Nataša debituje u dresu Srbije: Rođena u Londonu, ima sestru bliznakinju, preziva se Čikuc Dins

Za odbojkašice Srbije takmičenje u Ligi nacija uglavnom nije prioritetno, ali je uvek dobra prilika da se dokažu neke nove igračice. Ove godine treći turnir će igrati podmlađeni sastav u kome će biti i debitantkinja. Jedna od njih je Nataša Čikuc Dins.

Pokriva poziciju srednjeg blokera i iza nje je veoma dobra sezona u dresu TENT-a. Dočekala je šansu na klupskoj sceni, a zahvaljujući tome su se otvorila vrata reprezentativne pozornice.

Kroz pionirsku, kadetsku i juniorsku selekciju Srbije nije prošla, tako da nema mnogo iskustva u nacionalnom timu.

"Prošle godine sam bila sa mlađim seniorkama, pre toga nisam dobijala pozive. Nije me bilo u mlađim selekcijama, ali da sam mogla - birala bih da bude baš ovako kako jeste. Lepše je", uz osmeh priča Nataša Čikuc Dins za Mozzart Sport.

Odbojkašku priču započela je u Obrenovcu u istoimenom klubu, a nastavila u TENT-u.

"Prošla sam trnovit put. Koliko god se činilo da je bilo lako jer sam sve vreme bila u Obrenovcu, nije baš tako. Trenirala sam sa odličnim igračima, tako da nije bilo lako probiti se i pronaći put do prve postave. Mada, nijednog trenutka nisam sumnjala u sebe. Volim poziciju na kojoj igram, sve nekako gledam kroz zabavu i onda nemam problem. Meni je ova sezona zapravo bila prva da sam starter u TENT-u. Mnogo mi je značilo za samopouzdanje i za nastavak moje karijere. U suštini, napravila sam veliki korak napred. Imam ugovor na još godinu, tako da nastavljam u istom timu".

U odbojkaške vode je uplovila zajedno sa sestrom bliznakinjom Nađom po želji njihove mame...

"Ovaj sport nam nije bio prvi izbor, imale smo i drugih ideja u glavi, ali majka je zacrtala da to bude odbojka. I ona je trenirala, sada je trener, tako da je samo čekala trenutak kada ćemo doći kod nje sa idejom da treniramo odbojku. I onda kad smo krenule - svidelo nam se, pa smo tu i ostale. Ja sam od početka bila srednji bloker, jer sam tad bila najviša u klubu. Prijalo mi je to, pa posle nisam ni menjala, a sestra je na poziciji libera".

(MN Press)

Kod obe odbojkašice rođene 2003. godine - prvo upada u oči neobično prezime.

"Čikuc je prezime naše majke, a Dins oca. Mi smo rođene u Londonu, ali smo već sa osam meseci došle ovde u Srbiju. Mama nam je iz Sremske Mitrovice, a tata iz Londona".

Bliznakinjama tokom karijere nije bila strana ni odbojka na pesku.

"To je sad malo u senci, zbog poziva za reprezentaciju i prošlog leta, a i sad ove godine. Morale smo da ostavimo po strani. Svakako smo više posvećene odbojci na parketu jer nam je to nekako prva ljubav. Nismo skroz prestale sa peskom, jer volimo i to, ali trenutno je parket prioritet i sav fokus je na tome".

Kada se Nataša priseti poslednje klupske sezone - probude se pomešana osećanja.

"S neke strane - ja sam prezadovoljna i individualno i timski šta smo uradile. Bila je u suštini uspešna - drago mi je zbog dva finala, ali naravno da ostaje žal zbog Kupa. Nije nam svejedno. Finale plej-ofa smo ispustile i šta da se radi, ali zbog finala Kupa koje je bilo na jednu loptu nam je nekako ostao gorak ukus".

(CEV)

Posle epizode u TENT-u pokazalo se da je Natašine partije pratio i selektor Đovani Gvideti.

"Veoma sam se iznenadila kada mi je stigao poziv za reprezentaciju. Nisam očekivala, ali naravno da mi je bilo baš drago. Tokom sezone sam stvarno dala sve od sebe, tako da je ovo došlo kao nagrada".

