Koliko mogu Orlovi u Danskoj? Milosavljev i Kukić lideri, snaga na crti, treba nam i iks faktor

Nemačka je u naletu, prvi favorit Grupe A, dok je Austrija pravila iznenađenja prethodnih godina, pogotovo u Nemačkoj pre dve godine na EP, ali sada nema na kormilu Slovenca Aleša Pajoviča (trener Flenzburga), a kreće novi ciklus sa drugačijom trenerskom školom, španskim stručnjakom Ikerom Romerom, koji je prošle sezone sa Bitighajmom ispao iz Bundeslige.

SRBIJA POBEDNIK GRUPE - KVOTA U MOZZARTU JE 10,0.

Gonzales je podmladio reprezentaciju, Srbija je spoj mladosti i iskustva. Baza koja je bila kod Tonija Đerone, kasnije Borisa Rojevića i Dalibora Čuture, zadržana je, a to su golmani Dejan Milosavljev i Vladimir Cupara, leva krila, braća Ilić, Nemanja i Vanja, desno Vukašin Vorkapić, pivotmeni Mijajlo Marsenić i Dragan Pešmalbek, dok je jedina kostanta na spoljnim pozicijama Lazar Kukić. Darko Đukić se vratio u najbolju selekciju pre godinu i po, zauzeo je mesto koje je više od decenije držao Bogdan Radivojević.

Urošu Borzašu je ovo četvrto veliko takmičenje. Imao je i on jednogodišnju pauzu u nacionalnom timu zbog lošeg statusa u Eurofarm Pelisteru. Na desnom beku drugo veliko takmičenje, posle Minhena, igra Uroš Kojadinović.

Pomno je prethodnih meseci naš selektor gledao ARKUS ligu i tu je video Veljka Popovića i Aljošu Damjanovića koji imaju lepu šansu da se pokažu na velikoj sceni. Srednji/levi bek Partizana ima već 25 godina, pet superligaških sezona iza sebe, dok je nova akvizicija crno-belih sa 20 godina naš najmlađi igrač. Na desnom beku mnogo očekujemo od bombardera iz Vrbasa, rukometaša Vardar Uroša Mitorvića, koji će imati debi na velikoj sceni, dok se posle tri godine i Svetskog prvenstva u Katovicama na veliko takmičenje vratio Stefan Dodić. Povreda je prošlost, srednjem beku Vojvodine ovo će biti prvi kontinentalni šampionat u karijeri.

Na crti šansu traže Marko Jevtić iz Bidasoe Irun i Ivan Mićić iz Partizana, dok je treći golman Andrej Trnavac. Umesto dosadašnjih defanzivnih specijalista, Ilije Abutovića i Miljana Pušice, Marko Tasić iz pančevačkog Dinama trebalo bi da dobije šansu i da pokaže raskošni talenat zbog koga je pre četiri godine bio najbolji odbrambeni igrač juniorskog Evropskog prvenstva u Portugaliji.

ČETIRI „SENATORA“ – KUKIĆ, MILOSAVLJEV, MARSENIĆ I PEŠMALBEK

Jasno je da u ekipi imamo „četiri senatora“, od kojih se najviše očekuje, rukometaši koji igraju u najboljom svetskim klubovima, bore se za završni turnir Lige šampiona u Kelnu. To su tandem iz Fihse Berlina, Dejan Milosavljev na golu i Mijajlo Marsenić na crti, Lazar Kukić na srednjem beku iz PIK Segeda i pivotmen Dragan Pešmalbek iz Vesprema.

Zna se da su golmani u rukometu pola tima. Milosavljev ima odličnu sezonu, mirniji je sada jer je završio prošlog meseca transfer u poljski Kjelce o kome se mesecima pričalo. Znamo koliko energiju reprezentaciji daju odbrane čuvara mreže, a Banda je sigurno u Top 5 golmana na svetu dugi niz godina.

Vladimir Cupara (©Mozzart Sport/Rastko Šurdić)

Vladimir Cupara nema tako dobru sezonu u Dinamu iz Bukurešta, ima probleme u klubu, nije standardan, na leto sigurno napušta rumunskog šampiona, ali je nekadašnji čuvar mreže Zvezde, Ademar Leona, Kjelcea i Vesprema veoma iskusan. Svestan je da je „broj 2“, ali videlo se u Kraljevu u meču kvalifikacija za Evropsko prvenstvo protiv Italije kako može da brani na visokom nivou, da skida kontre, zicere. Dugo Milosavljev i Cupara funkcionišu kao tandem među Orlovima. Biće prilika za obojicu da se iskažu. Svaka dva dana je meč, niko ne može da brani po 60 minuta.

