OI Tokio 2021 godinu dana posle: Da li je vredelo potrošiti 10,12 mlilijardi evra?

Na današnji dan prošle godine otvorene su Letnje olimpijske igre u Tokiju, prema mnogima jedne od najkontroverznijih od osnovanja, zbog pandemije koronavirusa koja ih je pomerila sa 2020. na 2021, i to bez publike, što i dalje izaziva polemike u Japanu. Naravno, Japance najviše bole finansijska sredstva uložena u organizaciju najvećeg planetarnog sportskog događaja, ali koja se nisu vratila. Naime, prema poslednjem proračunu Igre su koštale 10,22 milijarde evra, što je značajno više od 6.87 milijardi procenjenih troškova 2013. godina.

Konačna cifra uključuje velike dodatne troškove nastale odlaganjem Igara od prvobitno zakazanog datuma, kao i zdravstvene mere protiv virusa. Više od polovine konačnog budžeta napuni su regionalna vlada Tokija i Japan, odnosno poreski obveznici zemlji koja ima najveći javni dug među razvijenim ekonomijama.

Osim toga, očekivani finansijski efekat Igara u trećoj po veličini ekonomiji sveta potkopan je zabranom dolaska stranih gledalaca i odlukom da se takmičenja održavaju iza zatvorenih vrata, u objektima koji su izgrađeni posebno za tu priliku. Od novih stalnih objekata izgrađenih za OI samo je novi Olimpijski stadion u Tokiju, koji je prešao u ruke privatnog konzorcijuma, redovno korišćen za održavanje raznih sportskih događaja. Većina drugih nije doživela tu sudbinu. Dva najskuplja objekta, Tokio Akvatik centar i Ariake Arena su zatvorena godinu dana kasnije. Puštanje u stalnu upotrebu Akvatik centra, sa dva olimpijska bazena i jednim za ronjenje, čija je izgradnja koštala 320.000.000 evra, očekuje se u 2023. godine, kada se završe radovi na renoviranju, rečeno iz Metropolitanske vlade Tokija. I ovaj centar će voditi privatni operater.

Očekuje se da će biti domaćin takmičenja, a koristiće ga lokalni plivači amateri, iako će se u privlačenju građana takmičiti s drugim plivačkim kompleksom svetske klase, Tatsumi, udaljen samo 300 metara dalje. Ariake arenom (koštala 471.000 evra) takođe će upravljati privatna kompanija. Od kraja avgusta će se koristiti kao koncertna dvorana i druge predstave , dok se staze za kanu i veslačke vode postepeno otvaraju. Kao i Akvatik centar, nedostatak mu je što se nalazi u udaljenoj oblasti Tokijskog zaliva. Sve ovo ne ide na ruku vlastima grada Saporo, organizatora Zimskij olimpijskih igara 1972. godine, koji se kandidovao za domaćinstvo ZOI 2030. godine.

Odluka će biti doneta krajem maja i početkom juna sledeće godine na Sednici MOK u Mumbaju gde će japanskom gradu protivkandidati biti Solt Lejk Siti i Vankuve. Naime, konsultacije koje su lokalne vlasti održale prošlog marta među 17.500 ljudi, pokazale da većina, ali ne ogromna, daje podršku projektu, pa je Gradsko veće, plašeći se sve veće kritike zbog troškova i neprijatnosti koje bi mogle da da peroistkenu, odbacilo je iznošenje kandidature na referendum.