Subota je da visi u muzeju, nedelja je da se stavi u vitrinu

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Istanbula)

Ima onaj, sada već kultni, „meme“ sa vimbldonskog finala iz 2019. kada plavokosa žena sa naočarima u kosi ustaje i slavodobitno pokazuje prstom: „Još jedan“. Čeka se da Rodžer Federer dokusuri Novaka Đokovića, galama na Centralnom terenu je baš velika i sve je spremno za ceremoniju… Znamo šta se desilo. Srpski inadžija je rešio da on bira kada će da (ne) umre. Federer je promašio prvu i samo pogledom ispratio drugu meč-loptu. A žena je ušla u istoriju opskurnih internet likova…

Federer je tada nekako zadržao švajcarsku hladnoću lica i prisebnost da ne brizne u plač. Čak je ubrzo nabacio i kiseli osmeh dok je davao izjavu, ne sluteći da se više nikada neće naći u finalu nekog Grend slema.

Danijele Santareli će se sigurno naći u još nekom velikom finalu u budućnosti, ali juče mu je bilo gore nego Federeru te 2019. Pomislio je i on da je gotovo na 2:0 u setovima i 24:22 u trećem.
„Vodili smo 22:18 i umesto da se one plaše te situacije, mi smo se uplašili pobede. Publika im je dala podršku da se ne predaju, a onda je krenula Boškovićeva…“, rekao je utučeni Santareli posle meča.

Sve je rekao…

Pre toga ga je kamera uhvatila kako se drži za glavu na klupi i ćuti. Kroz miks-zonu je prošao bledog lica… Nije imao snage ni za onaj Federerov kiseli osmeh. Njegov poraz juče je još neverovatniji. Istovremeno i sličan jer je i on naišao na srpskog inadžiju. Posle dva izgubljena seta u kojima je dobila tek 17 lopti da napadne, Tijana Bošković je rešila da pokaže ko je lav u toj džungli i prebacila se u „Đoković mod“.

16.00: (1,30) Koneljano (3,00) Skandići

Vakifbank nije samo bio na ivici poraza, već je delovalo prosto nemoguće da ga izbegne. Na 22:19, Tijana udara blok. U sledećem poenu gađa preko trojnog bloka tamo gde Gabi ne može da dohvati. Savršen poen! Potom servisom destabilizuje i takvog libera kao što je Monika de Đenaro. Zatim ide dijagonala u Hak za 25:25. Koneljano je propustio četiri meč-lopte i našao se u spirali panike. Ide još jedan strašan smeč Tijane Bošković za 28:27, što Marina Markova pretvara u poen i počinje jedan od najvećih preokreta u istoriji odbojke.

Kada niko drugi u Vakifu (pa ni mi novinari koji smo već imali spreman izveštaj o pobedi Koneljana 3:0) nije verovao, pojavila se Tijana Bošković. Neki bi rekli ona stara Tijana iz 2018. ili 2022. godine... Mnogi su se ove sezone zaleteli da je otpišu sa vrha, ali ono sinoć je bila ista ta Tijana Bošković. Jedna, jedina i neponovljiva. Šamarala je loptu onom svojom moćnom levicom sa istom snagom i preciznošću kao da je na početku karijere.

Opustila se i krenula da radi ono što najbolje zna. A kada napada sa tolikom samouverenošću i hrabrošću kao sinoć u trećem setu, onda i sreća bira da pređe na njenu stranu, pa i neki blokovi završe pored umesto u terenu.

Imala je u tom setu više napada (18) nego u prethodna dva zajedno, što govori da bi dizač Džansu Ozbaj trebalo da se pogleda u ogledalo i prizna sebi da se debelo izglupirala u prva dva seta. Od tih 18 napada, Tijana je 12 pretvorila u direktne poene, imala još jedan blok i osvojila skoro polovinu Vakifovih poena za početak antologijskog preokreta. U ta tri ključna seta imala je ukupno 46 napada, od kojih je 26 pretvorila u direktne poene uz samo JEDNU napravljenu grešku!

Kada je Vakif došao do 14:9 u taj-brejku, Koneljano je kontrom spasao prvu meč-loptu. Marina Markova je pogrešila drugu. Nije bilo dileme na koga ide treća… Iako joj je lopta dignuta „čelikom“, poslala ju je između Monike de Đenaro i Gabi, stavivši tačku na jedan od najboljih mečeva u istoriji evropske klupske odbojke.

Da u Evropi postoji muzej odbojke, slika Tijane Bošković kako puca preko trojnog bloka Koneljana bi jutros visila u njemu. Možda će jednog dana zaista negde i visiti. Ima Tića dovoljno velikih životnih dela da ih smesti u takvu vrstu odbojkaškog hrama.

