Ne pristaje se na ultimatum

Granica uvek postoji. Stvar je u tome ko je koliko i šta spreman da proguta, i šta će biti ta kap koja će preliti čašu. Voda u njoj bila je do vrha, sve je bilo ravno, upala je još jedna kapljica i – sve se izlilo. Prostora za kompromis kod Uroša Stevanovića nije bilo. Nije hteo da ga napravi.

Latio se nezahvalnog zadatka kada je klupu reprezentacije napustio Dejan Savić, osvojio je sa Srbijom olimpijsko i evropsko zlato. Nešto više od tri meseca nakon što je umnogome doprineo da srpska trobojka bude okačena na najvišoj tački Beogradske arene je otišao. Podneo je neopozivu ostavku, odstupio je sam sa mesta selektora, jer na ultimatum nije hteo da pristane.

Slobodan Soro bio je jedini kandidat za novog predsednika Vaterpolo saveza Srbije, izabran je i odmah po stupanju na dužnost se dotakao škakljive teme. U prvom izlaganju je nedvosmisleno poručio da Uroš Stevanović ne može paralelno da vodi kragujevački Radnički i srpsku reprezentaciju.
„Moraćemo da postavimo neka pravila i neke stvari za koje ja smatram da moraju da budu drugačije. Jedna od tih stvari je da selektor reprezentacije ne može u isto vreme da bude i trener u domaćem klubu. Svi znamo kakva je situacija u našem sportu i da dve plate često odgovaraju i pomažu, ali svedoci smo da su se u poslednjih 20 godina dešavala preklapanja koja nisu bila fer i korektna prema našem sportu. Nekada su to bili Nenad Manojlović u Nišu, Dejan Savić u Zvezdi, Dejan Udovičić u Partizanu, Petar Porobić u Herceg Novom i imamo sada situaciju sa Urošem Stevanovićem u Radničkom i našoj reprezentaciji“, rekao je Slobodan Soro prošle srede i nastavio u istom tonu.
„Te situacije da su igrači ucenjeni da neko mora da bude u adekvatnom klubu da bi igrao za reprezentaciju je nešto što je apsolutno neprihvatljivo i nije fer prema našem sportu i svima nama koji smo mukotrpno radili da bismo se izborili za sve to što je naša reprezentacija uspela da uradi“.

Dakle, morao je da izabereizmeđu kluba koga je podigrao zajedno sa Jugoslavom Vasovićem i reprezentacije. I izabrao je nepunih nedelju dana kasnije, onako kako ne bi svako uradio. Ali tačno tako uradio bi svako ko drži do sebe – odbio bi. Jer, kada se jednom pogneš, uradićeš to svaki naredni put, pošto više i nije tako teško saviti i pristati na tuđe zahteve.

Uroš Stevanović i vaterpolisti Srbije (©Starsport)

Na ultimatum se ne pristaje (barem je to srpskom narodu dobro poznato), on se odbija, a sve ovo oko ostavke Uroša Stevanovića je nastavak priče koja traje. Trzavica na relaciji Kragujevac – Novi Beograd bilo je i kada su bili prethodni izbori za predsednika Vaterpolo saveza Srbije, kada je reizabran Viktor Jelenić i kada se iz trke povukao Stefan Mitrović. Zapravo, bilo ih je sve ove godine. Nešto mirnije bilo je u poslednje tri, jer u tom periodu, između ostalog, nije bognzna šta moglo da se spočitava Urošu Stevanoviću. Rezultati sa reprezentacijom bili su tu, olimpijsko zlato u Parizu i evropsko u Beogradu kupili su mir.

Pre njih bilo je i te kako turbulento. Uroš Stevanović se suočio sa ogromnim problemima nakon što je postao selektor. Novi Beograd je odstranio Dušana Mandića iz tima, mesecima nije trenirao i leta 2023. godine, zbog toga što mentalno i fizički nije bio u najboljem stanju, nije igrao za državni tim. U istom tom periodu imali su u Novom Beogradu primedbe i na Nikolu Jakšića, stizale su od Slobodana Sora poruke da bi i on mogao da završi na tribinama i na njima sedi dok neko ne plati obeštećenje u iznosu od 150.000 evra, ali i da bi situacija mogla da se promeni ako se najbolji bek sveta dokaže u reprezentaciji?!

Bila je i situacija kada Novi Beograd nije pustio Nikolu Jakšića u reprezentaciju. Da, imao je hroničnu povredu, ali pre toga je mogao da igra u Jadranskoj ligi i Ligi šampiona…