PET NA PET- Milenko Tepić: Meni su Džordan i Medžik bili u drugom planu, obožavao sam Danilovića, Bodirogu, Đorđevića

Milenko Tepić je srpski košarkaš. Igra na pozicijama plejmejkera i beka, a trenutno nastupa za Nju Basket Brindizi. Počeo da trenira košarku 1996. godine u školi košarke „Sports vorld“, a 2000. prešao je u novosadsku Vojvodinu. Za Vojvodinu je igrao do 2006. godine, kada je prešao u Partizan. Sa Partizanom je u sezoni 2006/07. osvojio nacionalno prvenstvo i Jadransku ligu i plasirao se u drugu fazu Evrolige.

Sa crno-belima je osvojio dva Kupa Radivoja Koraća, tri titule Jadranske lige i tri titule u Košarkaškoj ligi Srbije. Sa Panatinaikosom je na kraju sezone 2008/09. potpisao trogodišnji ugovor vredan tri miliona evra. Igrao je dve sezone za Panatinaikos, osvojio je dve titule u prvenstvu Grčke i trofej Evrolige 2011.

Dana 26. septembra 2011. potpisao je dvogodišnji ugovor sa španskim klubom Kahasol iz Sevilje. U julu 2013. potpisao je  jednogodišnji ugovor sa Lijetuvos Ritasom. Međutim, već u decembru iste godine ih napušta i vraća se u Partizan  gde uspeva da osvoji još jednu titulu u Košarkaškoj ligi Srbije.

Za sezonu 2015/16. potpisao je ugovor sa ekipom PAOK-a. U sezoni 2016/17. igrao je za Orlandinu. U julu 2017. potpisao je jednogodišnji ugovor sa ekipom Nju Basket Brindizija.

Tepić je sa reprezentacijom bio pionirski prvak Evrope 2001, kadetski prvak Evrope 2003, juniorski prvak Evrope 2005, prvak Evrope u konkurenciji košarkaša do 20 godina 2006. Iste godine je bio na širem spisku za Svetsko prvenstvo u Japanu. Godine 2007. osvojio je Evropsko prvenstvo do 20 godina u Sloveniji. Bio je član seniorske reprezentacije Srbije na Evropskim prvenstvima 2007, 2009. i 2011. i na Svetskom prvenstvu 2010. godine.

Pošto je učestvovao u "Humanitarnom tiketu" koji priređuje kompanija Mozart evo i Tepinih odgovora na naših pet pitanja za Mozzart Sport i rubriku Pet na pet…

1. Da li ste pored košarke trenirali još neki sport?

“Prvi sport koji sam trenirao, ako se to tako može reći, bio je fudbal. To je trajalo tri meseca, a bio sam najviše povučen atmosferom u razredu gde su neki moji drugari trenirali fudbal. Iako nosim lepe uspomene iz tog perioda moja prva prava sportska ljubav je košarka koju sam počeo da treniram 15. marta 1996. godine. Taj datum mi je ostao u sećanju, a u košarku kao sport sam se odmah zaljubio”.

2. Da li je bilo sportskih i životnih uzora?

“Veliki uticaj na moju želju da se bavim košarkom su imali uspesi reprezentacije u periodu od 1995. do 2000. godine, jer su tada sve reprezentativne selekcije bile uzor nacije, a posebno košarkaška. Ja sam kao dete gledao sve te igrače kao idole, a najviše Danilovića, Bodirogu, Đorđevića... Za mene su neke NBA zvezde, Džordan, Medžik i ostali… ipak bile u drugom planu”. 

3. U navijačkom srcu nosite…

“Odmalena sam navijao za Partizan, tata mi je Partizanovac, i zbog njega sam počeo da volim taj klub kao dete, a ta ljubav se povećavala kad sam zavoleo košarku. Partizan je i tad, kao što je i sada, bio košarkaška institucija na našim prostorima i sve to me je ‘teralo’ da postanem Partizanovac, a na kraju da pet godina i igram za Partizan”.

4. Koji sportski događaj je ostao urezan u sećanje za ceo život?

“Mi smo sportska nacija i imamo privilegiju da se često radujemo uspesima naših sportista, ali ako moram jedan događaj da izdvojim, onda bi to bilo finale Evropskog prvenstva 1995. godine u Atini! Iako je bilo mnogo lepih momenata, najviše košarkaških, odbojkaških, vaterpolo i u poslednjih deset godina veliko zadovoljsvo nam je podario teniser Novak Đoković”.

5. Imate li životni i sportski moto? 

“Mislim da je teško životnu i sportsku filozofiju staviti u samo jedan moto, ali moj bi bio: ’Poštuj druge, ako želiš da oni poštuju tebe... Mislim da se odnos prema ljudima i obavezama najbolje stvara na taj način”.

PIŠU: Nela i Đurđe MEČANIN
[email protected]
FOTO: Milenko Tepić/ Privatna arhiva