Ako ego ostane po strani, biće – spasavaj se ko može: Da, Kilijane, u tebe gledamo...

Često ćete u fudbalu čuti onu čuvenu kako napad donosi pobede, a odbrana titule. Ali, šta ako je napad toliko zastrašujuć da i najboljim odbranama sveta klecaju kolena kada mu se nađu na putu? Takav će izvesno biti slučaj sa vicešampionom sveta ovog leta…

Francuska na tlo Severne Amerike dolazi kao savršen primer luksuza, iliti kako fudbalski Tviter često ume da kaže za klubove koji nemaju kočnicu kad izađu na tržište, primer ‘pohlepe o kojoj Biblija govori‘. Samo što ni najbogatiji klubovi na svetu, koji imaju moć da stvaraju timove po volji, nemaju arsenal kakav će na ovom Mundijalu imati Francuska. I zato je uz Španiju prvi favorit za osvajanje turnira.

Zbog toga su i u domovini očekivanja takva kakva su. A ogromna su, najveća moguća. Znaju u Francuskoj šta imaju, napad u čijem je sastavu i vlasnik Zlatne lopte (koji pride nije prva zvezda), kvartet (Kilijan Embape, Usman Dembele, Majkl Olise, Dezire Due) tržišno vredniji od, primera radi, kompletne navale koju je selektor Brazila Karlo Ančeloti poveo na severnoamerički kontinent, uz njih još nekoliko aždaja koje bi mogle da uskoče u startnu postavu većine drugih reprezentacija. Sa takvom skalamerijom na raspolaganju Didije Dešan nema izbora, jedino bi se podizanje Boginje smatralo uspehom, dok bi sve ispod polufinala bilo smatrano debaklom. Što uostalom potvrđuje nedavna informacija uglednog L‘Ekipa da će reprezentativci biti premirani od strane FS Francuske tek ukoliko se plasiraju među četiri najbolja na svetu.

Ali, za to su sami ‘krivi‘. Jer Francuzi su godinama unazad tu, konstanta u završnicama velikih turnira. U Boston, njihovu mundijalsku bazu, stižu posle polufinala Evropskog odnosno uzastopnih finala Svetskog prvenstva, a kao tržišno najvredniji tim turnira, oko 200.000.000 evra skuplji od prvog sledećeg – Engleske. I baš kao i Englezi, jedna su od retkih ekipa nakrcana kvalitetom na (gotovo) svakoj poziciji, s tim da to ne može niti je ikad bilo garancija uspeha. Eto, uzmimo Pari Sen Žermen kao jedan od svežijih primera. Onaj Pari Sen Žermen od pre koju godinu sa Lionelom Mesijem, Nejmarom i Kilijanom Embapeom i ovaj sadašnji koji je bez istaknutog pojedinca već dve godine vlada Evropom.

Preduslov da od prvog Pari Sen Žermena dođete do drugog je da kompletan igrački kadar bude podređen timu, što je kao nikome pre njega u Gradu svetlosti pošlo za rukom Luisu Enrikeu. Slučajno ili ne, tek pošto je Park prinčeva napustio Kilijan Embape, kapiten francuske reprezentacije koji će u narednih mesec i po dana pokušati da uđe u istoriju svetskih prvenstava. A na Didijeu Dešanu je da učini da taj njegov lični cilj ne minira timski, da se postara da se svih 26 fudbalera stave u službu reprezentacije, što će u državnom timu koji ima vlasnika prestižne individualne nagrade, dvojice ozbiljnih mu protivkandidata (Embape i Olise) i još jednog koji joj se nada iz prikrajka (Due) biti pakleno težak zadatak.

S jedne strane, mnogi će reći, slatke muke, s druge izazov zbog kojeg neki možda ne bi voleli da budu u ulozi Didijea Dešana. Njemu pak očigledno prija kad već skoro deceniju i po traje (najdugovečniji je selektor među onima sa Mundijala) i uspešno prkosi kritičarima koji se svako malo jave. Ovog puta će, međutim, čini se imati još delikatniji zadatak nego na prethodnim turnirima. Jer iako kao po pravilu uvek dolazi ‘naoružana do zuba‘, Francuska nikada pod Dešanovim vođstvom nije imala ovoliko dobrih opcija u napadu. Baš dobrih. I da su pride svi u vrhunskoj formi… Problem je što neće svi zajedno moći na teren i Dešanov osnovni zadatak će biti da im to objasni. Da neko mora da deluje iz pozadine, neko i da bude vodonoša i vrti peškirom kad onaj na terenu postigne gol. Da im pre svega pojasni da im je svima cilj isti i da svi podjednako moraju da rade kako bi ga ostvarili. Što, izgleda, nije baš svima najjasnije.