Ali, još danas će morati da zaboravi na sve što je uradila juče. Neke utakmice su za muzej i lepa sećanja, ali neke su i za trofejnu vitrinu u kojoj od svih klupskih pehara fali samo jedan – onaj Lige šampiona. I nikada nije imala bolju šansu da ga se domogne. Igrala je i ranije finala, gubila ih, ali ovako lepu priliku nije imala.

Da u Evropi postoji muzej odbojke, slika Tijane Bošković kako puca preko bloka Koneljana bi jutros visila u njemu. Ali, još danas mora da zaboravi na sve to od juče. Neke utakmice su za muzej, ali neke poput večerašnje su za trofejnu vitrinu u kojoj fali samo jedan pehar – Lige šampiona. Nikada nije imala bolju šansu.

19.00: (1,32) Vakifbank (3,05) Ezačibaši

Da ga posle ovakve partije za pamćenje u polufinalu osvoji u svom Istanbulu, protiv “svog” Ezadžibašija pred svojim najdražim ljudima koji su se skupili sa svih strana sveta da je podrže…  Pritisak će biti veći nego protiv Koneljana jer Vakif posle svega viđenog nije “neko ko može” već “neko ko mora”. Ali, ima Tijana dovoljno kvaliteta, sada već i iskustva, da namesti glavu i za to. Već je pokazala ove sezone osvojivši duplu krunu u Turskoj. Za prvu sezonu u novom klubu, i više od dobrog učinka. Danas može da bude savršen…

Maja Ognjenović veruje da će tako biti. Poznaje vrlo dobro oba kluba, svoju Tiću i Đovanija Gvidetija…  
“Gledali smo u svlačionici i na 2:0 za Koneljano sam rekla da dobija Vakif. Znam kako vam zvuči i da ćete da pomislite: ‘E, jeste sad…’, ali baš sam verovala. Zato što znam šta je Vakif, znam ko je je Tića, znam ko je Đovani…”, rekla nam je Maja nekoliko minuta nakon poraza njenog Skandićija u polufinalu.

A emocije protiv bivšeg kluba?
“Ništa to. U redu, malo je nezgodno samo taj prvi put kad igraš protiv bivšeg kluba. Oni su već igrali u prvenstvu i ne bi trebalo da ima tu vrstu pritiska. Želja za osvajanjem će sigurno biti mnogo veća i jača od toga. Osvojiće”, nesebično u trenucima tuge zbog svog poraza razmišlja o trenucima sreće svoje dugogodišnje saigračice i prijateljice.

I u pravu je što se tiče emocija. Tijana je ove sezone već pet puta igrala protiv Ezadžibašija. I samo jednom je izgubila što je bio jedini ligaški poraz Vakifa. Ali, kada je bila najpotrebnije i kada se računa, Vakif je pobeđivao. U finalu Kupa Turske i u polufinalu plej-ofa turskog šampionata. U roku od devet dana, Tijana i Vakif su tri puta tukli Tigrice izgubivši samo tri seta u ta tri meča. Uprkos statusu autsajdera u večerašnjem finalu, Ezačibaši je taj koji od sinoć mnogo više razmišlja šta će i kako će jer mnoge igračice tamo znaju sa čim se susreću.

Sinoćnja teška povreda Katarine Dangubić će sigurno biti hendikep za Vakif, ali još sigurnije i motiv više jer se čak i posle onakvog meča videlo na Tijani da je prvo razmišljala o tome. Posvetila joj je pobedu i najavila da će igrati za nju u finalu. Nisu to bile prazne reči i obećanje pro forme već joj se u očima videlo da to stvarno misli i da bi večeras mogla do još jednog vanserijskog izdanja. A kada je tako, onda ni jači protivnici od Ezačibašija nemaju šansu. Videli smo sinoć…

Videćemo i večeras šta je spremio Đovani Gvideti i kako je našpanovao svoje izabranice za vrhunac sezone. Ali, po onom što smo do sada videli u odlučujučim bitkama na svim frontovima, lukavi Italijan je sigurno ostavio još nešto za kraj.

Što Maja reče, ta glad za pobedom uz vanserijski kvalitet bi trebalo nadmaši baš sve što poseduje protivnik na drugoj strani. Svaka časti Magdi Stisjak, neuništivoj Simge, iritantnoj Ebrar, gorostasnoj Retki… Ali, ovo je vikend Tijane Bošković. Nešto za muzej, nešto za vitrinu.

LIGA ŠAMPIONA

Za treće mesto

16.00: (1,30) Koneljano (3,00) Skandići

Finale

19.00: (1,32) Vakifbank (3,05) Ezačibaši