Srbija se vratila na svetsku mapu: Šta sada, s kojim igračicama idemo u budućnost?

(od izveštača Mozzart Sporta iz Dortmunda)

Završi se i ovo Svetsko prvenstvo za Srbiju. Rolerkoster emocija, od očajavanja i suza, do radosti, preokreta, konačno pobeda i na kraju bolan pad, fijasko protiv Crnogorki. I dalje nije gotovo grupna faza, ali ono što je jasno da će naše reprezentacija da bude u najgorem slučaju na 12. mestu. Trenuno smo deveti, ali ima da se odigraju poslednja kola u Grupama 1, 3 i 4.

Rekli bismo – odličan rezultat, konačno smo se vratili na svetsku mapu, kada je ženski rukomet u pitanju. Najvažnije sa ovom takmičenja je da smo konačno naučili da pobeđujemo, imamo pozitivan skor – tri pobede, remi i dva poraza. Doduše, ta dva neuspeha su bila katastrofalna. Boli način na koje su izabranice Hosea Ignasija Pradesa završile ovu priču. Nadalo smo se, ali Crna Gora je pokazala zašto je deceniju i po u svetskom vrhu, u Top 10 najboljih selekcija planete. Poraz od 16 golova razlike boli.

U najavi šampionata, rekli smo da je cilj da budemo u igri za četvrtfinale i da se bar vratimo na 2021. godinu, kada je Srbija bila 12. na svetu. Posle toga tri godine, tri velika takmičenja sa Urošem Bregarom su pojeli skakavci. Valjda nećemo više nikad ići s ciljem da prođemo drugu rundu na SP, a imamo za rivala Čile (idu dalje tri od četiri selekcije) kao što je bilo pre dve godine pod komandom slovenačkog stratega. Letvica mora da bude podignuta mnogo više u godinama koje slede.

Realnost je da nas je žreb pogledao u Nemačkoj, da ćemo teško skoro imati ovako povoljan put do četvrtfinala. Imali smo meč loptu, i bod nam je odgovarao, ali Crnogorke su igrale kao u transu, već posle uvodnih minuta i 5:0, šest u nizu odbrana Armel Atingre, moglo je da se nasluti da nemamo šta da tražimo.

Počela je Srbija novi ciklus, vratila je pod krov sve što je mogla, sve najbolje što Srbije ima trenutno je igralo pod srpskom trobojkom. Nije bilo priče o podmlađivanju i gomile fraza. Teret su iznele najbolje. Panično su na Tošinom bunaru želeli rezultat koji bi bar malo vratio veru i poljuljani srpski rukomet. I vraćen je, doduše, poslednji fijasko na šampionatu je zbrisao sve ono dobro što je građeno dve nedelje.

One najiskusnije su iznele najveći teret. Dragana Cvijić je pokazala klasu i u 35. godini, ovo je bio šampionat Jovane Skrobić, golmani su nam osvetlali obraz, posebno Jovana Risović. Katarina Krpež Šlezak je dokazala da je već deceniju najbolje naše krilo... Jovana Jovović je mnogo želela, bila previše samokritična, „pojela“ su je prevelika očekivanja, ali nema sumnje da će na Crvenčanki da se gradi Srbiju u narednih desetak godina.

Šta sada? Kakva će Srbija da bude za godinu dana na Evropskom prvenstvu je pod dozom misterije? Nismo se još kvalifikovali, ali posle pobeda ove jeseni protiv Litvanije na Banjici i Ukrajine u Slovačkoj, jasno je da ćemo da nastavimo kontinuitet igranja na velikim tamičenjima. Kontinentalni šampionat za godinu dana organizuju čak pet zemalja - Slovačka, Češka, Poljska, Rumunija i Turska.