Verovatno najjači turnir u istoriji, pet aždaja uz Srbiju cilja zlato

U Parizu će biti obeležen jubilej – 60 godina odbojke na Olimpijskim igrama. Biće ovo 16. olimpijski turnir i za odbojkašice. I verovatno najizjednačeniji u istoriji…

Nekada ženska odbojka nije bila ovo što jeste. Danas je to globalno najpopularniji, najmasovniji i najplaćeniji kolektivni sport za devojke. Igra se na vrhunskom nivou na četiri od šest kontinenata i smotra u Parizu će zaista biti istinski spektakl za sve ljubitelje odbojke, pogotovo ženske.

Prvi olimpijski turniri za odbojkašice su se igrali sa samo šest reprezentacija učesnika, potom sa osam i tek od Atlante i 1996. godine je broj povećan na sadašnjih 12 učenika. Istoriju ženske odbojke na Igrama su obeležile dinastije: Sovjetska, japanska i kubanska. Do početka ovog veka, SSSR je osvojio četiri zlatne i dve srebrne medalje, Japan po dva zlata i srebra, da bi Kuba napravila istorijski pdovig osvajanjem tri uzastopna zlata od 1992. do 2001.

Grbić i Đani za vrh kao nekad, italijanska opsesija i Rezendeov povratak

Period posle 2000. godine su obeležile Kineskinje i Brazilke koje su osvojile četiri od mogućih pet zlatnih medalja – po dve. Vremenom je konkurencija postajala sve oštrija i izjednačenija da bi na prošlim Igrama u Tokiju došlo do situacije da imamo nekoliko ravnopravnih favorita za zlato. Amerikanke su po prvi put u istoriji osvojile najsjajnije odličje, a sada će u Parizu konkurencija biti još žešća. Barem šest reprezentacija se nada olimpijskom zlatu! Još tri bi mogle da se ušunjaju u borbu za medalju. Jedini totlani autsajderi su domaćin i Kenija.

Među favoritima je i naša reprezentacija, ali o njoj ćemo u posebnom tekstu. Ovo je konkurencija…

BRAZIL – VRATILA SE I TAISA DA PREKINE SREBRNI NIZ (KVOTA 6,00)

Šejlina generacija je dominirala, osvojila zlato u Pekingu i Londonu, ali je sve naopako krenulo na domaćem terenu. Ogroman je pritisak bio na Brazilke u Riju 2016. i završilo se razočaravajućom eliminacijom u četvrtfinalu. Od tada Brazil nikako da pronađe šampionski gen. Razočarale su na SP 2018, a potom izgubile dve velika finala. Od Amerikanki u Tokiju i Srbije na SP u Apeldornu. Ne samo što su izgubile već su pregažene u mečevima za zlato. To nije uticalo na status mitskog selektora Ze Roberta koji je duže od dve decenije na klupi i predvodiće ekipu i u Parizu.

Iz tima koji je u Tokiju osvojio srebro je “preživelo” samo šest igračica što dovoljno govori o promenama u timu za Pariz. Prva zvezda Gabi i buduća prva zvezda Ana Kristina će sa pozicija primača biti najjače oružje Brazilke uz Žuliju Bergman. U reprezentaciju se po treće olimpijsko zato vratila i legendarna Taisa koja bi sa agresivnom Karol trebalo da podigne zid na mreži. Prijem i blok su najveći kvalitet razilki. Iskusna Makris korektno diriguje igrom, ali Brazil i dalje nema pouzdano rešenje na poziciji korektora gde je Ze Roberto poveo čak tri igračice: Rosamari, Tajnaru i Loren. Mogu da iznenade, da zablistaju s vremena na vreme, ali češće umeju da iznevere ostatak ekipe kada je najbitnije. Kao u finalu SP protiv Srbije pre dve godine. Ali, olimpijski turniri su rađali neverovatne priče i nove zvezde, pa Brazil u ovom sastavu ima svako pravo da se nada zlatu.

