Niko nije počeo da igra fudbal da bi se branio, ali niko na Mundijalu nije našao rešenje za ljubičastog Kazemira

Tri lava su poslali kući, red je još jednog. Zbog fudbala i onih koji se raduju golovima, slave napad i ne uživaju u odbrani. Jer, ko još uživa u odbrani? Može da se ceni – i trebalo bi – ali niko nije počeo da se bavi sportom kako bi se branio, već sa idejom da se nametne, postigne gol više i s obzirom da upravo to Francuzi demonstriraju na ovom, baš kao i na prethodnom Mundijalu, trebalo bi da su bliži plasmanu u još jedno finale.

Trebalo bi... Samo, fudbal nikad nije ono što je projektovano. Da je tako, danas bi poslove imali Luis Enrike i Roberto Martinez, možda bi lagodnije praznike čekao Fernando Santoš, a ovako ih je sve poslao u zaborav Valid Regragi, našavši način kako da se odupre favoritima i to mora da se ceni. Zato pomalo strahuje Didije Dešan, baš bao i lokalne vlasti i Parizu, Nici, Lionu, jer kako god da se okonča polufinalni susret na Al Bajet stadionu (20.00, RTS 1, TV Arena Premium 1) izvesno će biti desetine hiljada ljudi na nekim od najpoznatijih francuskih gradova. Jedino je pitanje da li će u naletu emocija obuzdati.

Što se terena tiče, u striktno sportskom smislu, Francuska je favorit. Bolja je. Individualno i timski. Manje snage je potrošila da bi stigla u završnicu. Mogla je sebi da priušti luksuz da na poslednji meč grupne faze sa Tunisom pošalje drugopozivce, čak i da ga izgubi, a da se to u njenom daljem bitisanju u Dohi ne primeti. Bilo je kriznih situacija protiv Poljske i Engleske, čak dramatičnih na susretu sa Ostrvljanima, ali arsenal mogućnosti Galskih petlova je takav da ih približava pobedi makar i kad ne blistaju. Ako nisu bili na najvišem broju obrtaja u prva dva meča eliminacione faze, očekuje se da ubrzaju sad.

Imaju čime. Kilijan Mbape je, sa Lionelom Mesijem, vodeći na listi strelaca; Olivije Žiru daje golove, odlučujuće; Antoan Grizman je sveprisutan, iz drugog ešalona prete Adrijen Rabio i Oreljan Čuameni. Sila! Sve u igri Gala deluje uverljivo. Čak i kad prvi prime gol, kao što je bio slučaj na premijeri sa Australijom, čak i kad se rival vrati iz minusa, viđeno na susretu sa Danskom ili u pojedinim segmentima nadigra, nalik četvrtfinalnom okršaju sa Engleskom, nađu način da izađu na kraj. Jedina selekcija u polufinalu koja nije igrala produžetke, niti šutirala penale. Za raziku od protivnika.

„Maroko jeste umorniji, ali je u stanju da se ujedini i to je pokazao na svim mečevma dosad“, upozorava bivši francuski reprezentativac, Žerom Roten.

Komparativna prednost branioca trofeja mogla bi da bude u saznanju da je navikao da igra ovakve utakmice. Pre četiri i po godine u Rusiji na ovoj stepenici stajala je Belgija – znatno jača od Maroka – pa je presudio centaršut Grizmana na glavu Samuela Umtitija. Ne paniči, deluje uverljivo, a na ruku mu ide i tradicija koja pokazuje da je svaki put kad bi se našo među četiri najbolja tima na završnom turniru izboro finalnu utakmicu. Ishod je bio povoljan protiv Brazila 1998. na svom terenu i u Rusiji protiv Hrvata, a jedini poraz u finalima pretrpljen je 2006. u Nemačkoj od Italije. Ovo je za Francuze poznata teritorija.

Za Marokance nije. Nije bila ni kad su se sreli sa Španijom, još manje Portugalom, pa su poslali favorite kućama. Zato ih niko ne otpisuje, niti to sme. Ponajmanje da ih potceni, zbog čega je Didije Dešan tokom utorka više pažnje posvetio psihološkoj pripremi ekipe, a menje taktičkim detaljima, svestan da pola planete vidi njegov tim u finalu, a zec je još u šumi.

