Prvu polovinu devedesetih godina obeležila su velika politička previranja širom Evrope. Dve najmoćnije socijalističke zemlje, SSSR i Jugoslavija, raspale su se, Sovjeti su zato igrali u Švedskoj '92. kao Zajednica Nezavisnih Država, dok su Jugosloveni vraćeni sa prvenstva zbog sankcija Ujedinjenih nacija. Umesto njih na šampionat su otišli Danci (drugi u kvalifikacionoj grupi, iza Plavih) i kao rezerva postali prvaci Evrope. Do trijumfa Grčke 12 godina kasnije ta titula važiće za najveće čudo u istoriji Evropskog prvenstva...

I dok su se jedni raspadali, drugi su se ujedinjavali – zvanični šampioni sveta iz Italije Zapadni Nemci, u Švedskoj će zaigrati pojačani braćom sa istoka. „Nemačku više niko neće moći da pobedi“, grmeo je Franc Bekenbauer po padu Berlinskog zida, a onda se u međuvremenu mangupski povukao sa mesta selektora kao prvak sveta i sav pritisak svalio na pleća Bertija Fogtsa, posmatrajući veliko čudo u finalu iz udobne lože Ulevija. Da, rezerve iz Danske bez svog najboljeg igrača Mihaela Laudrupa (zbog sukoba sa selektorom Nilsenom nije putovao na EURO) u borbi za trofej savladale su svetske šampione. Čak je bilo i glatko. Bilo je 2:0.

Ako politiku ostavimo po strani apsolutni junak i čovek po kome će se pamtiti Švedska 1992. bio je legendarni vezista Brendbija i danski reprezentativac Kim Vilfort. On se tog leta suočavao sa strašnom porodičnom tragedijom, pošto mu je ćerka bolovala od leukemije i bila na samrti. Posle remija s Englezima i poraza od domaćina (eliminacija je bila izvesna) otišao je kući kako bi sa sedmogodišnjom Lin proveo njene poslednje dane. Ali njegovi drugovi u trećoj rundi iznenadili su Francuze (2:1), Šveđani odigrali pošteno, dobili Engleze i Vilfort je odjurio nazad u Geteborg. U polufinalu protiv moćnih Holanđana tukao je četvrti penal za Dansku i pogodio. Šmajhel je odbranio šut Marka van Bastena sa 11 metara i Nilsenov tim prošao je u finale. A tamo Pancer divizija. Efenberg, Zamer, Hesler, Klinsman, Ridle, Feler, Breme, Koler, Meler... Jezivo! Dva dana uoči konačnog obračuna, Lin je pozlilo. Kim se ponovo vratio kući. Ćerkica mu je, čim je došao, s bolničke postelje poručila da želi da gleda tatu u finalu...

Prvi gol za Dance postigao je Jensen u 18. minutu. U 78. visoki momak sa brojem 18 na dresu manirom najvećih driblera namagarčio je Tomasa Helmera, opalio i – pogodio! Sve je gotovo 2:0! Vilfort! Skakao je do oblaka! Nije bilo veće sreće...

Tri dana kasnije Kim Vilfort sahranio je sedmogodišnju ćerkicu Lin. Nije bilo veće tuge...