Roksanda Atanasov otkriva zlatni recept: Išle smo u svet, živele zajedno, dale smo emocije, život i suze

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Tokija)

Sreća je iskakala iz njenog pogleda. Oči su neobično sijale, kao da malo fali da zaplače. Ponos koji je osećala Roksanda Atanasov kada je njenoj uzdanici Jovani Preković zasijala zlatna olimpijska medalja oko vrata, teško može da se izmeri ili opiše. Bio je to trenutak kada su obe shvatile da je vredelo. Svaki minut treninga, svako takmičenje, svaka teška vežba, odricanje, propuštanje događaja iz normalnog života... Znale su zašto to rade i u Tokiju su za sve što su uložile - nagrađene.

Naša karatiskinja je ujedinila sve tri zlatne medalje sa najvećih takmičenja, a Roksanda je pokušala u kratkim crtama da pojasni kako je izgledao njihov zajednički put do zvezda.

„Sa Jovanom sam još od njene četvrte godine. Nemamo klasičan odnos trener – takmičar, tako da ovo sve za nas ima posebnu težinu i vrednost“, počela je Roksanda Atanasov. „Nas pre svega vezuje ogromna ljubav, a onda sve ostalo. Došle smo na Olimpijske igre kao favoriti. Domaći i strani mediji su prognozirali zlato i napravili su uvertiru kao da je najnormalnije da Jovana bude olimpijski šampion. Trebalo je mnogo vremena da svarimo to“.

Tako breme 25-ogodišnja karatiskinja je stoički iznela na leđima.

„Uspele smo jer smo napravile takav plan priprema i treninga, da smo poslednje tri nedelje bile zajedno, opuštene, bez ikakvih velikih opterećenja, bavile smo se upravo tim stvarima. Da se pripremimo na pravi način pisihološki, jer smo fizički već sve odradile… Poslednjih sedam dana smo provele zajedno, preselila sam se kod nje, ostavila sam porodicu, decu. Bile smo potrebne jedna drugoj“.

Drhtavim glasom je Roksanda nastavila da opisuje njihov odnos, koji je s godinama sve snažniji.

„Neke obične stvari radimo nas dve svakoga dana, to su duge šetnje, razgovori. To je nešto za nas posebno. Presrećna sam stvarno. Objedinila je tri najveće titule, ja sam uvek znala da to može, sad je shvatila i ona. Ja sam možda malo pre nje znala. Sada je svetski, evropski i olimpijski šampion, ovo je zaista najlepša moguća istorija. Ničega ne bi bilo bez podrške Jovanine i moje porodice… To je mala grupa ljudi koja je zahvaljujući velikoj ljubavi koju osećamo jedni prema drugima došla do ovde“.

Jovanina mama često zna da kaže kroz šalu da je ona rodila, ali da joj je Roksanda majka.

“Definitivno je naš odnos specifičan. Jovanu smatramo kao člana porodice. Sve je podredjeno njoj, kada ona odmara, odmaramo i mi, tako već godinama… To radimo zato što stvarno želimo. Nije nikakva žrtva, to je nešto što svi sanjamo - moj muž, deca, Jovanini roditelji i dečko… To je za nas nešto posebno“.

Pre više od dve decenije su se njihovi putevi ukrstili. Još tada su zajedno verovale da mogu mnogo.

„Nekako stvarno kao da smo znale. Sve vreme i ona i ja. Toliko je bilo znakova pored puta sve ove godine…“.

Prekovićeva je priznala da joj je bilo mnogo teško pred Olimpijske igre, jer joj na treninzima ništa nije polazilo za rukom.

„Mora da joj bude malo i teško. Verujte mi da sam mogla jedan dan da promenim tokom svih ovih godina unazad, nijedan ne bih promenila. Nijednu moju odluku, ništa… Mnogo smo pametno radile. Pre nekoliko godina kada nismo imale neko rešenje, mi smo otišle u svet. Prvo smo došle u Japan, da radimo sa nacionalnim timom njihovim. Jovana i ja same, sve Japanci oko nas. Pomislili su kako su ove lude, došle same, da li su normalne da ih pojedu… Mi smo toliko bile hrabre, da smo godinu i po, dve putovale. Kazahstan, Japan, Italija… Imali smo podršku tih timova, koji su otvorili vrata i primili nas. Mi smo posle toga shvatile da smo potrebne jedna drugoj. Da bismo znale, morale smo da odemo i vidimo“.

