Bela kuća brani Trampov poziv: Uložili smo mnogo novca da bi nam nepravedni sudija smanjio šanse

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. odavno je preraslo iz sportskog turnira u geopolitički triler, a stiglo je i najnovije, tragikomično objašnjenje iz Vašingtona. Nakon što je predsednik Donald Tramp lično okrenuo broj predsednika FIFA Đanija Infantina kako bi "sredio” ukidanje suspenzije za napadača Folarina Baloguna, Bela kuća je odlučila da pred kamerama odbrani ovaj diplomatski manevar.

Rezultat? Izjava koja zvuči kao savršen spoj korporativnog kapitalizma, teorija zavere i potpune zamene teza - "Platili smo, dakle igramo po našim pravilima, uložili smo previše miliona da bi nam neki sudija kvario zabavu" - to je suština onoga što je rečeno. U pokušaju da opravda pritisak na krovnu kuću svetskog fudbala, Endru Đulijani, šef radne grupe Bele kuće za Svetsko prvenstvo, mrtav-hladan je izjavio da SAD imaju "svako pravo da reaguju” jer su u organizaciju uložile ogroman novac iz državnog budžeta.

Poruka je kristalno jasna i zastrašujuće komična, fudbalska pravila i crveni kartoni važe za sve, osim za zemlju koja je platila račun za stadion i prateću infrastrukturu. Prema logici Bele kuće, investicija u turnir očigledno uključuje i imunitet od sudijskih odluka.

Da stvar bude još bizarnija, Đulijani je u celu priču uspeo da ugura i američku unutrašnju politiku.
"Predsednik Tramp ovo shvata veoma ozbiljno, bilo da je u pitanju fudbalski teren ili biračko mesto. Verujemo da svi moraju da imaju jednake uslove. Uzimajući u obzir koliki je federalni novac uložen, da je sprovođenje plana za Mundijal počelo još 2018. godine, morali smo da se uverimo da će sve biti fer. Nismo mogli da dozvolimo da nam zbog nepravde na terenu i nepravedne sudijske odluke šanse budu smanjene”, izjavio je mrtav-hladan Đulijani, povlačeći paralelu između crvenog kartona na fudbalskoj utakmici i izbornog procesa.

Ova izjava savršeno oslikava tragikomediju modernog političkog spina: faul nad protivničkim igračem u očima Bele kuće postaje pitanje od nacionalnog i demokratskog značaja, a odbrana jednog napadača, borba za "jednake uslove za sve” (gde su neki, naravno, jednakiji od drugih).

Kako bi opravdala Trampovu hitnu telefonsku intervenciju nakon utakmice protiv Bosne i Hercegovine, Bela kuća je morala da pronađe žrtveno jagnje. Izbor je pao na brazilskog sudiju Rafaela Klausa. Đulijani je pred novinarima trijumfalno izvukao podatak da je Klaus 2024. godine "svedočio pred brazilskim senatom o nameštanju utakmica”. Međutim, odmah u sledećoj rečenici usledio je klasičan antiklimaks: Đulijani je morao da prizna da sudija zapravo nikada nije optužen ni za šta i da je njegov dosije potpuno čist. Međutim, zašto dopustiti činjenicama da pokvare dobru teoriju zavere kojom se opravdava predsednički poziv?

Na kraju, pravda je stigla na terenu, Belgija je pobedila 4:1, a Amerikanci sigurno nisu uložili toliki novac u Maurisija Poketina, u kompletnu logistiku i projekat koji je trajao godinama, da bi turnir završili već u osmini finala, isto kao i pre četiri godine u Kataru.