Sme li Brazil u zaokret? Razmišlja o prvom strancu selektoru, ali jedan klan protežira trenera koji 12 godina ništa nije osvojio

Bilo, prošlo, a i dalje boli. Što reče Nejmar, tek će boleti. Teško su Brazilci podneli ranu eliminaciju sa Mundijala, dana vidaju rane, jedni drugima šalju poruke ohrabrenja i nadaju se da bi za četiri godine u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku mogli da urade ono što nisu u Kataru, Rusiji, na svom terenu, Južnoj Africi i Nemačkoj. Da postanu prvaci sveta.

U toj misiji nije uspeo ni Tite, najdugovečniji selektor u istoriji ove južnoameričke selekcije. Šest godina je sastavio na klupi, što je za poštovanje, ali kako se u zemlji petostrukog prvaka sveta broje jedino trofeji morao da je odstupi posle kraha u sudaru sa Hrvatskom. Ruku na srce, znalo se i pre puta u Dohu da će mu aktuelni Mundijal biti poslednje takmičenje na kome će voditi Selesao, mada niko nije očekivao da se ovako brzo, pre odlučujućih utakmica, vrati kući.

S obzirom da je Tite otišao, stolica namenjena glavnokomandujućem je prazna i centralno pitanje u (ne samo) fudbalskom Brazilu je ko će na nju da sedne. Licitacija je počela za vreme Titeovog mandata, a u oči upada mogućnost da prvi put posle Drugog svetskog rata državni tim vodi – stranac.

Otkako je sveta i veka, samo su Urugvajac Ramon Platero (1925) i Portugalac Žoreka (1944) sedeli na klupi A reprezentacije, a da nisu Brazilci. Svi ostali, počev od tandema Rubens Saljes/Silvio Lagreka do Titea bili su domaći stručnjaci. Sad, kad Brazil čeka na Zlatni globus od 2002. jasno je da nešto mora da menja i zato su sve glasniji nagoveštaji da bi šansu mogao da dobije neko sa strane. Bude li tako, jasno je da bi izbor bio Evropljanin. S obzirom da Brazilci hoće veliki rezultat logično je što žele i veliko ime.

Zato su zapucali na one koji su ostavili dubok trag u novom milenijumu. Dok je Tite vodio reprezentaciju čelnici saveza su kontaktirali Pepa Gvardiolu, opipavali puls, pokušavali da ga nagovore, ali se barijera u vidu zarade u Mančester Sitiju ispostavila nepremostivom. Brazilci su mu nudili godišnju platu od 12.000.000 evra, međutim, činjenica da na Etihadu zarađuje duplo više i da je početkom Prvenstva sveta produžio ugovor sa aktuelnim osvajačem Premijer lige do 2025. jasna je poruka da od tog posla nema ništa.

Karlo Ančeloti i Vinisijus Žunior (© Reuters)

Deo rukovodstva se zato okrenuo Karlu Ančelotiju, vrednujući sve što je uradio tokom karijere, a povratkom u Madrid dokazao da mu mozak i dalje funkcioniše kao u mladića, dokazano osvajnjem Primere i Lige šampiona. Čak se veruje da bi mirnoća kojom Italijan oduševljava i drži stvari pod kontrolom koristila Selesau, ako je uspeo da smiri ego velikih zvezda u Realu i učini ih da dejstvuju kao grupa, pretpostavka je da bi slično mogao i na reprezentativnom nivou.

Insistiranje Ančelotija na familijarnom odnosu podseća na Titea i sa te strane bi imao simaptije u aktulenom kadru.

„Sa ljudske strane postoje između njih dvojice ogromne sličnosti. Karleto najbolje zna šta je za nas kao fudbalere najbolje, ali još više zna šta koristi ekipi. Zato svako od nas daje celog sebe, verujemo njegovim idejama, znamo da će nas dovesti do cilja“, hvalio je nedavno trenera Reala Vinisijus Žunior.

U prilog tezi da bi Ančeloti mogao na klupu spominje se činjenica da u selekciji koja je učestvovala u Kataru ima trojicu sadšanjih pitomaca (Vinisijus, Rodrigo, Eder Militao) i jednog doskorašnjeg (Kazemiro).

