Skener rivala Srbije u Minhenu: Tandem Magdeburga adut Islanda, Mađari sve jači, Vujovići opasnost po Orlove
Vreme čitanja: 8min | čet. 11.05.23. | 08:10
Grupa C na Evropskom prvenstvu po mišljenju mnogih je najujednačenija. Svi traže ulaznicu za drugu fazu. Tim Tonija Đerone može do prvog mesta. Ribari su blagi favoriti, naši severni susedi sa Čemom Rodrigezom najavili proboj u svetski vrh. Vlada Šola nasledio Zorana Roganovića na kormilu selekcije koja je odigrala odlično na EP prošle godine kada je bila 11.
Dolaskom Tonija Đerone na mesto selektora Srbije počeli su bolji dani za naš rukomet. I dalje je borba za medalju daleko, ali su pomaci vidljivi. Ne preskačemo velika takmičenje od 2021. godine, kada nas nije bilo na Svetskom prvenstvu u Egiptu. Pod komandom španskog stručnjaka Orlovi su vezali treće veliko takmičenje.
Šlag na tortu jednog uspešnog ciklusa bio bi odlazak na Olimpijske igre u Parizu naredne godine. Nada i dalje tinja iako smo propustili veliku šansu ns Svetskom prvenstvu u Katovicama gde smo bili prvi ispod crte (11. mesto). Pred rukometašima Srbije je novi izazov – kontinentalni šampionat od 10. do 28. januara naredne godine u Nemačkoj.
Izabrane vesti
Žreb u Diseldorfu nam je dao odličnu grupu gde možemo da budemo prvi. Island i Mađarska su selekcije sličnog kvaliteta koje možemo da pobedimo, dok smo kvalitetniji od Crnogoraca koji su nam došli kao najjači rival iz poslednjeg šešira.
Za razliku od Svetskog prvenstva gde i dalje postoji slabije reprezentacije protiv kojih je unapred upisan trijumf (Alžir na početku SP u Katovicama), na Evropskog prvenstvu ključa od kvaliteta. Sportska javnost u Srbiji priznaje samo medalje ili makar borbu za odličja. Ukoliko bismo bili na prva dva mesta u Minhenu, nastavili bi takmičenje u Kelnu protiv četiri paklena protivnika. Ako ne bude iznenađenje, ukrstićemo koplja sa svetskim supersilama - Francuskom, Nemačkom, Španijom i Hrvatskom. Bitno je da prenesemo dva boda u narednu rundu u Kelnu.
Što se tiče prve faze, kuglice su bile srećne po Orlove. Mogli smo da odemo u „grupu smrti“ sa Francuskom i Nemačkom, ali i da završimo u Grupe E i F koje su po kvalitetu najslabije i gde bi Šveđani i Danci trebalo da se prošetaju do naredne runde.
Na skeneru Mozzart Sporta su tri rivala u prvoj fazi u Bavarskoj od 12. do 16. januara. Šampionat otvaramo sa Islandom, dva dana kasnije je meč s Mađarskom, a poslednje kolo je rezervisano za duel sa Crnom Gorom.
ISLAND - SJAJNI KRISTJANSON I MAGNUSON, UZ ISKUSNOG PALMARSONA, UBITAČAN TANDEM BEKOVA
U konkurenciji nosilaca grupa – Francuske, Španije, Danske, Švedske i Norveške jasno je da je Srbija dobila najlakšeg rivala, ali Ribari su uvek „tempirana bomba“. Odigrali su sjajno prošle godina na EP u Slovačkoj i Mađarskoj, na kraju su bili šesti. Malo je falilo da se nađu u konkurenciji za medalju. U januaru su ih svi videli kao kandidate za odličje na Svetskom prvenstvu, kao favorita iz senke, ali su bili tek 12. To je doživljeno kao veliki neuspeh u zemlji sa manje od 400.000 stanovnika. I pre šampionata negativna atmosfera je vladala u taboru Ribara. Selektor Gudmundor Gudmundson i najbolji islandski rukometaš svih vremena Olafur Stefanson su ratovali preko medija. Isukusni stručnjak je napustio kormilo reprezentacije u februaru, a Island još nije imenovao naslednika trenera koji je doneo najveći uspeh naciji, srebro na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine. Islanđani imaju i broznu sa EP 2010.
Ulogu vršioca dužnosti selektora ima Agust Por Johanson. Poslednjih dana pominjala su se brojni stručnjaci, između ostalih i Dagur Sigurdson, ali još nije imenovan selektor Islanda.
Kapiten tim i prva zvezda je Aron Palmarson, levi/srednji bek koji je pre nekoliko meseci šokirao rukometni svet kada je odlučio da se vrati u otadžbinu. Braniće boje Hafnerfjerdura od juna. Nekada velika nada svetskog rukometa u prethodnoj deceniji je igrao za Kil, Vesprem, Barselonu i Olborg, čiji je član još mesec dana.
