Fudbal spreman za uvođenje efektivnog vremena: Nadoknada, ali i VAR ostavljaju prostor za manipulaciju

Od odluke da se Svetsko prvenstvo odigra u Kataru i u do sada jedinstvenom terminu, bilo je jasno da nam predstoji nesvakidašnja borba za planetarni tron, po mnogo tome specifična u odnosu na ranije. Prvi utisak ostavila su dešavanja van terena te je niz brojnih situacija vezanih za publiku izazvao polemiku na temu igranja najvećeg fudbalskog takmičenja u zemlji bez značajnije fudbalske kulture i zaostavštine. Ubrzo međutim fokus je preusmeren na teren, ali je i zeleni tepih doneo povod za podelu javnosti. U ovom slučaju tema koja nikoga iz fudbalskog sveta nije ostavila bez reakcije je sudijska nadoknada, s obzirom na to da je na četiri utakmice zbirno nadoknađen čak 61 minut.

Nesvakidašnje duge nadoknade bile su mahom izazvane povredama, iščekivanjem VAR odluka i nizom prekida zbog umora ili simuliranja. Posle premijere između Katara i Ekvadora koja je produžena za po pet minuta u oba poluvremena, prevashodno zbog spornih situacija, u utakmicama koje su usledile arbitri su značajno popravili prosek nadoknađenog vremena. Najznačajnije zaustavno vreme bilo je u susretu Engleske i Irana obeležila je povreda golmana Bejranvanda koji posle sudara sa saigračem u 9. minutu nije mogao da nastavi utakmicu, međutim maratonski produžetak viđen je i u drugom delu igre kada se na desetominutnu nadoknadu nadovezao i jedanaesterac za Iran koji je sa sobom odneo još četiri minuta.

"Povreda koju je doživeo vratar Irana bila je zaista jeziva. Pitao sam se kako mu je u prvi mah dozvoljeno da nastavi utakmicu, s obzirom na to da su lekarskom timu sada odrešene ruke u proceni da li je igrač sposoban da nastavi utakmicu. Uz pomenutu povredu, na utakmicama je bilo i prekida zbog VAR odluka, ali i zbog ukazivanja pomoći igračima. Posebno dosta prekida bilo je u susretu Sjedinjenih Američkih Država i Velsa, bilo je sijaset situacija da su se fudbaleri žalili na grčeve na obe strane. Da li je povod bila činjenica da su se preopteretili ili su želeli da uštede vreme, ostaje otvoreno pitanje, ali je izvesno da su sudije sa pravom odredile nadoknade", rekao je u razgovoru za Mozzart Sport Rade Raka Đurović.

U duelu Senegala i Holandije ukupna nadoknada bila je 10 muinuta (dva u prvom i osam u drugom poluvremenu), dok je na susretu SAD i Velsa igrano 13 dodatnih minuta (4+9). Kako ističe sudijski ekspert izmene nisu jedini segment koji je potrebno nadoknaditi, iako je i tom prilikom moguće da vreme bude dodatno "ukradeno".

"Možda bi uvođenje efektivnog vremena kao u ostalim sportovima bilo najbolje rešenje. Igrači se ne bi osećali uskraćeno ili izmanipulisano, znali bi tačno koliko je vremena preostalo. Ipak, iako smatram da je fudbal zreo za to, teško je primeniti takav sistem usled otpora konzervativnih ostrvljana".

Povod za nešto duže nadoknade od očekivanih predstavljao je stav Pjerluiđija Koline, predsednik sudijske komisije FIFA, koji je dao jasne smernice arbitrima još pre nekoliko nedelja.

"Naš prioritet je da zaštitimo bezbednost i zdravlje igrača. Ne želimo da jedan rival dovede drugog u opasnost. Bićemo veoma rigorozni sa kartonima. Cilj je da zaustavimo one koji pokušavaju da varaju, one koji simuliraju i gledaju da izvuku neku korist. To je nešto neprihvatljivo i mi to nećemo dozvoliti“, objasnio je Kolina tom prilikom.

Kolina naredio, Brazilci slepo poštuju – maratonske nadoknade vremena i rekordno kasni golovi

Đurović je prilikom komentara suđenja u Kataru do sada napravio paralelu između reči Italijana i učinka arbitara na prva dva dana Svetskog prvenstva.

"Nisam stekao utisak da su igrači zaštićeni. Katarski sudija na utakmici SAD - Vels je dozvolio nešto grublju igru, često je ulazio i u nepotrebnu polemiku sa igračima. Kada su u pitanju brazilski arbitri koji su delili pravdu na utakmicama Engleska - Iran i Senegal Holandija, ostavili su potpuno različit utisak. Za razliku od Klausa koji se nije pokazao u najboljem svetlu, Sampajo je u duelu Senegala i Holandije ostavio vrlo dobar utisak. I pre počeka prvenstva istakao sam da najviše poverenja imam u italijanske arbitre, međutim u to društvo ne uvrštavam Orsata".

Povod za polemike vrlo brzo je izazvao i VAR čije je mane ovom prilikom istakao nekadašnji fudbalski sudija.

"Videli smo da VAR može i da se zloupotrebljava. Na susretu Engleske i Irana prekršaj većeg intenziteta na početku utakmice nije bio povod da sudija dosudi penal, a znatno manjeg u završnici jeste. Siguran sam da je rezultat imao uticaja na odluku arbitra i da bi u nekoj drugoj situaciji, odonsno da se duel nije dogodio u ranoj fazi utakmice, pri rezultatu 0:0, on dosudio penal i za Englesku", kazao je Đurović.