Ne može supertalenat iz Eredivizije da bude lider, Van Galu nedostajao kvalitet Van Persija, Robena i Snajdera

Nacija je ispratila reprezentaciju Holandije u Katar s objektivnim verovanjem da je četvrtfinale realan domet. Međutim, verovatno bi vas slagao svaki Holanđanin koji bi vam rekao da nije poverovao Luju Van Galu kada je pre Svetskog prvenstva govorio da Oranje može da postane planetarni šampion.

Niko Holandiju nije video u užem krugu favortia za Boginju, ali je iskustvo iz 2014. godine kada isti čovek za selektorskim kormilom u Brazilu osvojio brzonu promovisavši na tom putu sijaset neafirmisanih fudbalera, nagoveštavalo da bi Holandija mogla do same završnice. Nije se tamo našla, ali ni Van Gal se nije opekao zbog super-optimističnih izjava uoči prvenstva. Realan domet je dosegnut, Holandija se nije osramotila protiv Argentine, iako je do senzacionalnog povratka i golova Vauta Veghorsta u završnici meča bila apsolutno bezopasna, ali i pored toga malo bolja koncentracija u penal seriji nedostajala je za plasman među četiri najbolja tima na svetu.

Istina, za lepršaviju Holandiju, koja bi igrački mogla ozbiljnije da isparira Lionelu Mesiju i saigračima falio je vrhunski kvalitet u napadu, nešto što je ova reprezentacija imala pre osam godina u Brazilu. Došla je na prvenstvo sa jednom od najmoćnijih odbrana (Van Dajk, Timber, Ake) u kojoj nije bilo mesta za jednog Matijsa de Lihta, ali napadački kapaciteti bili su poprilično oskundi.

Uz dužno poštovanje prema Memfisu Depaju (koji maltene nije igrao u Barseloni od starta sezone), u budućnosti vrlo izvesno rekorderu reprezentacije po broju golova, nije to kalibar Robina Van Persija. Niti je Stiven Bergvajn nivo jednog Arjena Robena. A sećamo se kako je ovaj dvojac pre osam godina pokosio Špance na startu mundijala i poslao preteću poruku.

Kraj ere jednog trenerskog giganta: Luj van Gal više nije selektor Holandije

Iza ubitačnog dvojca tada je igrao jedan Vesli Snajder. Iskustvo osvajača Lige šampiona i nekrunisane Zlatne lopte iz 2010. godine neuporedivo je sa manjkom istog Kodija Gakpa, fudbalera na kojeg se Holandija najviše oslanjala u ofanzivi. MVP Eredivizije i zlatna koka PSV-a je postigao tri gola i odigrao odličan Mundijal, ali utakmica protiv Argentine, prve reprezentacije najviše klase sa kojom se Holandija susrela, pokazala je da 23-godišnjak još nije spreman da kao lider vodi reprezentaciju do borbe za tron. Nakon što su Gaučosi poveli golom Nauela Moline, čitava reprezentacija Holandije, a sa njom i Gakpo jednostavno je stala. Svi odbrambeni redovi Argentine su se kompaktno kretali i pomerali, dok se kreativci Oranja praktično nisu kretali, niti su uspevali da pokrenu uspavanu napadačku kolevku.

A Holandija je otkako je sveta i veka bila upravo jedna velika napadačka kolevka i na sva velika takmičenja dolazila sa creme de la creme napadačima poput Johana Krojfa, Marka Van Bastena, Denisa Bergkampa, Patrika Klajverta, Ruda van Nistelroja... takva vrsta umešnosti, lakoće davanja golova, postojanje špiceva koji odvlače više od jednog čuvara nedostajala je Holandiji. Uz dužno poštovanje prema Gakpu koji je na odličnom putu da postane vanserijski igrač, ne može supertalenat iz kluba koji ne igra lige petice da vam garantuje uspeh na Svetskom prvenstvu.

Pritom, Holandija nije podbacila. Očekivano je okončala grupnu fazu sa šampionom Afrike Senegalom, Ekvadorom i Katarom na prvom mestu, a potom iz mnogo potentniju napadačku predstavu u odnosu na onu protiv Argentine preslišala Sjedinjene Američke Države. Ali Albiselesti su ipak klasa iznad i vuče ih jedan od najboljih svih vremena.

Scene na Lusailu: Mesi ućutkivao Van Gala i Davidsa, a Aguero Veghorsta, Otamendi objasnio sporno radovanje

Suština je u tome što je Van Gal ponovo izvukao praktično maksimum iz tima koji je ispod nivoa Francuske, Engleske, Brazila, Argentine... I uspeo je dobrano da namuči baš tu Argentinu uvođenjem čoveka za kojeg su se mnogi pitali kako je završio na spisku. Ali kao i uvek u karijeri preiskusni Holanđanin razmišljao je o detaljima. Znao je da će na prvenstvu doći utakmica kada će iz rukava izvući Džokera Vuta Veghorsta i uzdati se u njegovu igru glavom. Mislio je Van Gal i na prekid i njegovi puleni su Gaučosima baš iz slobodnjaka prodali neočekivanu smicalicu.

Zamislite da je bar imao Tima Krula, specijalistu za penale kojeg je na Mundijalu 2014. uvodio u četvrtfinalu pred penal seriju sa Kostarikom. Tada je Krul odbranio dva penala, a malo je poznato da je 34-godišnji golman Noriča bio u konkurenciji i za odlazak u Katar, ali da je iz nje ispao kada je odbio da učestvuje u Van Galovom penal-testu priređenom za golmane. Nije krio, sada već bivši selektor Oranja da će njegov izbor golmana u velikoj meri zavisti toga koliko su kvalitetni prilikom odbrane penala. Izgleda da se tu prevario sa 203 centimetra visokim Andrisom Nopertom, pošto gorostas nije uspeo da skine nijedan jedanaesterac protiv Argentine.

Otišao je Van Gal sa klupe Oranja, ali ne kao gubitnik. Treći mandat u A timu Holandije okončao je bez poraza u 20 utakmica na kojima je vodio tim od leta 2021. godine. Nekome će možda delovati kao alibi, ali kao i što sam Van Gal reče - iza sebe ostavlja sjajnu grupu momaka i s razlogom je Holandija završila prvenstvo kao neporaženi tim, a pritom je preživela duže od mnogih, na papiru, značajno kvalitetnijih selekcija.