Da, Kilijane, u tebe gledamo…

Još i pre nego što su stigli u Boston, unutar reprezentacije se dogodio manji incident, ako se tako i može nazvati. Četiri dana pre početka Mundijala, Ekip je plasirao vest da je na jednom od treninga Dembele zatražio od svog kapitena Embapea da uloži dodatni napor u defanzivi. Da pokaže veću posvećenost, da narodski rečeno igra odbranu, što je narativ koji ga prati već godinama.

Kilijan Embape i Usman Dembele (©AFP)

Još pre nego što će doći u Real, stručni štab tadašnjeg trenera madridskog tima Karla Ančelotija bio je ozbiljno zabrinut zbog njegovih izuzetno slabih defanzivnih parametara. Setimo se i onog razgovora sa Luisom Enrikeom, priče o Majklu Džordanu i tome kako lider treba da se ponaša. Biće da Embape nije izvukao pouke iz tog razgovora. Iz tog razloga nije pogrešno reći da bi prva zvezda francuskog tima mogla bi da bude i njegov najveći teret...

O tome i mnogim drugim temama koje se tiču aktuelnog viceprvaka sveta razgovarali smo sa Milanom Biševcem, koji je više od decenije proveo u tamošnjoj Ligi 1 i nakon igračke karijere ostao da tamo živi. Za početak o toj famoznoj navali koju svi apostrofiramo. Dešan na raspolaganju ima Embapea, Dembelea, Duea, Olisea, Rajana Šerkija, pa još Manjesa Aklijuša, Žan Filipa Matetu, Markusa Tirama… Jasno je, neće svi moći da budu starteri, čak ni oni što možda smatraju da mesto u startnih 11 zaslužuju..
“Nije Dešanu nikako lako ha-ha-ha. Ima veliki, ogroman izbor vrhunskih igrača. E sad, uklopiti sve to u timski duh i napraviti pre svega sjajnu ekipu, to nije lako. Ego treba skloniti sa strane koliko je to moguće jer svi žele da igraju. Svi očekuju da startuju, tako da neće biti lako, iako su sve to vrhunski igrači, pakleni ofanzivci“, počinje nekadašnji defanzivac Liona i Pari Sen Žermena razgovor za naš portal.

Milan Biševac (©AnthonyBibard FEP)

“Neko bi rekao:"Sada je to – to, Francuska će davati na svakoj utakmici po tri, četiri komada". Ja to ne bih tako rekao, jer ako ne funkcionišu kao ekipa, mislim da će biti jako teško. Mali detalj može da napravi veliki problem i u velikim ekipama, kao što je to bio slučaj u Pari Sen Žermenu. Onog trenutka kad su napravili ekipu, postali su bukvalno nepobedivi. Tako da neće biti lako Dešanu da uklopi sve, od minutaže, ega i svega ostalog. Na slatkim mukama je i u isto vreme u jako teškoj poziciji”.

Teškoj jer u velikim sredinama nije važno samo da li pobeđuješ, već i na koji način to radiš. A Francuska pod Dešanom nije uvek igrala onako dobro kao što njen talenat sugeriše da bi trebalo, pa njegov pragmatizam često predstavlja izvor frustracije navijačima u domovini. Što je u neku ruku razumljivo, s obzirom na potencijal kakav Francuzi imaju. Međutim, bilo je perioda kada su, uprkos raskošnom talentu, bili negledljivi.

Kritičari su bili poprilično glasni posle Evropskog prvenstva u Nemačkoj koje su Trikolori završili u polufinalu. Ali, nije eliminacija od Španije ta koja im je zasmetala toliko koliko je fudbal koji su prezentovali. Francuska je na celom turniru postigla četiri gola od kojih su dva bili autogolovi, dok je treći došao iz penala. Onaj Randala Kolo Muanija u porazu od Španaca bio je jedini koji je došao iz igre… No, nikad, makar javno, niste mogli da čujete nekoga od reprezentativaca kako kritikuje selektora zbog stila igre koji gaji. Antoan Grizman je baš tokom pomenutog Evropskog prvenstva doduše priznao kako je ‘teško gledati‘, ali dodao da ‘donosi pobede‘. A to je jedino ono što je odlazećem selektoru jedino bilo važno, kao što će biti slučaj i ovog leta, da se od klupe oprosti u velikom stilu.

