Glava koja je sve izdržala

Nikome ovaj Mundijal nije doneo toliko pritiska kao Meksiku. Nisu favoriti za osvajanje, ali je pritisak nacije i domaćinstva ogroman. Meksiko je reprezentacija sa najviše utakmica mundijalima (64), a da nikada nije osvojila Svetsko prvenstvo. Štaviše, samo dva puta je došao do četvrtfinala. I oba puta kada je bio domaćin: 1970. i 1986. Zato nije ni čudo što je stvorena atmosfera u domaćoj javnosti da se opet mora doći makar do četvrtfinala, a konačno možda i nadmašiti taj rezultat. Meksikanci veruju da uz domaći teren i fudbalski trans u zemlji mogu i dalje…

Zato su i počeli pripreme pre bilo koje druge reprezentacije učesnice, zato su se i klubovi stavili u službu nacionalnog interesa i pustili najbolje domaće igrače u reprezentativni kamp u jeku najvažnijih borbi za domaće i međunarodne trofeje. Sve je podređeno istorijskom uspehu reprezentacije. Naravno, igrači su se našli pod stravičnim pritiskom javnosti, a jedan od njih pod najvećim – Raul Himenez.

“El Lobo” ili “Vuk”, kako je dobio nadimak na Ostrvu tokom mandata u Vulverhemptonu, bez premca je jedan od najboljih meksičkih fudbalera u ovom veku. Sinoć je 47. golom postao i drugi strelac u istoriji reprezentacije prestigavši još jednog sjajnog špica Hareda Borgetija (46) i ispred njega je samo rekorder  Čičarito sa 52 gola u zelenom dresu.

Ali svi ti Himenezovi golovi do ovog leta i nisu imali neku vrednost jer nisu postizani tamo gde je trebalo. Uvek je iznad njegovog imena stajao upitnik u meksičkoj javnosti zbog mundijalskih izdanja.

Na svetskim prvenstvima je debitovao kao 24-godišnjak u Brazilu 2014. godine i tada upisao samo šest minuta u konkurenciji Peralte, Dos Santosa i Čičarita. Meksiko je tradicionalno dogurao do osmine finala i tu ispao. Istog leta je Himenez prešao u Atletiko Madrid. Bilo je to leto kada se raspala ona generacija koju su sekundi pre Ramosovog gola delili od titule prvaka Evrope. Otišli su Dijego Kosta, David Vilja, Tibo Kurtoa, Dijego, Filipe Luis… Čolo je doveo gomilu pojačanja, među kojima i napadače Grizmana, Mandžukića, Koreu i Himeneza.

Najgori utisak je ostavio Himenez, postigavši samo jedan gol na 28 utakmica i Atletiko ga je posle samo godinu dana prodao Benfiki za manje para (oko 10.000.000 evra) nego što ga je doveo (11.000.000). Pre toga mu je propao transfer u Vest Hem zbog lekarskih pregleda. Karijeru mu je vodio Žorž Mendeš i omogućio mu da u Lisabonu fudbalski prodiše. Tri godine je igrao za portugalske Orlove, dao 18 golova na 80 mečeva i otišao u Mendešov privatni klub, Vulverhempton.

Istog leta je Himenez upisao i svoj drugi Mundijal. Opet kao rezerva. Prvi izbor Meksikanaca u napadu u Rusiji 2018. bili su Čičarito, Vela, Lozano… Himenez je zabeležio tek 54 minuta, opet se nije upisao u strelce, a Meksiko je po tradiciji prošao grupu i ispao u osmini finala.

Engleska mu je prijala na klupskom planu i u prve dve sezone je odigrao svaki meč u Premijer ligi postigavši 30 golova. Postao je udarna igla Vukova, koji su tada bili hit premijerligaškog fudbala i Mendešov poligon za prodaju igrača. Treću sezonu je takođe dobro započeo, a onda doživeo stravičan udarac...

Nakon sudara glavama sa Davidom Luizom, napustio je teren na nosilima i prebačen je u bolnicu, gde je hitno operisan. Ispostavilo se da je imao frakturu lobanje i da je već u novembru završio sezonu. Pod znakom pitanja je bila i karijera.