Pred mladim timom Srbije ove nedelje su utakmice sa Holandijom, Francuskom, Japanom i Italijom.

"Kod nas je veliko uzbuđenje pre zbog nekog novog iskustva, nego zbog velikih protivnika. Drago nam je što smo dobile priliku da se pokažemo i steknemo iskustvo, nadamo se najboljem. Nemamo nikakav pritisak, podržavamo se i bodrimo međusobno. Znamo da je veliki zadatak pred nama, ali smo rasterećene. Trener od nas samo traži da budemo opuštene i da pokažemo šta možemo. Poznajemo se dobro, većina nas je igrala u domaćem prvenstvu, nema velike razlike u godinama, imamo slično iskustvo i lako smo se poklopile".

Srpkinje su još u kvalifikacijama prošle godine obezbedile kartu za Olimpijske igre, tako da u Ligi nacija ne moraju da je jure... Posle osam utakmica imaju skor 3-5 i nalaze sa na 11. mestu na tabeli. Što se rang liste tiče - trenutno su osme, a zbog žreba za OI ne bi trebalo da dozvole da još padnu. Ipak, o svemu tome mlade igračice ne moraju da razmišljaju - već treba da odigraju što bolje mogu.

"Mi smo najviše bazirane na svoju igru, ne razmišljamo previše ni o rivalima... Znamo sve te igračice i bukvalno ih gledamo preko TV. Uživamo u treningu i jedva čekamo da igramo protiv svih njih. Ja bih volela da se upoznam sa Čijakom Ogbogu, mada se sa Amerikankama nećemo sastati. Od ovih sa kojima ćemo igrati biće mi čast da budemo preko puta Mirjam Sile, na primer".

Nataša je u sobi sa saigračicom iz kluba Minom Mijatović, koja je mogla donekle da joj prenese iskustvo iz reprezentacije, ali sigurno da to ne može da se meri sa onim što će sama osetiti.

"Kad pomislim da ću prvi put slušati himnu kao član seniorske reprezentacije stvarno mi zvuči nestvarno. Ne znam kako bih opisala, to ipak mora da se doživi. Velika je čast... Biće to moja prva utakmica u seniorskom timu Srbije. To sam sanjala od trenutka kada sam počela da treniram. Mislim da je svakome ko se bavi sportom cilj da jednog dana stoji na toj liniji i sluša himnu svoje zemlje".

(MN Press)

Ovog puta će Natašin najveći navijač biti sestra Nađa.

"Jedna drugoj smo uvek najveća podrška. Zapravo, ovo je prvi put da smo razdvojene - da sam ja otišla ovako daleko. Neobično mi je bez nje, ali čujemo se stalno, pa mi je osećaj kao da je tu".

Tokom prethodnih nedelja mlada igračica je imala priliku i da trenira sa najjačim sastavom Srbije.

"Neverovatno je bilo. Na pripremama sam prvi put stala na teren sa Majom, Tijanom i ostalim devojkama - velika je čast biti pored njih, slušati savete, a kasnije ih i primeniti. Drago mi je što sam dobila priliku da treniram sa njima i da pokupim i upijem sve što su pričale. Radila sam i sa trenerom Gvidetijem, koji je pravi profesionalac, veoma posvećen poslu. Mnogo se radi kod njega - a meni se to baš sviđa".

Italijan se sa najboljim igračicama priprema za glavni izazov u ovoj godini - Olimpijske igre u Parizu.

"Svi znamo da se očekuje zlato od njih, tako da verujem da im nije lako. Oseća se tenzija, pritisak, ali i uzajamna podrška. Svi su uz njih, i najbliži i javnost i mi... Navijamo i nadamo se zlatu", poručila je za kraj Nataša Čikuc Dins.

PIŠE: Miljana ROGAČ

TREĆI VIKEND LIGE NACIJA ZA ODBOJKAŠICE U FUKUOKI

Sreda

8.30: Holandija - Srbija

Petak

5.00: Srbija - Francuska

Subota

12.20: Japan - Srbija

Nedelja

8.00: Srbija - Italija