I zato je na pridike da igra dosadan fudbal jednom prilikom odgovorio:‘Ne morate da ga gledate, to je u redu. Idite onda i gledajte nešto drugo‘. Ne, ne bismo rekli da je bio nadobudan, samo je znao da to što radi donosi rezultate i garantuje kontinuitet. Tokom 14 godina na klupi bio je vicešampion Evrope, igrao dva finala Svetskog prvenstva od kojih je jedno dobio, osvojio je pride i Ligu nacija, dogurao i do polufinala pomenutog EP u Nemačkoj…

Didije Dešan sa Boginjom 2018. godine (©AFP)

Uz sve to, ukoliko Francuska dobije četiri utakmice na Mundijalu postaće selektor sa najviše pobeda u istoriji svetskih prvenstava, dok bi u slučaju da ode do kraja stao rame uz rame sa Vitorijom Pocom kao tek drugi selektor sa dve Zlatne boginje. Ukupno bi mu to bila treća u karijeri pošto je prvu Francuskoj doneo kao kapiten krajem prošlog veka.
„On je napravio sjajne rezultate sa ovom generacijom. Svi očekuju da Francuska mora da igra lepršavo jer imaju sve da bi tako igrali. U takvim ekipama i među takvim igračima svi žele da budu oni koji će odlučivati, koji će doneti najviše, dati gol ili asistenciju više. Ako budu uklopili taj individualni kvalitet u kolektiv, oni će izgurati do kraja. A što se samog Dešana tiče, jasno je da svi očekuju nešto bolje, više, jer Francuska je uvek pri vrhu i glavni favorit tako da sigurno će da se razočaraju ako ne budu otišli minimum do finala. Tolika su očekivanja, što je donekle i normalno s obzirom na to kakav tim imaju. Zbog toga Francuzi stalno traže više jer imaju igrače i smatraju da je to lako. Ali to je fudbal, jedan detalj može da ti promeni celu utakmicu, da te natera da promeniš sistem. Jasno je da svi očekuju nešto bolje i više od njega, ali Dešan i dalje traje. Igrači ga cene i poštuju. Neću da kažem da se plaše, ali ga cene i treba poštovati to što je napravio. Trajati toliko dugo nije lako, a to govori samo o kvalitetu”.

Reklo bi se da ga i reprezentativci cene. Bilo je povremeno kontroverzi kao one sa Karimom Benzemom pred početak Mundijala u Kataru ili one sa opet Benzemom i Metjuom Valbuenom iz 2015, ali je utisak da Dešan nijednog trenutka nije dozvolio da se svlačionica raspadne.
“Tako je. Pa dobro, samo njegovo ime... On je veliko ime, bio je i veliki igrač. Kao trener isto, on traje toliko godina, i to na čelu reprezentacije kakva je Francuska, što nije nimalo lako. A nije bilo nekih prevelikih problema tokom prethodnih godina. Kao svuda, kad naiđe loš period i kad se izgubi par utakmica, bilo je kritika. Ali što se tiče tih stvari unutar ekipe, on je to jako dobro znao da iskontroliše samim njegovim autoritetom, imenom, ali zasigurno i trenerskim kvalitetom. Mislim da je pravi čovek i ne bi toliko trajao da nema moć da to iznese jer francuska reprezentacija svake godine izbacuje takve igrače. Nijedno tržište nema tako fenomenalne mlađe kategorije. Imaju odličan sistem da naprave i razviju igrača, i svake godine imaju fenomenalnu reprezentaciju. Ali ni to ti ne garantuje rezultat ako ne uklopiš sve u odličan kolektiv. Opet kažem, jedan detalj može da ti napravi veliki problem. Jedan detalj može da te dovede do Boginje, a može da te odvede i u propast. Ali da, Francuska je jako moćna selekcija, delom i zahvaljujući Dešanu i načinu na koji je vodi”.

