Tako je moralo da bude - Španija! Da živi lepota u fudbalu (VIDEO)

Španija slavi! Španija je na evropskom tronu po četvrti put! Zasluženo. Možda su Englezi odigrali jednu od boljih partija na ovom turniru - verovatno i najbolju ako bismo računali samo drugo poluvreme - ali kako su se, doslovno rečeno, dovukli do Berlina, više od časnog poraza nisu zaslužili. Mada je delovalo u jednom času da bi mogli da se još jednom izvuku... Španija - Engleska 2:1 u velikom finalu Eura! Jer tako je moralo da bude. Da poživi lepota još malo u ovom industrijskom dobu što proždire fudbal u njegovoj biti.

Ne samo da su igrali najlepši i najatraktivniji fudbal u Nemačkoj, nego su imali i daleko najteži put do trofeja možda i u celoj istoriji šampionata Evrope. Ovako: Španci su u ovih mesec dana dobila četiri najveće fudbalske nacije na Kontinentu (pored sebe): Nemačku, Italiju, Francusku i Englesku. Pride, tukli su i bronzane sa poslednjeg Mundijala - Hrvate.

Takav niz se ne pamti. Da ne govorimo da su ostvarili svih sedam pobeda, od kojih će poslednje tri ostati posebno urezane za sva vremena. Ona protiv Nemačke u četvrtfinalu značila je šansu da baš Nemci budu preskočeni po broju evropskih titula. I upravo to se noćas dogodilo.

Dakle, od 14. jula 2024. Španija je najuspešnija evropska nacija na kontinentalnim turnirima...

Engleska je, realno gledano, uz veoma slabu igru stigla do finala i nema za čim da žali. Eliminacija joj je visila nad glavom još u somini finala protiv Slovačke - spas u 90. minutu; onda su joj Švajcarci pakovali kofere 80 minuta; na kraju su ponovo u 90. minutu uspeli da okrenu Holanđane.

Ne, ne dolazi kući, jer tamo nikada nije ni bio, ako ćemo pravo!

Gol odluke postigao je rezervista Mikel Ojarzabal u 86. minutu susreta, međutim još jednu sjajnu partiju pružio je i Dani Olmo, momak što je upao u startnih 11 kada je Toni Kros povredio Pedrija. Od tog momenta dao je i namestio gol za pobedu protiv Manšafta. Potom je presudio Francuzima, a i večeras je servirao kao na tacni Jamalu... Mogao je Lamin mnogo ranije sve da reši.

Naravno, sve to pada u zaborav, pogotovo pošto je upravo 17-godišnji napadač Barselone poslužio Nika Vilijamsa za 1:0.

Ko je nekim slučajem propustio prvo poluvreme finala nema za čim da žali. Niti treba da razmišlja o 'vraćanju' snimka. Narodski rečeno, bilo je to 45 minuta ničega: skroman pokušaj Engleza u sudijskoj nadoknadi (Fil Foden iskosa, Unai Simon siguran), za jedini udarac u okvir gola, odnosno jedan šut van okvira Španaca (Fabijan Ruiz, bez opasnosti po Pikforda), koji iz dominacije u polju nisu mogli da stvore pravu priliku.

Imala je Furija loptu, zadržavala je i po dva-tri minuta, kružila unaokolo, međutim engleski blok bio je dovoljno čvrst i sasvim dobro postavljen, tako da čak nije ni napukao pod naletima španskih krila. Ruku na srce, daleko su od svog nivoa bili i Niko Vilijams i Lamin Jamal u tim momentima, no to svakako ne umanjuje značaj onoga što je Alabion odradio u defanzivi.

Ovo se posebno odnosi na Kajla Vokera. Veteran Mančester Sitija sve je zatvorio na desnom boku. Probali su Španci po starom, oprobanom receptu da 'dupliraju' krila na jednoj ili drugoj strani, Vilijams je u nekoliko navrata 'gostovao' kod Jamala, potom smo imali obrnutu situaciju, ali ni Voker ni Šo nisu dozvolili da budu nadtrčani, niti nadmudreni.

A onda još jednom dokaz kako u fudbalu sve može da se okrene za 180 stepeni u vrlo kratkom roku. Doduše, ovom zaokretu prethodio je petnaestominutni odmor. Samo u prvih devedesetak sekundi drugog dela videli smo više nego u celom prvom poluvremenu.

Španija je praktično iz prve akcije došla do prednosti nakon pomenute lepe akcije Jamala i Vilijamsa; udarne igle Furije po prvi put su se oslobodile stega u vidu svojih čuvara, kombinacija je bila brza i tačna, i tu spasa nije bilo.

Od tog časa utakmica je 'otčepila'. Na veću energiju Španaca i viši ritam, Englezi su odgovorili pravim izmenama. Garet Sautgejt povukao je hrabar potez kada je izvukao Harija Kejna u 60. minutu i ubacio Olija Votkinsa, deset minuta kasnije bio je još kuražniji; umesto Kobija Mejnua u vatru je gurnuo puno ofanzivnijeg Kola Palmera, a ovaj nakon manje od tri minuta zahvalio selektoru na najlepši način. Saka do Belingema, ostavljena idealna povratna na šut i - 1:1.

U međuvremenu najmanje dve šanse imali su Španci da reše utakmicu. Pikford je sačuvao Engleze. U tom periodu videli smo i jedan od najlepših poteza turnira, na žalost Engleza, Belingemov 'zidanovski potez' nije završio kvalitetnijim udarcem...

Izgledalo je posle tog pogotka Kola Palmera da bi Englezi još jednom mogli iz pepela. Digao ih je iz mrtvih mladi ofanzivac Čelsija, ali Španci nisu izgubili glavu. Stabilizovali su se, ponovo uspostavili kontrolu, i nakon divnog pasa Marka Kukurelje za Ojarzabala došli do 2:1. U prvi mah izgledalo je kao ofsajd. Usporeni snimak, ipak, otklonio je sve dileme...

Pritisak Engleza u finišu nije bio naivan. Posebno u sudijskoj nadoknadi, kada je Rajs tukao glavom - Unai Simon odbio, a onda drugi pokušaj sa gol linije skinuo Dani Olmo. Još jedan argument u prilog teoriji da je nekadašnji igrač Dinama bio jedan od ključnih faktora ovog španskog trijumfa.

Pobeda Španije i kruna na glavama učenika Luisa de la Fuentea za spas fudbalske lepote, ali i kao neka vrsta ravnoteže u evropskom fudbalu. Da ne kažemo kao udarac nezdravoj engleskoj hegemoniji i dominaciji. Živa je Španija fudbalski, i te kako je živa. I to je dobro. Barsa je dobila Jamala, Real je prvak Evrope, Real je doveo Embapea, Furija je najbolja u Evropi.

Gledaćemo od jeseni makar zeru više ka Pirinejima nego poslednjih godina.

Pa nisu ti Englezi i njihova Premijer liga sve i svja.

EVROPSKO PRVENSTVO – FINALE

Nedelja, 14. jul 2024.

Španija - Engleska 2:1 (0:0)

/Vilijams 47, Ojarzabal 86 - Palmer 73/