Ona tradicionalna Amerika! U Teksasu samo kažeš: It’s loaded…

Nije onako narandžast, prašnjav i suv kakvog biste ga zamislili iz filmova ili stripova. Zapravo, najveći šok mi je bio koliko je zelen i koliko ima vegetacije. Makar po gradovima… Ali da je pakleno vruć – jeste. I gore nego što sam očekivao. Uz veliku vlagu koja se nakalemi na te farenhajte, ponekad je nepodnošljivo, pa ideš ulicom i gunđaš šta ćeš tu dođavola.

I još kažu da je ovo ništa kako ume da bude…

Vreme je nekako uvek prvi utisak kad negde prvi put zakoračite, ali to je samo dok ne stignete do onih življih i zanimljivijih stvari. Prvi utisak o Teksasu je da je sve daleko, veliko, široko… Od ulica, preko automobila do porcija hrane. Ovde ste bez automobila donji sloj. Javni prevoz je spor, oronuo i generalno se slabo koristi. Ironično za saveznu državu koja ima tako bogatu istoriju železnice. Ogromni automobili ili “trakovi”, kako ih oni zovu, najčešće su prevozno sredstvo, dok se kod crne populacije više ističu “nabudženi” sportski primerci.

To je samo delić prvih utisaka koje sam mogao da vidim i doživim jer bi trebalo provesti mnogo više vremena ovde da bi se stvorila neka ozbiljnija i detaljnija slika o Teksasu, s obzirom na to koliki je. Nakon slabo naseljene Aljaske, Teksas je najveća savezna država u SAD. Površinom je veći od svih evropskih država. Na primer, od Poljske i Nemačke zajedno. Iako sam za pet dana posetio četiri (Hjuston, Dalas, Fort Vort, Arlington) od sedam najvećih gradova u ovoj kultnoj američkoj državi, malo je to da bi se sklopila prava slagalica o Teksasu.

Preveliki je i različit.

Centar naftne i energetske industrije SAD jaše već decenijama na milijardama koje se obrću u tim sektorima. Poslednjih godina razvila se i IT industrija zahvaljujući manjim porezima nego u nekim drugim državama. Podsećanja na slavnu istoriju kauboja i rančera žive u gradovima kroz spomenike, suvenire i komercijalni sadržaj. Kaubojske čizme od zmijske i aligatorske kože u Dalasu koštaju po 500–600 dolara plus porez, šeširi po 150–200, kaiševi po stotinak…

Imao sam priliku da kroz vožnju autobusom iz Dalasa do Hjustona vidim i ono što nije na mundijalskim razglednicama navijača sa svih strana sveta. Kada staneš na pumpi u nekom Bafalu i vidiš one bradate domaćine, izbrazdani i izgoreli što sede ispred u kariranim košuljama i pantalonama na tregere. Samo im fali slamčica koju grickaju… Uglavnom sam video urbane delove koji imaju svoje lepe, ali i loše strane. Centar Dalasa je čist i uređen, ali će vam lokalci reći i da su nedaleko odatle ulice u koje ne bi trebalo da zalazite jer je mnogo beskućnika, narkomana i generalno nepredvidivih ljudi sa kojima biste mogli da doživite neprijatna iskustva.

21.00: (1,67) SAD (4,20) Australija (5,40)

Koliko god ga vezivali za izvornu Ameriku iz vesterna, Teksas danas više naginje ka nekom latino vajbu. Više ljudi govori španski nego engleski jezik. U nekim lokalima ćete jedva naći nekog da vas usluži na engleskom. Meksikanci i doseljenici iz raznih južnoameričkih država ovde čine većinu. Čak za Meksikance kažu da su napravili svoj paralelni svet u kojem sve funkcioniše po njihovim pravilima, sa njihovim bankama, trgovinama, tržištem nekretnina… I novcem koji meksički karteli ovde navodno ubacuju u legalne tokove.
“Meksiko nema problem sa drogom. Ništa više od nekih evropskih zemalja. Malo ljudi se drogira u Meksiku. Taj problem imaju Amerikanci koji uvoze drogu iz Meksika. Mi smo tu da im je obezbedimo kada je već toliko hoće. Zašto da ne iskoristimo biznis priliku? Oni sami su ponosni na svoje liberalno tržište i zakon ponude i potražnje, pa evo im”, ispričao mi je Meksikanac Ektor koji živi u SAD.

U Teksasu se korisnici tog problema mogu videti po autobuskim stanicama i sporednim ulicama, dok ih retko ima po centru gradova. Pogotovo za vreme Mundijala…

Sa tolikom površinom i brojem ljudi, neminovno je da je Teksas podeljen klasno i na svakakve druge načine. Tu su neki od najboljih krajeva za život u SAD, poput Vudlendsa koji je sat vremena udaljen od Hjustona, ali i najgorih, poput hjustonskih delova u okolini centra.

