Đorđić: Momci, svim srcem sam uz vas, da nam se vrati za patnje koje smo imali; Kukić u Top 5

Znači, ne vuče vas lopta? Da li je bilo onih situacija, preispitivanja, da li sam mogao još da igram?
„Ne. Rekao bih, iznenađujuće ne. Završio sam karijeru punog srca sa titulom u Partizanu. Bila je ta povreda u poslednjoj sezoni, iako je to samo meniskus, ali opet tri meseca pauze, hirurški zahvat, sve me je to iscrpelo, pa sam hladne glave doneo tu odluku. Ne vuče me lopta. Vozio sam letos bicikl, 30-40 kilometara dnevno, to mi je bio ventil i način da ostanem u fizičkoj formi. Dobijao sam savete da ne smem naglo da prekinem i zbog kolena. S vremena na vreme, dva-tri puta nedeljno odem do teretane, tako održavam kondiciju“.

SRBIJA POBEDNIK GRUPE - KVOTA U MOZZARTU JE 10,0.

Gledate li rukomet?
„Pratim sve. Sa sinom Matijom gledamo od fudbala, košarke, rukometa, Bundesligu, Ligu šampiona. Posmatrali smo uživo i utakmice ARKUS ligu ovde u Šapcu. I ćerka je počela da prati, zanima je“.

Šta očekujete od doskorašnjih saigrača u reprezentaciji u Herningu na Evropskom prvenstvu?
„Sve je moguće. Kada igraš u reprezentaciji, specifična je situacija. Govorio sam i ranije da imamo reprezentaciju za velika dela. Teška je grupa, ali ne vidim da su to selekcije koje ne mogu da se dobiju. Španci su uvek opasni, ali, iskreno, ne deluju mi ništa posebno. Nemačka je, da kažem, stabilna. Ume da gubi tri-četiri razlike, a onda za pet minuta preokrene rezultat. Austrija je napredovala. Uvek nam je ta prva utakmcie krojila put prethodnih godina. Mnogo je emocija kada igraš za reprezentaciju. Čitao sam intervju šta je rekao Deki Milosavljev. To je tako. Imamo mi taj inat koji nas nosi da nekada uradimo više nego što je objektivno moguće, ali isto tako nas i nekada sputava. Kada smo ispustili Island u Minhenu, nismo spavali do šest ujutru. Uvek mislim da nam malo fali, da tih pet odsto samo više kad bismo svi dali, da bi rezultati bili bolji. Ne umemo kao Nemci ili Skandinavci, da posle poraza kažemo: ’Život ide dalje, nije smak sveta’. Teško je to da se promeni, takav nam je DNK-a. Kod nas je to uvek pitanje života i smrti. I to nas je sputavalo na velikim takmičenjima. Naporan je tempo na svaka dva dana. Nismo mi nijedan meč bili pregaženi, da nas je neko dobijao sedam-osam razlike, uvek je to bilo gol, dva“.

Svi vide Nemačku kao prvog favorita. Igrali smo s njima u Katovicama na Svetskom prvenstvu 2023. godine, kada nas je pobedila golom razlike. Kako sada vidite tim Alfreda Gislasona?
„Sećam se tog meča sa Nemačkom, dobili su nas, ali bili smo celo vreme u igri. Nije nam branio tada Milosavljev, bio je povređen, kasnije se priključio timu. Možda sam subjektivan, ali kada vidim prvu postavu Srbije i Nemačke, ne vidim ja tu veliku razliku u njihovu korist. Da ne nabrajam, zašto je recimo Damke bolje levo krilo od Vanje ili Nemanje Ilića, ili njihovo desno od Đukića, pa Kukić i Knor na srednjem beku, na golu Milosavljev-Volf, pivotmeni... Sve tu to nijanse. Znamo da su golmani u današnjem rukometu bitan faktor, da bi to moglo da donese prevagu. Optimista sam, verujem da i te Nemce možemo da pobedimo“.