Dobile su neku širu sliku, promenile razmišljanje, napredovale u nekim životnim segmentima, pa došle do velikog zaključka.

„Shvatile smo da ne postoji recept da se bude olimpijski šampion. Znači, u karateu smo ga mi napravile. Zato smo organizovale sve vreme i tokom korone - međunarodne kampove, kontrolne mečeve. Držali smo super formu. Zašto je Jovani bilo teško, zato što sam pozvala najbolje momke njene kilaže sa kojima je ona radila. Bilo je preživljavanje. Tri nedelje pre Olimpijskih igara, ona je preživljavala. Maltene je plačući izlazila sa treninga. Imala je lomove, ali ja sam znala da je tako moralo da bude da bi sada bilo lepo. Jednostavno, odradile smo dobre pripreme, Jovana je fizički super spremna zahvaljujući mom suprugu, Draganu Atanasovu, koji je tri godine njen kondicioni trener. Sklopilo se sve. Verovali smo u sve ovo. Ovo je prevelika sreća koju je teško ispričati rečima“.

Pre nekoliko godina su se uputile u nepoznato i otišle u Japan. Sada baš na tom mestu slave olimpijsko zlato.

„Mi obožavamo ovu zemlju. Generalno njihovu filozofiju. Japanka je kod nas bila godinu dana, mi smo sve njoj dali i dom i našu toplinu, trenirala je sa nama. Zato ovde njene prijateljice dolaze kod nas, brinu o nama, ne mogu da vam opišem koliko je sve povezano. Sve se na ovim Olimpijskim igrama sklopilo. Svi ljudi koji su bili na našem putu ponovo su ovde zajedno uz nas. Da bi se sve ovo ostvarilo zaista je potrebno da date sve. Ali ne samo da kažete da ste sve dali, već da zaista to i uradite. To su i emocije i život i suze. Mnogo je više teško, nego što je lepo. Ali zaista. Moraju ljudi da znaju da je sigurno nekih 60-70 odsto teško. Ali jednostavno morate da nosite to breme. I život vam uvek da onoliko koliko možete da podnesete. Mi smo uspeli“.

Mnogi favoriti nisu uspeli da dođu do poslednjeg stepenika, među njima je i Novak Đoković.

„Bilo nam je mnogo teško kada su ljudi od kojih smo svi očekivali, gubili svoje mečeve. Mi znamo koliko je to teško. Ne postoji teža stvar za te ljude od poraza, ali kažem valjda zato što smo zajedno u sobi, igrale smo karte veče pred borbe.. Jednostavno, bile smo svoje i Jovana je u ovim finalnim mečevima bila svoja. Možda je malo više bila stegnuta u kvalifikacijama što je normalno, ali uspela je da bude svoja kada je bilo najpotrebnije“.

Umesto karatea stiže brejkdens: Na OI u Parizu biće promenjena lista sportova

Karate je sport koji je ove godine debitovao na Olimpijskim igrama, a Jovana neće imati priliku za tri godine da brani olimpijsko zlato.

„Karatea neće biti u Parizu. Tako da ne mogu da vam opišem šta je ovo... Ovo je za nas sada, pa ko zna kada. Verujem da će naš sport naći mesto na Olimpijskim igrama jer to zaslužuje, ali to su neke stvari na koje mi ne možemo da utičemo. Žao mi je, ne zbog Jovane nego zbog sporta uopšte. Mi imamo u klubu 150 dece koja treniraju karate, imamo prijatelje širom sveta koji se bave ovim sportom i znamo da je karate isto vredan kao i ostali sportovi. Samim tim je ova medalja još vrednija zato što je sada i pitanje je kada će sledeći put biti“, u emotivnom tonu je završila Roksanda Atanasov.