„Svaka čast Maroku, sve je ovo delo Vahida Halilhodžića (prethodnog selektora, op. au). Dok je bio glavni, povkao je jednu liniju na 40 metara od gola i deklarativno rekao igračima da ne smeju da je pređu“, slikovito je Milovan Rajevac gostujući na RTS-u objasnio model igre prve afričke selekcije koja se plasirala u polufinale Mundijala.

Najviše zahvačljujući stenovitoj odbrani. Zasad nijedna ekipa nije savladala Jasina Bonua. Jedini put čuvar mreže Sevilje matiran je tako što je primio autogol protiv Kanade. Nula u mečevima sa Hrvatskom, Belgijom, Španijom i Portugalom svedoči o defanzivnoj snazi ovog tima i modelu igre sve uočljivoijem u Dohi.

Defanziva!

Regragijeva fudbalska katedra: Džaba xG4 kad imaš drvo u napadu, džaba posed od 70% uz dva šuta

Hrvatska je stigla opet do polufinala zahvaljujući odbrani, Brazil kao jedan od glavnih kandidata nije bio lepršav, ali je delovao uverljivo pozadi, Engleska je sve do okršaja sa Francuskom izgledala stabilno u poslednjoj liniji, Argentinci su posle Saudijske Arabije podigli potporni zid ispred Emilijana Martineza... Većina selekcija – osim Francuske – više vodi računa o odbrani svog, nego o napadu na tuđi gol i zato bi drugo polufinale trebalo da pokaže da li je taj trend moderan ili samo trenutan.

„Nismo se umorili. Imamo misiju od koje ne odustajemo. Ovo nam je šansa da nam imena ostanu ukelsana u istoriji i ne želimo da je propustimo“, hrabrio je izabranike Valid Regragi.

Čim su oformljeni parovi polufinala svetska javnost je pisala o duelu „klasića“, saigrača iz Pari Sen Žermena: Kilijana Mbapea i Ašrafa Hakimija, biće interesantno videti kako će Maroko bez povređenog Romana Saisa uspeti da se nosi sa pretnjom iz vazduha Olivijeom Žiruom, da li će se kod favorit više osetiti prehlade Daja Upamekana i Adrijena Rabioa (veruje se da će početi) ili kod autsajdera lakše povrede Agerda i Mazrauija. Kako god, u ovakvom tipu utakmica, gde se očekuje da jedan tim napada, a drugi se brani, lako je pretpostaviti da će teret u defanziovnoj postavci Maroka pasti na pleća Sofijana Amrabata. A 26-godišnji centralni vezi Fjorentine je ovih dana zavredeo naklon veličina kakve su Luis Enrike ili Zlatan Ibrahimović, u Italija su ga zbog boje dresa kluba za koji igra – i načina na koji usporava akcije rivala – prozvali Kazemiro u ljubičastom, a imajući u vidu da se pored njega niko nije naigrao tokom Prvenstva sveta biće interesantno videti može li i sa Francuzima. Pogotovo što Rabio i Čuameni ne zveče od kreacije, ali zato Grizman?

Štagod da bude, neko je več pobednik.

„Podržaću Francusku. Davno sam odlučio da branim boje te reprezentacije, ali mogu da kažem da je deo mene već u finau. Ako Maroko pobedi, biću ponosam na svoju drugu nacionalnost. Hajde da uživamo u prepepoj poruci prijateljstva između dve zemlje“, pomriljivo će Adil Rami, poreklom Marokanac, po fudbalskom državljanstvu Francuz, prvak sveta iz 2018, iako nije odigrao ni sekund u Rusiji.

Na kraju se sve svodi samo na sport.

SVETSKO PRVENSTVO, POLUFINALE

FRANCUSKA – MAROKO, 20.00

Doha

Stadion: Al Bajat

Kapacitet: 68.895 gledalaca

Sudija: Sesar Arturo Ramos (Meksiko)

Projektovani sastavi

FRANCUSKA: Loris – Kunde, Varan, Upamekano, Teo Ernandez – Čuameni, Grizman, Rabio – Dembele, Žiru, Mbape.

MAROKO: Bono – Hakimi, El Jamik, Dari, Mazraui – Unahi, Ambrabat, Amalah – Zijeh, En Nesiri, Bufal.