Uroš Borzaš (©Starsport)

Pre dve godine u Minhenu od četvorice levih bekova, Milosavljevića, Kosa i vas, ostao je samo Uroš Borzaš. Može li sada da iskoristi šansu?
„Da je to bilo pre pet-šest godina, rekao bih da bi to bio problem, ali danas nema više bekova od dva metra, da daju golove sa 10-11 metara kao nekada. Verujem u Uroša, znamo koliko može. Rukomet se danas igra drugačije, sigurnije u napadu, ono što igra Magdeburg. Niži bekovi, ide se na prodor, ’jedan na jedan’, da se postigne gol sa šest-sedam metara, da se iznudi sedmerac. Podržavam što je Raul uveo u reprezentaciju nove momke. Mislim da je Aljoša Damjanović veliki talenat, mogao bi da bude iznenađenje na šampionatu. Tu je i Popović, igrao sam s njim prošle sezone i znam koliko je u napadu dobar. Mislim da nećemo imati problema na levom beku“.

Može i Stefan Dodić sa zablista? Igrali ste s njim u Vojvodini?
„Sećam se kada je kod Tonija Đerone dobio šansu protiv Francuske, mislim da je imao 17 godina. Rekao sam to mnogo puta, on ima to nešto urođeno, nesvakidašnje, oseća rukomet. Kada igrač ima to nešto plus u sebi, onda samo od njega zavisi da li će da dođe do višeg nivoa, da li on želi da bude među tri-četiri najbolja srednja beka na svetu? Drago mi je da je zdrav, da ga ne muče povrede“.

Lazar Kukić je lokomotiva u napadu, mnogo se očekuje od vašeg bivšeg cimera?
„Lazar je meni mnogo više od druga. Nisam subjektivan kada kažem da je trenutno u Top 5 srednjih bekova u Evropi. Nije slučajno što mu u Segedu jedan Jim Gotfridson, koga je doveo zemljak, trener Apelgren u klub, sedi na klupi, a igra Lazar. On je lider ove reprezentacije, njegova eksplozivnost može da nam pomogne. Meni je on kao Gisli Kristjanson ili Juri Knor. Jeste on sada poštovan u rukometnom svetu, ali bi bio verovatno više da je Islanđanin ili Nemac. Knor je super za oko, sve je to lepo, ali mislim da kada je stani-pani, da nije kao Lazar ili Gisli koji će da idu glavom u zid. I to što je skoro postao otac mnogo će mu značiti da sazri kao ličnost, da unese drugu dimenziju, da svet gleda drugačije, da se ne vrti sve oko rukometa, da ima važnijih stvari u životu“.

Više se ne postavlja pitanje da li neko može da ugrozi Dansku nego da li iko može bar da im pripreti?
„Danska stvarno ima zastrašujuću ekipu. Njihovih drugih 16 bi se borilo za titulu. Tako mala zemlja da ima takve rukometaše. Francuska je jedina selekcija moja može da joj pripreti, ali kada je idealna situacija, kada se sve poklopi. Sad sam čitao kada su Danci pobedili Norvežane u prijateljskom meču sa osam golova razlike, rekli su da nisu zadovoljni. Nije to arogancija kod njih, nego su svesni snage, znaju koliko mogu. Mislim da Francuzi nemaju golmane za velike domete, da su Danci u velikoj prednosti jer su Emil Nilsen i Kevin Meler klasa. Dovoljno je da imaju samo normalan dan, ne dobar, nego solidan, i mislim da će da osvoje zlato. Rekao bi da su to dve reprezentacije ekstra klase, a da su posle toga ostali tu negde, od Hrvatske koja je iznenadila na Svetskom prvenstvu prošle godine, zatim Švedske, Islanda... Norveška nije više top selekcije kada je Sander Sagosen pao“.

Imate li neku poruku za doskorašnje saigrače?
„Poručio bih im da sam svim srcem uz njih, da imaju moju podršku. I verujem da će sada da nam se vrati za sve patnje koje smo imali, za sve te poreze s golom razlike. Mora valjda jednom sreća i nas da pogleda, da napravimo taj iskorak na velikom takmičenju“, zaključio je Đorđić.