Iako je u najboljim igračkim godinama (32) čini se da su njegove najbolje partije prošle. Ima problema s povredama poslednjih godina, pa mu forma oscilira. Trenutni najbolji igrač selekcije je sjajni srednji bek nemačkog šampiona Magdeburga Gisli Kristjanson. Lucidni organizator igre je najbolji strelac svog tima u Ligi šampiona ove sezone. Nemački prvak je na pragu završnog turnira u Kelnu posle remija (22:22) u prvom meču četvrtfinala u Poljskoj protiv Visle Plock. Na desnom beku je Omar Ingi Magnuson koji se povredio posle Svetskog prvenstva. Završio je ovu sezonu, ali će biti spreman za januar i duel sa Srbijom u Bavarskoj 12. januara.
Njih dvojica su bili lider renesanse Magdeburga koji je prošle godine skinuo Kil s trona, dva puta bio pobednik Supergloba (nezvaničnog Svetskog prvenstva), finalista Lige Evrope (poraz od Benfike), a sada se bori za evropski tron. Taj trio bekova trebalo bi da napadne Srbiju za osam meseci i od njega preti najveća opasnost.
Na levom krilu je Bjarki Mar Elison koji brani boje mađarskog Vesprema i saigrač je Dragana Pešmalbeka i Vladimira Cupare, a trenira ga Momir Ilić. Još nekoliko igrača brane boje klubova u Bundesligi, najačem šampionatu na svetu, kao što su Vigo Kristjanson (Lajpcig), Elvar Orn Jonson (Melsungen), Elidi Sner Viđarson i Hakon Dadi Stirmison (obojica iz Gumersbaha). Na golu je i dalje vremešni Bjergvin Pal Gustavson koji je zakoračio u 38. godinu, a čuva mrežu Valura. Prvi golman je Viktor Gisli Halgrimson iz Nanta, a tu je Agust Eli Bjergvinson iz danskog Esbjerga. Na desnom krilu opasan je igrač norveškog Kolstada Sigvaldi Gudđonson.
Naravno, kao i sve skandinavske selekcije, Island odlikuje igra u tranziciji, dosta trči, daju lake golove iz kontri, sve ono što je Srbija mogla da vidi i od Norveške kako u Katovicama tako i u dvomeču u kvalifikacijama za Evopsko prvenstvo.
Na papiru Ribari su prvi favoriti grupe, ali daleko od toga da su nepobedivi. Ako ih krene, teško ih je zaustaviti, ali umeju da kiksnu, osciliraju iz takmičenja u takmičenje.
MAĐARSKA – ČEMA RODRIGEZ „POSLOŽIO“ KOMŠIJE, JAKI NA CRTI, LEKAI I BODO PERJANICE
U Mađarskoj je rukomet veoma popularan, sigurno kao u Nemačkoj, dvoranski sport broj 1. Vesprem i Seged su godinama u evropskom vrhu, imaju među najvećim budžetima u Ligi šampiona. Ipak, reprezentacija luta godinama. Jedina medalja je osvojena davne 1986. godine, svetsko srebro.
Na Evropskim prvenstvima šesto mesto 1998. godine je najveći uspeh. Renesansa mađarskog reprezentativnog rukometa je nagoveštena ove godine, kada su se naši severni susedi dokopali četvrtfinala i igraće naredne godine u olimpijskim kvalifikacijama za Pariz 2024. Posle kraha prošle godine, kada kao domaćini nisu prošli prvu fazu, na kormilo je stigao nekadašnji reprezentativac Španije, sada uspešni trener Čema Rodrigez. On je sa Lazarom Kukićem i Petrom Đorđićem prošle godne sa Benfikom osvojio pehar u Ligi Evrope, drugorangiranom takmičenju na tlu Starog kontinenta.
„Mi smo u veoma izbalansiranoj, jakoj grupi. Naravno, iz prvog šešira nismo mogli da dobijemo slabog protivnika, ali smo iz trećeg i četvrtog dobili jače rivale. Srbija i Crna Gora su vrhunske reprezentacije. Nadamo se da će nas mnogi naši navijači bodriti na Evropskog prvenstva jer je Minhen najbliži Mađarskoj. Želja da napredujemo je veliki izazov, ali je sigurno da ćemo da se borimo u svakoj utakmici do kraja“, bili su prvi utisci Čeme Rodrigeza posle žreba u Diseldorfu.
Vodeći igrači u bogatim mađarskim kubovima su stranci, ali i naši severni susedi mogu da se pohvale sa igračima velike klase. Iz sastava koji je igrao na Svetskom prvenstvu ove godine samo su dvojica branila boje inostranih klubova. Godinama najpoznatiji igrač je levi bek Mate Lekai koji je posle dugo godina prošlog leta Vesprem zamenio za ambiciozni Ferencvaroš.