TURSKA – LOŽENJE NA MAKS I ONDA PROBLEMI (KVOTA 5,00)

Godine i godine ulaganja i popularizacije odbojke su krunisane prošle godine u finalu EP protiv Srbije. Turska je napokon nešto osvojila. Ali, i za to su joj bili potrebni stranci. Kubanka Melisa Vargas kao udarna igla i Italijan Danijele Santareli na klupi. Malo je reći da turske odbojkašice posle tog zlata imaju status nacionalnih heroina. Iako im je i bez njega popularnost u zemlji već godinama na neverovatnom nivou. Da Turska ima ono što Srbija poslednjih godina, njene odbojkašice bi verovatno dobile ključeve Istanbula… Sa tom popularnošću i euforijom, raste i kontraproduktivni faktor – pritisak. Godinama su nerealna očekivanja bila nametana turskom timu od strane tamošnje javnosti, a igračice pucale pod pritiskom. Osvajanje zlata sa Santarelijom je etiketiralo Đovanija Gvidetija kao nekoga ko je kočio toliko željeni uspeh. Ali, suštinski je razliku napravila Vargas i njen napadački arsenal. Sa njom je i Turska zaigrala “Boskoball”. Nepodnošljiva Ebrar Karaurt je prešla na poziciju primača i Turska je dobila napadačku opciju koja joj je toliko falila.

Srednjaci su godinama konstanta mada ni tu nije idealno. Zehra Guneš je došla u Pariz povređena i pitanje je u kakvom stanju će biti najpopularnija turska odbojkašica. Ali, tu su legendarna Eda, nepredvidive Asli Kalač i Bejza. Santareli je odlučio da vodi samo jednog libera i povede četvrtog blokera što bi na kraju moglo da mu se obije o glavu. Pritisak da se u najjačem sastavu igra Liga nacija je doneo više štete nego koristi. Pored Zehre je probleme sa povredama imala i Hande Baladin, a odnedavno i jedini libero Gizem Orge što može da bude ogromna muka za turski tim. Santareli nije dobeo izveo ni sklapanje ekipe. Stavio je Tugbu Šenoglu na konačan spisak i dan pre početak Igara je vratio kući, a na njeno mesto uvrstio rezervu Ilke. Jednoj od popularnijih turskih odbojkašica je teško pao takav potez selektora pa je počela polemika u turskoj javnost o njegovim metodama.. Atmosfera ne deluje baš idealno. Već na startu ih čeka teška grupa sa Italijom i nepredvidivim Dominikankama i Holanđankama. Nedavni poraz od Poljske u Ligi nacija je malo ohladio loženje nacije koje je bilo upaljeno na maksimum. Ali, u Parizu će očekivanja opet biti najviša. A to je čest bio najveći protivnik turskog tima.

ITALIJA – STARI VUK JE TU DA KONTROLIŠE EGONU (KVOTA 4,00)

Valja se podsetiti jednog od najfascinantnijih podataka u svetu odbojke. Italija nema olimpijsku medalju! Dakle, ne zlato, već bilo kakvo odličje. Veći motiv od toga ne treba reprezentaciji koju ubrajaju u krug najvećih favorita, pa čak i zvanje prvog kandidata za zlato. Sa usponom Paole Egonu i dolaskom Davidea Macantija na klupu 2017. se i italijanska odbojka vratila u svetski vrh. Osvojeno je svetsko srebro 2018. i evropsko zlato u Beogradu 2021. Ali, ta priča je potrajala do prošle godine…

Koliko na terenu može da donese svojoj ekipi odbojkaškim kvalitetima, toliko Egonu može “bubicama” van terena da poremeti ekipu i sve uruši. Puklo je još pretprošle godine na SP kada je najavila da razmišlja o odlasku iz reprezentacije, a raspalo se prošlog leta na EP kada ju je Macanti degradirao u ulogu drugog korektora. Završilo se razočaravajućim četvrtim mestom i smenom Macantija umesto kojeg je došao velikan svetske odbojke Hulio Velasko. Slavni Argentinac je olimpijsko srebro osvojio sa odbojkašima Italije još u Atalanti 1996, a sada mu je poveren zadatak da donese i toliko čekanu olimpijsku medalju ženskom timu.