Otkud Francuzima toliko dobrih igrača? Kad kažemo toliko mislimo previše, više nego dovoljno da naprave tri tima sposobna da se proguraju da završnice turnira. Da je zdrav, izvesno bi na Mundijal pošao i Igo Ekitike, nije bilo mesta ni za supertalentovanog štopera Žeremija Žakea kojeg je Liverpul otkupio zimus za oko 65.000.000 evra, pa ni za premijerligašku zvezdu u usponu Elija Žuniora Krupija, Lajpcigovog Kastela Lukebu, pa ni vezistu Reala Eduarda Kamavingu…

Znaju svi da je Francuska fudbalska velesila i da uvek ima -više prekvalitetan sastav, ali utisak je da na svako naredno veliko takmičenje stižu sa još više kvaliteta nego što ga je bilo na prethodnom turniru. U čemu je njihova tajna?
“To je sistemski rad, kako na nivou saveza tako i klupskog fudbala. Ja sam ceo život u Francuskoj, tu sam ostao da živim i gledam utakmice, od Lige šampiona preko mlađih kategorija, pa sve do njihove pete lige. Stvarno je fenomenalno ono što rade. Oni razvijaju igrače, polako ih nadograđuju. Imaju te razvojne klubove i razvojna takmičenja, što je odlično i preko potrebno. Fizički su jako dominantni. Igrač prolazi mnoga testiranja da bi došao do prilike da možda napravi karijeru, nema popuštanja, nema gledanja kroz prste. Rad, kvalitet, savez i klupski fudbal u saradnji. Jedna od najboljih zemalja za razvoj, što može da se vidi danas po tome koliko igrača izbacuju, kakva im je reprezentacija i u kojim im sve klubovima igrači igraju u inostranstvu”.

Od svih linija tima, napad im se ipak posebno izdvaja. Konstatovali smo svi već da ne mogu od prvog minuta na teren i Embape i Dembele i Olise, Šerki, Due, Barkola… Neko će morati na klupu, ko će to biti po tvom mišljenju?
“Iskreno, ja ne vidim Embapea kao klasičnu devetku, iako on daje dosta golova”, ističe Biševac ono o čemu se uoči Mundijala dosta pričalo – Kilijanovoj poziciji. Morao je Dešan na jednoj od konferencija prethodnih dana da objašnjava zašto ga koristi kao centarfora. “Mora da sam glup, a mora da su i bili glupi i drugi treneri koji su ga koristili kao centarfora u timovima u kojima je igrao… poslednje dve godine u Realu i poslednju u Pari Sen Žermenu. Prošle su tri godine otkako igra na poziciji centarfora“, pojasnio je Dešan u nedavnom razgovoru za Gardijan.

Didije Dešan i Kilijan Embape (©AFP)

“On je stvarno golgeter i biće efikasan na Svetskom prvenstvu, ali sad je potrebno da ekipa njega isprati, kao i on ekipu. Ja bih Embapea i Olisea stavio na krila, a Dembelea u špica. Dembele u špicu sa Luisom Enrikeom radi stvarno odličan posao. Jako je dobro to što Dešan ima igrače na tako velikom nivou da oni u svakom momentu mogu da se izrotiraju za vreme utakmice, imamo tu i Dezirea Duea koji je mlad, odličan, vrhunski igrač. Ali ja bih počeo sa Embapeom i Oliseom sa strane i Dembeleom kao klasičnom devetkom“, pojašnjava bivši defanzivac Crvene zvezde.

A iza napadača?
“Iza vidim Rajana Šerkija. Ako mu glava bude na mestu i ako disciplina bude kako treba, mislim da on može da uzme Zlatnu loptu. Vidim Šerkija iza jer je i kod Gvardiole odigrao top. To je igrač koji može u jednom potezu da reši ne utakmicu već Svetsko prvenstvo - majstor fudbala, tehnički fenomenalan, sa smislom za fudbal, idejom, osećajem za loptu, za asistenciju i za prostor. Pritom, ono što ja vidim, on uživa u fudbalu zabavlja se. Sve to samo treba predstaviti na ozbiljan, disciplinovan način”.