Vratio se u leto 2021. na teren, morao je da nosi zaštitnu kacigu, ali nije ličio na onog igrača od pre. Daleko od prave forme je otišao na Mundijal u Kataru uz ogromne kritike meksičke javnosti. Tadašnji selektor Herardo Martino je bio na udaru što na SP vodi Raula Himeneza umesto Santija Himeneza koji rešeta mreže. Čak je Raul tada nagovestio da će se oprostiti od reprezentacije ako ne zadovolji.

(©Reuters)

Nije zadovoljio, ali se nije ni oprostio. U Kataru je opet bio rezerva, ušao na sva tri meča sa klupe, ali ni na trećem Mundijalu se nije upisao u strelce. Meksiko prvi put za tri decenije nije prošao grupnu fazu, a Martino i Himenez su u zemlji stavljeni na stub srama.

Delovalo je da će karijeru završiti bez mundijalskog gola uprkos učešću na tri svetska prvenstva, ali je sledećeg leta povukao odličan potez kada je na mala vrata otišao u Fulam. Tamo je opet pronašao golgeterski instinkt, postizao važne golove za “Kolibaše” i ponovo postao prvi špic reprezentacije. Prošle godine je za nacionalni tim odigrao 14 mečeva kod Havijera Agirea i dao sedam golova, što mu je bila najuspešnija godina u reprezentativnoj karijeri. Selektor nije imao dilemu na koga će se osloniti kao prvog napadača na domaćem Mundijalu bez obzira što je Fulam uoči SP uručio zahvalnicu Himenezu koji se vratio u Vulvse da igra Čempionšip.

Meksiko ide u četvrtfinale - kvota 2,35

Iako je javnost u Meksiku priželjkivala njegovog prezimenjaka Santjaga, užasna sezona u Milanu je eliminisala nekadašnju zvezdu Kruz Azula iz startnih 11 i otvorila vrata veteranu Raulu. Kada je na otvaranju protiv Južne Afrike postigao gol kojim je zapečatio sudbinu Bafane Bafane, Himenezu je pala tona tereta sa leđa. Konačno je na četvrtom Mundijalu došao do gola, smirio naciju i pokazao da može da bude prva napadačka opcija.

Sjajno se slaže sa Hulijanom Kinjonesom u napadu, radi veliki posao za ekipu pritiskanjem protivničkih štopera i otvaranjem prostora za ostale ofanzivce. Protiv Južne Koreje se nije upisao u strelce, ali je odradio dobar posao. Češku je preskočio da bi sinoć protiv Ekvadora, opet nakon Kinjonesa, dao drugi gol na meču i doneo Meksikancima nedostižnu prednost.

Nakon 40 godina, Meksiko je pobedio utakmicu nokaut faze na svetskim prvenstvima i svima je pao teret sa srca. Najviše Raulu Himenezu koji je prvo srećan što je živ, a onda i što je jedan od heroja nacije.
“Rekli su mi da je čudo što sam preživeo. Imao sam polomljenu lobanju i krvarenje u mozgu koje ga je pritiskalo”, rekao je Himenez za Gardijan godinu dana nakon teško povrede glave.

Sve što želi sada je da sanja.
“Ovo je nešto o čemu sam maštao i za šta sam dugo radio. Praktično, ceo život sam ovo čekao. Sada sam među starijima u ekipi i nadam se da sam primer mlađim saigračima šta je sve moguće ako guraš do kraja i ako se nikada ne predaješ”, rekao je Himenez sinoć nakon pobede nad Ekvadorom.

Niko u Meksiku više ne dovodi u pitanje Raula Himeneza. Od večito kritikovanog igrača, sada je tačka oslonca reprezentacije i vođa kojeg drugi prate. Kultni stadion Asteka ima još samo jedan meč do kraja prvenstva. Onaj u osmini finala gde će Meksiko dočekati najverovatnije Engleze. Pre 40 godina je Asteka svedočila pobedi domaće selekcije u osmini finala nad Bugarima, da bi kasnije Nemci na penale u Montereju zaustavili Meksiko. Raul Himenez je protiv mnogih Engleza godinama unazad vojevao bitke na njihovim terenima na Ostrvu. Sada je on domaćin i on se pita…