Možda i nije kraj? Milica će da uživa, a onda da razmišlja
Vreme čitanja: 2min | uto. 27.07.21. | 16:18
Olimpijska šampionka je pre odlaska u Tokio najavila kraj karijere, ali možda je zlato natera da se predomisli
Milica Mandić je prva srpska sportistkinja u istoriji sa dva olimpijska zlata i tek četvrta dama srpskog sporta koja ima bar dve medalje na Olimpijskim igrama.
Posle Londona i u Tokiju je obradovala naciju najsjajnijim odličjem, međutim, 29-godišnja tekvondistkinja uoči turnira najavila je kraj karijere.
Izabrane vesti
Bilo bi lepo da se predomisli...
"Neću mnogo da pričam unapred, volela bih da sada maksimalno uživam i odmorim se, a onda ćemo razmisliti za dalje", izjavila je šampionka posle ceremonije dodele medalja.
Milici je ovo druga olimpijska medalja, a njen trener Dragan Gale Jović ima ih četiri, pošto se i Tijana Bogdanović dvaput pela na pobedničko postolje. U Riju zbog srebra, u Tokiju zbog bronze.
"Ovo je tim koji pravi čuda, Na ulazu u naš klub Galeb piše: 'Kuća tekvondoa - dom šampiona'. Mi uvek biramo pravi put i prave motive, trudimo se da svakim danom budemo sve bolji, odmalena smo naučeni da dajemo maksimum", istakla je Mandićeva.
Izbor urednika
Srbija je trenutno na tri medalje, ali ima još potencijala za odličja.
"Vaterpolisti imaju svoju šansu da ponove uspeh. Nikome nije lako, ali znam da se svi bore od sveg srca i do kraja. Ja i kada odem iz olimpijskog sela navijaću za njih".
Osvrnula se Mandićeva na sam turnir u Tokiju i finale protiv Južnokorejke Li Dabin.
"Ovo je bio lep i turbulentan period zadnjih četiri-pet godina. Istinski sam želela da osvojim zlatnu medalju. I uspeli smo, ne samo ja već i Gale i Tijana i Marija i ceo tim koji je ostao kod kuće, porodica, verenik... Ovo je i njihova medalja, mnogo sam ponosna na sve što smo postigli. Koliko god je ulazak u finale bio poznat, ogromna je razlika u odnosu na London. Tada sam imala 20 godina, bila sam kao vojnik, slušala šta mi Gale priča i to radila. Sada sam malo više sazrela, uskoro ću napuniti 30 godina. Bilo je više poznatog nego stranog. Meni je ovo bilo drugo finale, njoj prvo i želela sam odmah da joj pokažem gde je došla".
Emotivno je naša šampionka dočekala izlazak na pobedničko postolje. Bilo je suza radosnica.
"Apsolutno je najlepše od svega slušati svoju himnu, jer to budi emocije. Volela bih da je mogao ceo tim da stane na postolje i da zajedno završimo ove Igre", iskrena je Milica.
Osvrnula se i na atmosferu tokom takmičenja.
"Biti u olimpijskom selu sa olimpijskim šampionima vaterpolistima, Novakom, tu su Majdov, Kukolj... Čast je deliti prostoriju sa njima, oni su motivacija da svaki dan budeš bolji, da budeš fokusiran, prelepo je iskustvo pričati sa takvim sportistima i razmenjivati utiske", navela je Milica Mandić, dvostruka olimpijska šampionka u tekvondu.