Kao nikada do sada, treba nam najbolja vezija Lazara Kukića. Objektivno smo tanki na spoljim pozicijama, a Beograđanin je taj ko treba da bude lokomotiva, da od njega sve kreće, i ta tranzcija koja nam je nedostajala na prethodnim velikim takmičenjima. Radio je skoro celu inostranu karijeru sa španskim stručnjacima, a čini se da mu saradnja sa Šveđaninom Mikaelom Aplegrenom savršeno prija u PIK Segedu, mnogo više nego recimo kod Ćavija Paskvala u Dinamu iz Bukurešta. Zna Kukić taj španski sistem, igru „dva na dva“, imamo svetske pivotmene. U Segedinu je Lazar lider, menja ritam, vuče napad, ne menja se u odbrani kako recimo kod Đerone u prethodnom mandatu. Tu eksplozivnost iz Segedina treba da primeni i u nacionalnom timu. Igra u životnoj formi. Svestan je da se od njega mnogo očekuje.

Marsenić i Pešmalbek su kompletni igrači, igraju u oba pravca, podjednako su dobri i u napadu i odbrani. Osim što će mnogo napada da ide preko njih, nosiće i središnji deo defanzive. Marsenić, iako dvometraš, često je prvi u kontri u dresu Berlina. Pešmalbek je fizički besprekoran, u Vespremu ima bitniju ulogu u defanzivi nego ofanzivno. Menjaće obojicu Gonzales, ali ko god bude na crti, to je svetska klasa.

Krila nikada nisu bila problem, sada očekujemo više golova iz kontri, lakih pogodaka, ono što nam je nedostajalo prethodnih godina. Iksusni Nemanja Ilić i Darko Đukić su prve opcije, ali nema sumnje da će i Vanja Ilić i Vukašin Vorkapić imati odličnu minutažu.

ŠANSA ZA BORZAŠA, DODIĆ BI MOGAO DA EKSPLODIRA, A DAMJANOVIĆ DA POTVRDI DA JE PREDVODNIK NOVOG TALASA

Treba nam Iks faktor, ono što je recimo u finišu Svetskog prvenstva u Katovicama 2023. godine bio Marko Milosavljević, da iz drugog plana rešava situacije. Na levom beku se kao prva opcija nameće Uroš Borzaš kao jedini od četvorice levih bekova iz Minhena koji je sada u Herningu. Konačno je odabrao pravi klub, Alkaloid, rad sa Kirilom Lazarovim mu prija, igra sa mnogo samopouzdanja u skopskom timu. Znao je da zablista i prethodnih godina u dresu Orlova, kao u Novim Sadu kao da je uz zvuk sirene poslao bombu protiv Norveške za pobedu ili kada je bio naš najbolji igrač protiv Mađarske u Minhenu u prvih 30 minuta, a onda ga je Toni Đerona u nastavku „zaboravio“.

Stefan Dodić je taj koji bi mogao da eksplodira. Rukomet odavno ima u malom prstu, povreda je prošlost, i već godinu dana igra u kontinuitetu u dresu Vojvodine. Iako ima samo 22 godine, već je proturio u karijeri mnogo toga. Sa Kukićem biće motor tima. Veljko Popović je odigrao prvi deo polusezone u crno-belom dresu fantastično, u životnoj je formi, u 25. godini se izborio za debi na velikoj sceni. Aljoša Damjanović je naš najmlađi igrač, rođen 2005. Tek je prošlog meseca napunio 20, prešao je ove zime iz Metaloplastike u Partizan. Dobiće šansu da se dokaže, da potvrdi da je jedan od prevodnika novog talasa srpskog rukometa, zajedno sa Ognjenom Cenićem, Andrijom Stankovim i Đorđem Draškom koji kucaju u budućnosti na vrata najbolje selekcije.

Uroš Kojadinović (©Starsport)

Na desnom beku imamo dvojicu različitih rukometaša, obojica Uroša, Kojadinovića i Mitrovića. Prvi je tehničko-taktički jači, posebno u igri „jedan na jedan“, drugi je klasičan bombarder, ono što nam treba, šut sa distance. Sigurno će Raul da kombinuju, u zavisnosti od protivničkih odbrana. Kada je dublja zona, to je idealno za Kojadinovića, ako je 6-0, onda je na Vrbašaninu da šalje „projektile sa 10 metara“. Obojica su bila prošle sezone saigrači u Tuluzu. Marko Tasić i Marko Jevtić mogli bi da imaju važnu rolu u odbrani.

Videćemo na ovom šampionatu konture nove Srbije, na čemu to insistira Raul Gonzales. Treba nam brža igra, tranzcija, brz centar, što manje tehničkih grešaka i koncentracija svih 60 minuta, sve ono što nismo imali na poslednjim velikim takmičenjima.

Nema više priča o medaljama, svesni gde smo bili dosad, a gde mislimo da možemo da budemo. Grupa jeste paklena, ali ne može se u drug krug preko Ukrajine, mora da se napravi iskorak, da se konačno napravi „skalp“ velike reprezentacije, a to i dalje jesu Španija i Nemačka. Nacija s razlogom ne veruje mnogo Orlovima, ali to s jedne strane i dobro, nema pritiska, ali malo fali da se „zapali“ masa...

Kvalitet imamo, još da se kockice slože i da zaslužimo konačnu tu sreću. Nije ključan meč sa Španijom u četvrtak (18.00), ali bi mogao mnogo toga da pokaže, gde smo trenutno u odnosu na evropski krem.