Bele noći, crno dete i naravno Haland: Evropa krvari, ali mogla bi da izrodi novu silu

Italije nema na Mundijalu, nemački reprezentativci su poslednji put rekli američkim carinicima „aufiderzen“, Maroko je sahranio holandske ambicije, Belgija deluje „šmrljavo“, Turska je najveće razočaranje... Evropa je dobrano propatila u Americi, sa tendencijom da i dalje pati. Ali je na dobrom putu da izrodi novu silu.

Norveška je došla na planetarnu smotru najboljih selekcija posle decenijskog posta, ali u svakom trenutku u svakom pogledu Vikinzi pokazuju karakteristike velikog tima.

Najlakše je reći da je to posledica sistema, dalekovidosti tamo nekog čike u zamagljenim birokratskim kancelarijama, ali prosto rečeno – Norvežanima se namestila generacija. I ne, nije to bila igra za sladokusce i lizanje prstiju protiv Obale Slonovače.

Ali ko će za to uopšte pitati, pošto je selekcija Solea Solbakena zakazala duel osmine finala sa Brazilom – 2:1.

Imaju Norvežani raznolikost kada je reč o prirodnim bogatstvima i pojavama – od nafte i metala, do belih noći. A imaju i koktel ozbiljnih kvaliterta u reprezentaciji. Nije to samo Haland. Tu je i crno dete Nusa, od oca Nigerijca, koji je samo oplemenio i onako jak ofanzivni potencijal „severnjaka“... Imalo je šta da se vidi u Teksasu, posebno u drugom poluvremenu kada su Afrikanci pokazali ozbiljan ponos. Bili su bolji, izjednačili, ali se onda pojavio Erling Haland. Petim golom na Mundijalu je pokazao da je legitiman kandidat za najboljeg strelca turnira.

Očekivalo se da norveški starteri, posle kalkulantskih kombinacija Stolea Solbakena tokom duela sa Francuskom, jurnu ka golu Slonova u Teksasu kao da sutra ne postoji. Incijalna pretpostavka o svežini najboljih norveških igrača istopila se pred disciplinovanom postavkom afričke selekcije. Prvo poluvreme – mršavo. Haland je u trećem minutu pokušao glavom, ali od tog trenutka nastao je tajac u igri Norveške.

Obala Slonovače se oslanjala na tranziciju, Diomandea i Bonua. Norveška je uspevala da drži loptu, ali ne i da majstorskim pasom zaradi mat poziciju Halandu ili Serlotu. Nekako je sve išlo ka tome da ćemo gledati kamilicu od fudbala u Teksasu.

Slonovača defanzivno orjentisana, Norveška nekako bleda i daleko od standarda iz grupne faze. Ali je jednoličan meč prekinuo Nusa.

Crn Norvežanin, Nigerijac po ocu, pokazao je klasu dostojnu Usmana Dembelea. Kako je samo savio kiflu sa roglja šesnesterca i pogodio suprotan ugao. Bombona od gola, bombona od poteza. Čist dokaz da u norveškom špilu karata postoji još jedan štih. A njegovo vreme tek dolazi, pošto je reč o fudbaleru Lajpciga rođenom 2005. godine. Odmah posle vođstva Norvežana Haland je imao šansu da prelomi utakmicu. Atipično loše je zahvatio loptu na petercu.