Prepreka koja sprečava realizaciju posla je u činjenici da je Karlo posvećen kraljevskom klubu. Pre nekoliko sedmica je bio decidiran u poruci „Real, Real i samo Real“, ugovor mu važi do juna 2023. i sigurno nebi usred trke za titulom i namere da odbrani trofej u Ligi šampiona preuzeo reprezenatciju. Eventualno bi Brazilci morali da sačekaju leto, mada im je i taj tajming neizvestan, pošto je Ančeloti bliži ostanku u Madridu nego novom izazovu na drugo kontinetu.

Zato ne deluje realno da Gvaridola ili Ančeloti sednu na klupu. Postoje dva imena koja su i te kako zanimljiva brazilskoj javnosti i čije šanse i rastu u danima dok se traga za novim selektorom.

Prvi je Abel Fereira. S razlogom, jer je tokom minule dve godine preporodio Palmeiras. Sa ekipom koja je dugo čekala trofeje osvojio je dvaput Kopa Libertadores, nedavno i šampionsku krunu, što se posebno ceni. E, sad: Fereira je Portugalac i nije toliko zvučno ime poput Gvardiole ili Ančelotija, zbog čega bi Brazilci morali da progutaju ponos i daju šansu čoveku koji je vodio još Sporting, Bragu i PAOK, ali se tek dolaskom u Južnu Ameriku profilisao kao osvajač.

Na sličnom talasu pliva i Žorž Žezus. I on je, posle evropskih iskušenja u Sportingu i Benfiki, uradio velike stvari u Brazilu, sa Flamengom je bio prvak Južne Amerike, osvajač brazilske Serije A, pobednik tamošnjeg kupa. Ostavio je značajan trag i njegova disciplina u igri kombinovani sa zahtevima modernog fudbala pokapaju se donekle sa Titeovim idejama, te posledično ne bi bilo velike promene u stilu. Jedino što je sadašnji trener Fenerbahčea, poput Fereire, Portugalac.

Fernando Diniz (© Reuters)

Španac Gvardiola, Italijan Ančeloti, Portugalci Fereira i Žezus nisu jedini stranci koji se dovode u vezu sa funkcijom selektora Brazila. Pominju se Čileanac Manuel Pelegrini (trener Betisa), Argentinac Horhe Sampaoli (Sevilja), ali to niso ozbiljni kandidati, što vraća potragu na početak i lansira domaće stručnjake u prvi plan.

Prema informacijama brazilskih medija, dva su imena u prvom planu. Jedan je Dorival Žunior, 60-godišnji stručnjak kome je po okončanju prvenstva istekao ugovor sa Flamengom. To što trenutno nema posao je umanjuje njegov značaj u očima Brazilaca, radio je u maltene svim velikim tamošnjim klubovima (Santos, Fluminense, Palmeiras, Sao Paulo, Kruzeiro, Vasko, Internasional). Ove godine je sa velikanom iz Rio de Žaneira osvojio Kopa Libertadores i Kup Brazila. Njegova podrška u narodu, ako je suditi na osnovu anketa, nije loša, međutim, nije onakva kakvu uživa Fernando Diniz.

U ovom trenutku Diniz je možda najveći favorit da nasledi Titea. U prilog time i oglašavanje legendarnog napadača, Ronalda.

„Svi bi mogli da budu iznenađeni kad bude objavljeno ime novog selektora. FS Brazila razmišlja o mnogim trenerima, u igri su i neki stranci. Diniz bi bio atrakcija za brazilsku reprezentaciju. On je trener koji gaji vrhunski fudbal, pravi šou“, napomenuo je Fenomen.

Diniz je nedavno obnovio ugovor sa Fluminenseom na čijoj klupi je od aprila ove godine. Posle lošeg početka sezone stabilizovao je giganta iz Rija i sa njim dogurao do trećeg mesta na tabeli, izborivši plasman u grupnu fazu Kopa Libertadores. Cenjen je u narodu, neguje ofanzivan, dopadljiv fudbal. I to se mnogima sviđa.

Navodno, u reprezentaciji postoji lobi koji zagovara ideju da Diniz bude Titeov naslednik. Predvodnik te grupe je Dani Alves, a čine je još Tijago Silva, Antoni, Bruno Gimarais, a naročito Nejmar. Sa tavkom protekcijom nekih od najuticajnih fudbalera Dinizijeva šanse baš rastu.

Jedino što svaka medalja ima dve strane. Ova se tiče činjenice da je i sa tako ofanzivnim opredeljenjem Diniz od tri trofeja u karijeri poslednji osvojio još pre 12 godina, kad je sa Paulistom osvojio regionalni kup.

Imena mnogo, a vremena malo.