Dobar dan, mogu da naručim vozilo? (©Mozzart Sport)

Veliki gradovi poput Hjustona, Dalasa ili Ostina su liberalniji, politički obojeni u plavo (pobeđuju demokrate), dok je veći deo ostatka države jarko crven i predstavlja uporište republikanaca. Te delove Teksasa treba namenski videti i zaputiti se ka njima, što zahteva više sati vožnje. Oni koji su bili i prolazili kažu da je zaista kao na filmovima, da se nekontrolisano kotrlja onaj “tamblvid” i da ćete videti mnogo siromašnije i skromnije krajeve sa ljudima koji žive na ivici egzistencije. To je taj ruralni identitet koji Teksasu daje status konzervativne tvrđave Amerike. Što ima i dobre strane…
“Za razliku od Kalifornije koja je sa liberalizmom otišla dođavola, Teksas se i dalje drži kao neka porodična, tradicionalna sredina u kojoj nije sve dozvoljeno. Ako ti se u Kaliforniji beskućnik useli u dvorište i tamo ti razapne šator, ne možeš mu ništa. Ni ti, ni policija, ako te nije fizički ugrozio ili napravio materijalnu štetu. U Teksasu je dovoljno da izađeš ispred kuće sa oružjem i samo ga upozoriš: 'It’s loaded' (‘Napunjen je’, prim. aut.). Pa neka razmišlja da li će ti opet doći na privatan posed…”, rekao nam je jedan od Srba koji živi u Teksasu.

*******

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

*******

Ovde oružje imaju skoro svi. Čak te i policija naruži ako je neko pucao na tebe, a ti nisi uzvratio svojim… Čim napuniš 21 godinu, možeš sa ličnom kartom u najbližu prodavnicu da kupiš pištolj ili pušku ako nemaš kriminalni dosije. Oružje je deo teksaškog identiteta. Namerno ili slučajno, vozač taksija ga je držao pored sebe kada sam ušao i tek ga je posle par pitanja, na koja je dao kratke i nedorečene odgovore, sklonio.

Oružje je jedan od čuvara tradicije u Teksasu, zbog čega ga mnogi Evropljani drže za dobru sredinu za porodični život i odrastanje dece. Ovde su dečaci i dalje dečaci, a devojčice su devojčice. U školama nema uniseks toaleta i ne možeš da se izjasniš da si mačka, pa da ti donesu pesak da piškiš u njega. U Teksasu na pitanje kojeg si pola ne postoji 20 i kusur ponuđenih odgovora kao u nekim drugim krajevima Amerike. To je bitna stvar i za levo orijentisane ljude, a ne samo desničare i centriste. Teksas je jedan od poslednjih bastiona te tradicije…

Međutim, nije Teksas samo nafta, pištolji i veliki automobili.

Panorama Dalasa (©Reuters)

Gradovi poput Dalasa u užim zonama nude dašak evropskog stila života, pabove poput engleskih i hranu koja nije “džank” kakvu zamišljamo na prvi pomen gojaznih Amerikanaca. Teksaški roštilj je stvarno ozbiljna priča. Kvalitetni komadi mesa, savršeno skrčkani pod folijom tako da pribor skoro i nije potreban. Ima tu velikog uticaja i meksičke kuhinje, naćosi se služe u ogromnim porcijama preliveni svim i svačim. Ponajbolja stvar teksaškog maksimalizma…

Što se ne može reći za lokalna piva. Ili makar ona koja su u ponudi fudbalskim hodočasnicima iz svih krajeva sveta. Pre svega, ultra i bad – dva najrasprostranjenija piva koja bi čak i kod nas teško prošla kao pivo. Meksička korona je takođe zastupljena, ali kako mi rekoše baš u Meksiku, u Tepitu:
“To nije pivo, to je voda. Mi to ne pijemo, to je za strance. Naša piva su viktorija, boemija…”.

Čast Teksasa odbranio je Ššajner, gorkasto pivo evropskog šmeka sa žutom etiketom za koje sam saznao od prijatelja u Vudlendsu. Ima i ginisa, stele, hajnekena, za Evropljane koji ne žele da eksperimentišu i žele da se drže proverenog.

05.00: (2,15) Turska (3,50) Paragvaj (3,70)

Cene su visoke, a za Mundijal još više. Poslednje noći u Dalasu, kolega Nikola i ja smo prvi put izašli uveče u pab na pivo da malo osetimo atmosferu. Ako su se već spremili cenama da ošašave navijače sa svih strana sveta, mogli su da se spreme i sa uslugom. Za noć nakon meča Hrvatske i Engleske nisu bili spremni kada su nagrnule obe strane. Pabovi su bili zakrčeni, piće se čekalo i po pola sata, sa sve uključenim napojnicama od 20 odsto na računu. Dva šajnera vas izađu preko 20 evra i načekaćete se da ih dobijete… Kada i Englezi kažu da im je skupo.

Iz Teksasa smo otišli pre nego što je krenulo ono najbolje. Nakon prve utakmice u Kanzasu, Argentinci se spuštaju u Dalas gde igraju oba meča. Očekuje se invazija “mućaćosa” i da oboje Teksas fudbalskim bojama. Englezi, Hrvati, Holanđani su pokušali, donekle im je uspelo, ali sa Argentincima će Dalas dobiti drugačiji izgled. Nijedna savezna država u SAD neće imati toliko utakmica na Mundijalu kao Teksas (Dalas devet, Hjuston sedam), ali ovo je ipak zemlja Kauboja, Teladi, Mamuza… Tradicija se ovde teško menja.