Dugo je na toj poziciji nekakve desetke igrao Antoan Grizman, i to sa vrlo uspeh. Bio je nezamenljiv, jedan od vernih Dešanovih vojnika, ali se nedugo posle Evropskog prvenstva u Nemačkoj povukao iz državnog tima. Biće ovo Francuzima prvi veliki turnir bez Malog princa još od kontinentalne smotre koja se 2012. godine održala u Poljskoj i Ukrajini. Između ta dva turnira je bez izuzetka odigrao svaku utakmicu (!) na svih šest velikih turnira, mahom kao starter. Koliko će im faliti ovog puta u Severnoj Americi, s obzirom na formu možda više u svlačionici nego na terenu.
“Da, on je na velikim turnirima uvek bio dosta značajan francuskoj reprezentaciji. Miljenik je u zemlji i među saigračima, tako da sigurno će biti gubitak. Ali dobro, opet, ušao je i on u godine iako je igrao standardno u Atletiku kod Simeonea, a znamo kako je igrati pod njegovom palicom. Tako da će sigurno biti gubitak to što ga nema, posebno jer je on bio lider. Ali opet, ogroman roster imaju tako da će igrački oni to sigurno nadoknaditi“.

Šerki je na prijateljskom meču protiv Obale Slonovače zaigrao od starta i uprkos porazu zablistao, pokazavši po ko zna koji put da je igrač poteza. Međutim, u generalnoj probi protiv Severne Irske navala je izgledala ovako: Dembele, Olise, Due – Embape. Isti kvartet bi prema najavama pojedinih francuskih medija trebalo da počne i premijeru protiv Senegala, mada Ekip piše da Due nije u potpunosti ubedio Dešana i njegov stručni štab da je spreman za ulogu startera te da ne treba da iznenadi ukoliko u prvom kolu priliku od prvog minuta dobije - Barkola, isti onaj momak koji mu je 'grejao' klupu u Pari Sen Žermenu. Što možda neće biti najlakše objasniti Dezireu...

Dezire Due i Bredli Barkola (©Reuters)

Što se Šerkija tiče, kako stvari stoje – klupa. S tim da on i odaje utisak čoveka koji nema problem sa strpljenjem i statusom rezerviste, neretko je u drugom poluvremenu dobijao priliku i u Mančester Sitiju tokom prošle sezone. U tom smislu je zbog svega već navedenog najosetljiviji Embape, najveća je opasnost da se on naduri i digne nos ukoliko mu nešto ne bude po volji. Posebno što juri više individualnih priznanja, ne samo Zlatnu loptu već i najboljeg strelca u istoriji Mundijala. Na prethodna dva postigao je 12 te mu do Miroslava Klosea i večnosti nedostaju još četiri...
“Sve je to moguće jer nikad ne znaš šta može da donese jedna utakmica ili jedan trening, jedan gol ili jedna asistencija. To je ono što sam rekao, taj ego treba skloniti sa strane i uklopiti se u kolektiv, što je jako teško s takvim igračima. Svetsko prvenstvo nije lako ni igrati ni osvojiti, pogotovo sad uz ove paklene vrućine, na sve to ima i mnogo dobrih ekipa. Zato oni defanzivno moraju da budu odlični, jer i Pari Sen Žermen ima zvezde, ali ne može da igra jedanaest protiv sedam. Razumete šta hoću da kažem? Moraju svi da igraju i defanzivu. A ako govorimo o individualnim nagradama, svi su oni u trci za Zlatnu loptu. Sad je sve na treneru - da li on to može da iskristališe, da napravi pravi ambijent i atmosferu. Ako to bude uradio, mislim da je Francuska glavni favorit za osvajanje Svetskog prvenstva”.

U jednom je već uspeo, da sastavi spisak na koji nije bilo većih primedbi u tamošnjoj fudbalskoj javnosti. Mada, Biševac ističe da je očekivao jedno ime koje se na kraju nije našlo među putnicima.
“Spisak kao spisak, svi možemo da diskutujemo da li je trebalo da zove ovog ili onog. Francuska ima veliki izbor igrača, vrhunskih igrača, i on je po mom mišljenju izabrao trenutno najbolji sastav. Očekivao sam možda tu bude i Toliso iz Liona pošto je imao stvarno fantastičnu sezonu. Konstantan je i efikasan, tako da sam njega očekivao da bude na spisku, ali generalno mislim da je napravio vrlo dobar izbor. Mogao je da pozove još njih sedam, osam, devet, deset jer stvarno ima dosta dobrih igrača, ali ne vidim ništa sporno u ovom spisku”.

