Tamo negde na nebu, svakog četvrtog ili petog dana juna 2004. iznad Pirineja punom parom radili su svi bogovi ovog sveta. I radili su samo za Helene. Toga se već većina nas veoma dobro seća.

Na njihovoj klupi sedeo je zadrti Švaba Oto Rehagel, a igrali neki momci za koje mnogi do tada nisu ni čuli – Delas, Vrizas, Basinas, Zagorakis, Katsuranis, Karagunis, Janakopulos, Dabizas i, naravno, Haristeas.

Ganjali su loptu kako su znali i umeli, iz sve snage i sve je to jako ružno delovalo. Nisu marili. Prošli su najtežu grupu s Portugalijom, Španijom i Rusijom. U četvrtfinalu izbacili su tada aktuelne šampione Evrope Francuze sa 1:0 (Haristeas), pa onda Čehe (opet 1:0, Delas u produžetku) i na kraju po drugi put tukli domaćine Portugalce. Opet 1:0. Opet Angelos Haristeas!

Svet je u neverici posmatrao šta to rade te fudbalske analfabete i ko ih je „ovlastio“ za tako nešto...