“Ispeglao” je situaciju sa Egonu i tamnoputa gazela će opet biti udarna igla Italijanki bez obzira na ogroman potencijal Jekaterine Antropove. Nije pravio duboke rezove, ali je prisilno morao da menja zbog povreda primača Elene Pjetrini i Aliće Degradi. Pored Egonu, najveći teret će opet da nose iste igračice: godinama najbolji libero sveta Monika de Đenaro, dizač Alesija Oro, srednjak Ana Danezi i primači Mirjam Sila i Katerina Boseti. Sili se nikad ne zna kada može da zablista, a kada da unazadi ekipu. Kičma tima je ista, ali sve zavisi koliko i šta će Velasko uspeti da izvuče od Egonu. Italija nikada nije prošla četvrtfinalnu barijeru na Igrama, sada ima i najtežu grupu sa Turskom, Holandijom i nepredvidivim Dominikankama, ali i selektora koji je ovakve situacije prošao mnogo puta u životu.

SAD – NISU NIŠTA SLABIJE NEGO U TOKIJU (KVOTA 7,00)

Zvanične olimpijske šampionske dolaze u Pariz sa osam od 12 igračica iz šampionskog tima iz Tokija. Nisu tu više Mišel Barč Hekli, Foluke Akinradevu, Kimberli Hil i Miša Henkok ali je tim podjednako snažan. Jesu iskusnije za tri godine ali osim 37-godišnjeg kapitena Džordan Larson, niko od nosilaca igre nema više od 30 godina, tako da Amerikanke imaju pravo da se nadaju odbrani trona.

Kako to inače funkcioniše u njihovom sportu, sve je podređeno olimpijskom ciklusu pa ih ne treba gledati kroz prizmu rezultata na SP pre dve godine. Bitan je sistem koji je godinama isti i karakteriše ga brzina igre. Imaju širok roster i legendarni Karč Kiralji ima široku lepezu izbora da pojedince uklopi u sistem. Te tempirao je formu za Pariz zbog čega je žrtvovana i Liga nacija. Iako je konkurencija za mesto u timu zaista bila jaka, prvi je od svih selektora objavio konačan spisak za Igre kako bi Amerikanke što mirnije prošle pripremni period za Pariz.

Blok ostaje jedan od jačih aduta Amerikanki sa sjajnim srednjacima poput Čijake Ogbogu, Hejli Vašington i Dejne Retke kojoj će ovo biti olimpijski debi. Džordan Poulter i Lorin Karlini  su jedan od najjačih tandema dizača na Igrama. Ali, kao i prethodnih godina, udarna snaga dolazi sa primačkih pozicija gde Amerikanke imaju fenomenalne napadače poput pomenute veteranke Larson, Ketrin Plamer i Kelsi Kuk. Za razliku od primača, korektori Eni Druz i Džordan Tompson su do sada imale problem da konstantno isporučuju ono što se traži i pokazivale su nestabilnu formu. Iako je čudna Tompson u Tokiju do povrede pokazala kakav potencijal leži u njoj i da može da odigra spektakularan turnir. Amerikanke su manje-više ono što su bile i u Tokiju i svakako jedan od glavnih favorita za zlato.