Veteran Roland Mikler je i dalje neprikosnoven među stativama, mada je Rodrigez u poslednjim mečevima kvalifikacija za EP izostavio golmana Segeda, a šansu su dobili Arijan Ando iz Balatona i Martin Nađ iz Gumersbaha. Perjanice tima je i bek Segeda Rikard Bodo. Mađari imaju odlične pivotmene, Bencea Banhidija i klupskog kolegu iz Segeda Mikloša Rostu koji je prvo pojačanje Dinama iz Bukurešta za narednu sezonu.
Godinama Mađari naturalizuje rukometaše, pa je tako reprezentativac ove zemlje Zoran Ilić. On nema veliku ulogu u Vespremu, a naredne sezone braniće boje Hamburga u Bundesligi. Do ove godine dres naših severnih suseda je nosio momak iz Bezdana, sada rukometaš Dinama iz Pančeva Stefan Sunajko, ali njega nije bilo na spisku Rodrigeza za SP (bio je rezerva).
U odnosu na Svetsko prvenstvo Mađari će biti jači za desnog beka Pari Sen Žermena Dominika Matea koji je dugo pauzirao zbog povrede. Pojačanje na mestu srednjeg beka biće i igrač Benfike Adam Juhas koga nije bilo na SP zbog povrede. Letos je stigao u redove lisabonskih Orlova iz Tatabanje kao zamena za Lazara Kukića koji je pojačao Dinamo iz Bukurešta.
CRNA GORA – GOTOVA ERA SA ROGANOVIĆEM, BRANKO VUJOVIĆ PRVA ZVEZDA
Crna Gora je početkom godine bila tek 18. na Svetskom prvenstvu, pa je posle pet godina došlo do rastanka sa Zoranom Roganovićem. Kormilo je preuzeo nekada trofejni član hrvatske reprezentacije Vlada Šola. Bilo je problema u kvalifiakcijama za Evropsko prvenstvo. U Podgorici je Bosna i Hercegovina dobila Lavove, pa su kao jedna od četiri najbolje trećeplasirane selekcije izborile šesto učešče na Evropskim prvenstvima. Najveći uspeh je bilo 11. mesto prošle godine, kada je Crna Gora bila jedno od prijatnih iznenađenja šampionata. Dobila je Hrvatsku u drugoj fazi u Budimpešti.
Osim Roganovića selekciju je napustio i dugogodišnji kapiten Vasko Ševaljević. Traka je pripala iskusnom Mirku Radoviću, rukometašu makedonskog Eurofarm Pelistera. Prva zvezda tima je desni bek Branko Vujović. On je sa Kjelceom bio vicešampion Evrope prošle godine, a letos je pojačao nemački Hanover. Tu je i odlično levo krilo, saigrač Mijajla Marsenića i Dejana Milosavljeva u Fukse Berlinu, Miloš Vujović. Na golu je neprikosnoven Nebojša Simić iz Melsungena.
Od mlađeg talasa dosta se očekuje od Radojice Čepića i Aleksandra Bakića, dok će veliko pojačanje da bude povratak na teren posle duge pauze Stefana Čavora. Imaju Lavovi dvojicu igrača koji brane boje srpskih klubova – pivotmena Vuka Lazovića iz Partizana i srednjeg beka Božidara Simića iz Metaloplastike. Na spoljnim pozcijama je i Stevan Vujović, nekadašnji igrač Crvene zvezde koji igra u rumunskom Minauru Baje Mare.
Šola je zamenio Roganovića do kraja kvalifikacija, ali se očekuje da u narednom periodu produži saradnju sa Crnom Gorom.
„Naša grupa je možda najujednačenija od svih u smislu kvaliteta svih selekcija, a s druge strane to nam daje šansu da igramo sa svima. Vrlo bitno će biti u kakvom će stanju igrači doći na pripreme i kakva će im biti forma kada počne prvenstvo. Svaka selekcija je vrlo kvalitetna, nema slabih rivala. Dobra stvar je činjenica da se možemo da se nosimo s takvim rivalim. Mislim da smo po mogućnostima u rangu s njima. Sve reprezentacije su želele da izbegnu grupu u kojoj su Francuska i Nemačka, jer na prvu ruku izgleda nemoguće da se prođe, budući da u glavnu rundu idu samo dve ekipe“, rekao je Šola koji je prisustvovao žrebu u Diseldorfu zajedno sa predsednikom Rukometnog saveza Crne Gore Petrom Kapisodom.
Sve u svemu, rivali u prvoj fazi ne ulivaju strahopoštovanje, za razliku od Segedina u januaru 2022. godine kada smo naleteli na startu na svetske supersile Francusku i Hrvatsku.