Možda Jamal fali Mundijalu, ali Španiji sigurno ne

Pogled na listu strelaca Svetskog prvenstva kaže da su tu svi najbolji igrači sveta: Embape, Mesi, Haland, Kejn, Dembele, Vinisijus… Čak i Kristijano Ronaldo nije daleko. Fali samo jedno ime. Za neke ljubitelje fudbala je to najbolji fudbaler sveta – Lamin Jamal.

Najveća mlada zvezda svetskog fudbala nakon četiri utakmice ima jedan gol i nijednu asistenciju. Mršav statistički učinak koji bi trebalo da stavi znak pitanja ispod najboljeg igrača Španije.

Samo što u njegovom slučaju statističke kolone ne pokazuju baš najbolje značaj koji suštinski ima na terenu. Na prvi pogled Jamal fali Mundijalu, ali na dubljem skeneru se može reći da ne fali Španiji.

Sinoć su sva tri španska gola protiv Austrije pala posle akcija sa levog boka, gde su bili Kukurelja i Baena.

Gde je bio i šta je radio Lamin Jamal?

Igrao se. Driblao, prolazio, bežao, sejao strah na levom boku Austrije. Ni u jednom momentu nisu smeli da skrenu pogled sa njega. Često su ga i duplirali, Možda je i to razlog zašto je na suprotnom kraju terena bilo toliko prostora za Kukurelju i Baenu.

U prvom minutu je osvojio loptu na svojoj polovini, povukao kontru koju je nakon duplog pasa završio mlakim šutem u Šlagera. U petom minutu je napravio paniku u odbrani Austrijanaca i iznudio korner. U 11. je počeo na muke da stavlja Lajmera, koji je rizikovao penal da ga zaustavi. U 21. ga je zaobišao, ali nije pobegao i Zabiceru. U 32. je još jednom obišao Lajmera kao čunj i naterao Šlagera na odbranu. U 38. minutu je opet prošao i slabo šutirao posred Šlagera. Pred kraj utakmice je imao šut koji je Alaba očistio sa linije.

Bez gola i asistencije je pored dvostrukog strelca Ojarzabala i dvostrukog asistenta Kukurelje izabran za igrača utakmice. Tako nešto se desilo samo jednom u istoriji svetskih prvenstava, kada je Đenaro Gatuzo protiv Ukrajine 2006. godine izabran za igrača utakmice pored dvostrukog strelca Luke Tonija. Italijanski pitbul je to tada uspeo zahvaljujući požrtvovanosti, trčanju, duelima…

Jamal je to uspeo na mnogo plemenitiji fudbalski način. Za 85 minuta je imao 90 odsto tačnih dodavanja, 10 uspešnih driblinga, stvorio je dve šanse saigračima, dobio pet duela i imao 15 dodira sa loptom u protivničkom šesnaestercu. Ni ta statistika ne može verodostojno da opiše koliko je sinoć bio dobar i opasnost za Austrijance.

Jamal na ovom Mundijalu ima 12 driblinga na 90 minuta. Poslednji igrač na svetskim prvenstvima koji je imao takav učinak bio je Džej Džej Okoča za Nigeriju na Mundijalu u Francuskoj ’98. Čudesni Nigerijac nije imao sreću da bude okružen takvim saigračima kao Jamal i da njegovi driblinzi i prodori dobiju potvrdu u vidu konkretnijeg učinka. Jamal to ima i Španija to koristi.

Spojio je lepo i korisno. Zabavljao je publiku, sejao strah u protivničkim redovima i rasteretio ostatak svoje ekipe. Uradio je baš ono što se od njega očekivalo. Osvajao je lopte u defanzivi, prodirao kroz odbranu i nosio svoj tim na leđima kada je trebalo. Takav Jamal je ono što treba Španiji da bi išla do samog kraja. Golovi i asistencije će doći, jer podloga za njih je tu. Ako i ne dođu, njegovom zaslugom će ih upisati neki drugi.

Uostalom, poenta španskog fudbala i jeste ta kolektivna snaga u koju je svaki individualac ugradio deo svog ogromnog individualnog repertoara.

Momu koji će za 10 dana napuniti 19 godina možda i ne treba da se toliko priča o njemu kao o Mesiju, Embapeu, Vinisijusu… On se i dalje nevino i detinjasto igra fudbala za razliku od njih koji odrađuju surov fudbalski posao i sigurno kroz timski uspeh vide i neke svoje lične privilegije. Jamal deluje kao da ga ništa od toga još ne dotiče i ne osćea pritisak zbog statističkih kolona. Sve dok se igra fudbala, Španija je presrećna sa njim.

Duel sa Nunom Mendešom u osmini finala će biti poslastica. Portugalski levi bek je već jednom izašao kao pobednik u finalu Lige nacija, ali ovo je nešto potpuno drugačije.