KINA – VRATILA SE DŽU I ŽIVOT JE ODMAH LEPŠI (KVOTA 9,00)

Na pretprošlim Igrama su dominantno išle do zlata, na prošlim bile najveće razočaranje i ispale u grupi. Tako da je bolje ništa ne prognozirati što se njih tiče. Kvalifikovale su se za Pariz kroz Ligu nacija što dovoljno govori i problemima poslednjih godina. Legendarna Lang Ping je napustila kormilo posle brodoloma u Tokiju, nasledio ju je bivši selektor Čaj Bin i on je najveća slabost ovog tima. Jednostavno, ne veruje mu se. A ne pomaže ni senka Laj Javen, nekada desne ruke Lang Ping, a danas vrlo uticajne osobe u tamošnjem Savezu. Ona je zvanično asistent selektoru, ali neretko sama preuzima kontrolu i daje uputstva “preko njega” čime mu dodatno kruni slabašan autoritet. Čaj Bin jeste malo podmladio ekipu, ali je na kraju morao da upomoć pozove stare snage i uglavnom će se osloniti na deo zlatne generacije iz Rija.

Najveća zvezda Džu Ting se vratila u tim prvi put posle Tokija i povrede ramena koja ju je tamo zadesila. Međutim, nije samo povreda bila problem već i odnos sa nacionalnom federacijom oko nekih komercijalnih ugovora. I dalje se muči sa istom povredom i nije to više ona Džu iz Vakifa, ali samo njeno prisustvo je ogromna stvar. Ono što je Jao Ming bio u košarci za Kinu, to je Džu Ting u odbojci. Kapiten i srednjak Đuan, korektor Gong i dizač Ding su osvajači zlata iz Rija i biće najveća pomoć Džu. Posle tri godine se u nacionalni tim vratila i iskusna Žang, a nadošla je i mlada zvezda Li Jingjing koja napada levom rukom i jako je nezgodna. Imaju ozbiljan arsenal na prijemu, kako odbrambeni, tako i napadački. Blok je takođe jači deo tima jer Đuan važi za jednog najinteligentnijih srednjaka. Sakupila je Kina sve što je imala, od Rija nije bila jača, ali deluje da su oni slavni dani za Lang Ping prošlost i da će se teško ponoviti.

POLJSKA NAGAZNA MINA, SA DOMINIKANKAMA SE NIKAD NE ZNA

Bilo bi veliko iznenađenje da pomenutih pet favorita i Srbija ne podele među sobom medalje, ali umeo je olimpijski turnir da iznedri iznenađenja. Kao potencijalna iznenađenja se izdvajaju Poljska i Dominikanska Republika.

Poljakinje imaju Joanu Vološ i takav genijalac je dovoljan da se svakom napravi problem. Iz četvrtog poušaja se plasirala na Olimpijske igre i biće joj ovo reprezentativna kruna karijere. Kvalitet je vanserijski, motiv ogroman i samo joj je potrebna veća pomoć saigračica. Ako Magda Stisjak napadački dobro uđe u utakmicu, srednjak Korneljuk odigra malo preko mogućnosti, libero Stenzel odradi posao kako ume… Poljska može svašta. Stefano Lavarini je oformio ovaj tim, dobio i nov ugovor tako da bi kao kruna mogao da dođe neki veliki rezultat.

Dominikanke su čudna ekipa koja može sa svakim da uđe u pet setova borbe, ali i da izgube od slabijih. Naprimer, Gvidetijevoj Srbiji ne leže nikako. To je i ostalima signal upozorenja da sa devojkama sa Kariba nema opuštanja. Iskusne su, neke dugo igraju zajedno, a Brenda Kastiljo ili Betanija de la Kruz su dobro poznata imena u svetskoj odbojci. Videćemo kako će na ekipu uticati skandal na početku Igara pošto je Lisvel Eva Mehija pala na doping testu i morala je da napusti Pariz.

Holandija ima kvalitetne pojedince poput veteranki Selest Plak i En Bojs, ume da pokaže zube kao u meču za bronzu protiv Italije na prethodnom EP, ali teško da mogu da isplivaju u ovako jakoj konkurenciji i teškoj grupi. Japan sa tradicionalno dobrom odbranom ume da bude trvd orah i iritantan protivnik, dok su domaćin Francuska i afrički šampion Kenija jedini autsajderi na turniru.