Stručni ugao: Kad se lomi, sve na mišiće... Taj teret mora da se baci

(Od stručnog konsultanta Mozzart Sporta)

Možda utakmica nije bila toliko kvalitetna koliko se očekuje od Srbije i Amerike na Olimpijskim igrama. Međutim, bila je zanimljiva za gledanje, posebno u taj – brejku.

Naime, na to ukazuju i rezultati po setovima. U prva dva su se rivalke pitale za sve, dok su naše reprezentativke bile pod velikim psihološkim pritiskom. Ne viđa se često da budu neprepoznatljive, barem ne u prethodnih desetak godina. Imala je Amerika u tim trenucima bolji prijem, agresivnije je servirala, lakše organizovala napade, pa čak imala i malo sreće. S druge strane, u redovima Srbije bile su primetne simptomatične greške. Pre svega, protivnicama su davani laki poeni, što su one i te kako znale da iskoriste.

Kada su Srpkinje bile na korak od poraza, probudile su se i skinule teret sa leđa. Počele su odlučnije da igraju, kako znaju i umeju. Štaviše, proradio je i blok, a onda se u taboru Amerikanki uvukla nesigurnost. Treći i četvrti period zapravo su bile reprize prvog i drugog. Napravljene su i određene izmene, šansu su dobile Katarina Lazović i Jovana Stevanović, donevši boljitak i novu energiju.

Na kraju, opet se vraćam na priču o opterećenju. Kada su izabranice Đovanija Gvidetija došle u situaciju da pobede, ponovo se pojavio teret. Iako se igralo poen za poen, uočljiva je bila ta stegnutost. Sve je bilo na mišiće, bez tečne igre. Imajući u vidu da je taj jedan odlučujući poen otišao na stranu Amerikanki, moglo je da bude i obrnuto. Podsetio bih i na bitan detalj, one su aktuelne olimpijske šampionke. U odnosu na Tokio neznatno su promenile sastav, gotovo samo dve odbojkašice. Dakle, nije reč o bilo kojoj ekipi, već o izuzetno kvalitetnoj.

Poruka za reprezentativke je da dignu glavu gore pred meč protiv Kine. Poručio bih da zajedno sednu, bace opterećenja koja nose još od priprema za Igre i da svaka od njih veruje da može daleko bolje. Ukoliko se to i dogodi, nadam se da u sledećoj utakmici neće biti problema da zabeleže trijumf.

Piše: Aleksandar Vladisavljev, bivši asistent u stručnom štabu reprezentacije Srbije