*******
Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️
*******

Toliso iza sebe ima najefikasniju sezonu u karijeri. Iako vezni fudbaler, postigao je 15 golova u svim takmičenjima, ali to nije bilo dovoljno da ga Dešan pozove prvi put još od Evropskog prvenstva. Što za mnoge i nije bilo preveliko iznenađenje. Više se ljudi iznenadilo time što nema Eduarda Kamavinge iako je imao verovatno najslabiju sezonu od dolaska u Real.
“Jeste, jeste, baš zato. Zato što nije ni igrao puno. Imao je malo slabiju sezonu, a Francuska ima toliko dobrih igrača i velika je konkurencija tako da je jako teško naći se na spisku. Neko će reći:’Dobro, on igra u Realu, u top klubu…’, ali ne vredi to ništa ako nisi u formi i ne igraš, neko će drugi uskočiti. Zato za mene nije iznenađenje to što nije pozvan. Kao što rekoh, više sam iznenađen što nema Tolisoa. Kamavinga nije imao neku sezonu, na kraju je vrlo loše i završio u principu, onaj crveni karton koji je dobio protiv Bajerna u Ligi šampiona… Možda je i to presudilo da definitivno ne bude na spisku”.

©Guliver image

Kolika je zapravo koncentracija kvaliteta unutar reprezentacije govori i činjenica da su u Francuskoj zdravo za gotovo uzeli to što poziv nije dobio najbolji strelac Lige 1. Renov Esteban Lepol je u prošloj sezoni postigao 20 i namestio još pet ligaških golova, ali ne samo da nije bio MVP lige već nije nagrađen ni Dešanovim pozivom. U većini drugih zemalja bi se o tome naširoko govorilo, ne i u Francuskoj.
“Jednostavno konkurencija. Ako mene pitaš, samo konkurencija. Istina, njega sam pomalo i zaboravio dok sam pričao o Tolisou. Najbolji strelac francuskog prvenstva, vrlo jake lige. Verovatno bi se svako na njegovom mestu zapitao:”Šta još treba da uradim da bih bio na spisku?”. On je bio najbolji strelac, ali ga je poziva koštala paklena konkurencija. A to da li je trebalo da bude proglašen za najboljeg igrača, mislim da - ne, nije realno zbog toga kako je Usman Dembele odigrao, pritom je Zlatna lopta…”.

Što se same postavke tiče, Dešan već neko vreme forsira formaciju 4-2-3-1, koja u praksi balansira između ogromnog napadačkog talenta i selektorovog prepoznatljivog pragmatizma. Francuzi prioritet daju stabilnosti i rezultatu, uprkos vanserijskom talentu ne srljaju već teže strogoj kontroli utakmice. Bekovi, posebno na levoj strani, prilično su ofanzivno orijentisani, pa je Dešan primoran da pravi balans sa tandemom defanzivnih veznih igrača koji ne dozvoljavaju da rivalima ostane previše praznog prostora. Jedan od onih koji su zaduženi da obezbede balans je Adrijen Rabio, bez sumnje jedan od omiljenih Dešanovih igrača. Nebitan je klub za koji nastupa niti forma, vezista Milana je redovan na spiskovima i retki su trenuci kad razočara…
“Adrijen Rabio je jako dobar, odličan igrač. Jak je fizički, tehnički je dobar, i levu i desnu nogu odlično koristi. Gde god je bio, igrao je standardno. On jeste imao problem u Marselju, ako možemo to da nazovemo problemom pošto se ne tiče fudbalskih kvaliteta. Potukli su se u svlačionici u prvom kolu protiv Rena on i Džonatan Rou i ispala je velika frka. Inače bi Rabio ostao u Marselju. On godinama pokazuje da je jako psihički stabilan, jak igrač. Kad sam ja bio u Pari Sen Žermenu, on je već počeo da trenira sa prvim timom i tu se videlo da poseduje veliki potencijal i kvalitet. Danas je izrastao u igrača vrhunskog nivoa. Dešan mu stvarno veruje i on mu to jako dobro vraća na terenu. Čak bih rekao da igra bolje u reprezentaciji nego u klubovima, zato što može da pokrije više pozicija i ispunjava zahteve koje Dešan traži. Zato mu i veruje toliko”.

Adrijen Rabio (©AFP)

Rabioov parnjak na sredini terena trebalo bi da bude Oreljen Čuameni. Biševac pak ima svog favorita.
“Mnogo volim i dosta očekujem od Vorena, koji je u Parizu. Zair Emeri. To je igrač koji može da odigra bukvalno sve. Nadam se da ga Dešan neće ostaviti po strani, jer to je igrač koji može da mu donese čvrstinu, trčanje, stabilnost i ozbiljnost na terenu, iako je vrlo mlad. Očekujem da bude prijatno iznenađenje, može da pokrije više pozicija“.

