Oleksandar Usik, novi šampion sveta: Ukrajinski Holifild, bivši fudbaler Tavrije, kojem su Rusi braća

Iznenađenje da, senzacija – ne. Svet je dobio novog šampiona u teškoj kategoriji. I oni najveći šampionski pojasevi se ponovo sele na istok Evrope, ponovo u Ukrajinu, tamo odakle su dugo vladala braća Kličko.

Kraj dominacije moćne braće označio je Entoni Džošua, tada nova i velika nada britanskog boksa, ali kako došlo tako i otišlo, njegovu već načetu zvezdu ugasio je Oleksandar Usik, koji je jednoglasnom odlukom sudija na stadionu Totenhema u subotu uveče postao šampion teške kategorije. I poluteške istovremeno.

Ukrajinac je time postao tek treći bokser u istoriji koji je objedinio sve relevantne pojase u poluteškoj i teškoj kategoriji. Pre njega je to uspeo, kao prvi, legendarni Ivander Holifild, a posle njega dosta manje legendarni Britanac Dejvid Hej.

Ovakav epilog jeste iznenađenje u smislu da je Džošua smatran velikim favoritom, pre svega zbog toga što je Usiku meč u Londonu bio tek treći u karijeri u najtežoj kategoriji, a ti prelasci nisu baš tako jednostavni. Ali, senzacija nikako nije, pošto je Usik tehnički jednako nadaren bokser kao Britanac, bio je i on olimpijski šampion 2012. godine, isto kao Džošua. A, s druge strane, “Ej Džej” je provaljen, uzdrman, prvi poraz od Endija Ruiza oljuštio je tu lepu glazuru britanskog boksera, čija figura izgleda zaista impozantno, međutim, ono što je ispod brda besprekorno izvajanih mišića ipak nije toliko impresivno...

Nego, ko je Oleksandar Usik, novi prvak sveta, nova zvezda Ukrajine? Rođen je u Simferopolju, na Krimu, pa je u početnim godinama ruske aneksije ovog poluostrva pričao da će za njega to zauvek ostati deo Ukrajine. Ali, kako su godine odmicale tako se i Usik distancirao od bilo kakvih ekstremnih stavova i poput klatna, što je više bio mekši, umereniji, bliži Rusima, to je u domovini bio manje omiljen.

Na koncu, ostala je njegova izjava koja je pečatirala svaku polemiku na tu temu:

“Rusi su naša braća, mi smo svi Sloveni”.

Usikova prva ljubav bio je fudbal, igrao je u mlađim kategorijama poznate Tavrije iz Simferopolja, ali sa 15 godina okrenuo se ringu, boks mu je postao opsesija.

Usik je novi vladar: Ukrajinska Mačka svrgla Džošuu sa trona

Kao što to obično biva sa bokserima van engleskog govornog područja, Oleksandar je dugo krčio put i brusio pesnice u amaterskom ringu. Imao je čak 335 mečeva i izgubio je samo 15. Čisto poređenja radi, Entoni Džošua je imao svega 43 amaterska meča, da bi nakon Igara u Londonu 2012. odmah prešao u profesionalce. Možda je tu neka karika koja mu nedostaje da bi bio superiorni šampion, kako mu se prognoziralo, kako su na Ostrvu od njega očekivali.

Usik je krenuo iz poluteške kategorije, nakon što je kao amater osvojio evropsko, svetsko pa olimpijsko zlato. I ređao je pobede. Do prvog šampionskog pojasa došao je posle samo deset mečeva pobedom nad Poljakom Kšištofom Glovackim. Veliki trijumf ostvario je u 15. meču kada je savladao Murata Gasijeva i tom pobedom objedinio titule u WBA, WBC, IBF i WBO verzijama kruzer kategorije.

Sledeći meč protiv Tonija Beljua je bio test, može li Usik da napravi iskorak ka višoj, “zlatnoj” kategorije. Pobedio je Britanca i rešio da se oproba među teškašima. Ipak je to onaj bokserski Mont Everest. I u subotu veče Oleksandar je pokazao da ume, da može, da je nepobeđeni velemajstor koji sada u svojim rukama ima sve najvažnije trofeje. Sve što se osvojiti može.

Usik je vrsni tehničar, nije bokser razornog udarca, koji ceo meč čeka da mu se namesti taj jedan kroše ili direkt i da celu karijeru od toga živi. Od 19 mečeva dobio je 13 nokautom, ali u šest poslednjih samo jedan. I to nimalo nije umanjilo njegovu veštinu da se, kao nekad Ivander Holifild, popne iz “druge lige” do najvećeg vrha svetskog boksa.