Između ostalog i poziciju desnog beka, iako je centralni vezni. Tako je u prošloj sezoni polovinu utakmica odigrao upravo tamo. U Ligi 1 omogućavao Ašrafu Hakimiju da se odmori, u Ligi šampiona ga menjao kad bi ovaj bio povređen ili suspendovan. I pride činio da se izostanak Marokanca ne oseti.
“Tako je, zbog toga i kažem. On je za mene kompletan igrač koji može da pokrije više pozicija, tako da očekujem da bude baš pozitivno iznenađenje na Svetskom prvenstvu”.

A veruje i Lukasu Ernandezu. Iako su ga povrede unazadile i zbog njih već godinama ima limitiranu minutažu, Dešan to nikada nije koristio kao izgovor da ga ne pozove kada je zdrav.
“Verovatno ima veliko poverenje u igrača i verovatno vidi nešto što mi ne možemo. Vodila se velika polemika u Francuskoj da li će biti pozvan Matje Udol iz Lansa koji je imao dobru sezonu, ali ta odluka oko Ernandeza je onako... Mislim da se u Francuskoj to i ne komentariše toliko. Član je Pari Sen Žermena i iako je druga opcija u Parizu, Dešan ga vidi kao pouzdanu opciju i sigurno nije slučajno to što ga uvek zove”.

Teo Ernandez, Kilijan Embape, Lukas Dinj, Lukas Ernandez (©AFP)

Ernandez će, doduše, biti rezerva. Štoperski tandem trebalo bi da čine Vilijam Saliba i Dajo Upamekano iza kojih su odlične sezone u Arsenalu odnosno Bajernu, na desnom boku Barselonin Žil Kunde dok je na suprotnom boku verovatno najveća dilema pošto za ulogu startera figuriraju Teo Ernandez i Luka Dinj. Dvojica ultraofanzivnih bekova, kojima defanziva nikada nije bila jača. Kod Dinja je ta ranjivost posebno uočljiva bila ove sezone (setimo se samo one situacije sa Rajanom na utakmici sa Bornmutom), dok iznad Ernandeza stoji upitnik otkako je pre godinu dana odlučio da se preseli u Saudijsku Arabiju i niko ne može da garantuje da će biti na istom nivou kao kad je nastupao za Milan. Zbog svega pomenutog se nameće pitanje da li bi pozicija levog beka mogla da bude slaba tačka francuske reprezentacije na ovom turniru?
“Jeste, verovatno. Ako tražimo neku slabu tačku u francuskoj reprezentacij ha-ha-ha, možemo da kažemo da je to leva strana. I protiv Obale Slonovače su jako loše delovali po levoj strani, jako kritično. Ali Dinj je igrač koji igra standardno u Aston Vili, u engleskom prvenstvu, i po mom mišljenju je mnogo bolji ofanzivno nego defanzivno. Ta leva strana im je možda slabi deo tima, ali opet, sve su to dobri igrači”.

Mnogi od njih najbolji na svojim pozicijama i zato, veruje Biševac, za Francusku nema zime ni sada niti će je biti kada Dešan po završetku turnira napusti kormilo reprezentacije.
“Odavno se priča o njegovom poslu, da posle Svetskog prvenstva odlazi. Priča se i o nasledniku, ko će i šta biti, dosta se pominje Zidan. Ali ko god da dođe, mislim da Francuska neće ići nadole. Kad vidim ko sve nadolazi od mlađih igrača, verujem da će Francuska ići samo nabolje. Oni su spremni za smenu generacija, mada su i ovi, sadašnji reprezentativci i dalje mladi. To je taj sistem o kome smo malopre pričali. Francuska može samo da ide naviše i ja se iskreno nadam da će biti šampioni. U Francuskoj sam igrao, u njoj živim, zato bih i voleo da Francuzi postanu prvaci sveta. Definitivno imaju kvalitet za to“, podvukao je Biševac.

SVETSKO PRVENSTVO - GRUPA I

Prvo kolo

16. jun, 21.00: (1.50) Francuska (4.50) Senegal (6.25)
17. jun, 00.00: (13.0) Irak (6.50) Norveška (1.23)