Gde ja stadoh, ti ćeš poći: Marakana pokazala šta je Engleska dobila sa Tomasom

Na svake četiri godine ista priča. „Bićemo prvaci sveta“, pomisle Englezi, a onda se, naprasno razočaraju i ostanu u začaranom krugu. Od Japana i Južne Koreje do Nemačke, od Nemačke do Južne Afrike, od Južne Afike do Rusije (namerno preskačemo Brazil jer taj engleski tim nije bio zreo za velika dela), od Rusije do Katara, od Katara, pa videćemo dokle…

Geret Sautgejt je vratio Englesku u krem de la krem društvo evropskog i svetskog fubala, učinio je dvostrukim vicešampionom Starog kontinenta, gurao do četvrtog i šestog mesta na dva svetska prvenstva, ali je udario u zid. Kada bi pred Gordi Albion stali giganti poput Francuske, Španije, ili namazani Italijani i Hrvati, Sautgejt nije imao rešenje. Napustio je kormilo posle gotovo osam godina.

„Gde ja stadoh — ti ćeš poći!”

„Što ne mogoh — ti ćeš moći!”

„Kud ja nisam — ti ćeš doći!”

„Što ja počeh — ti produži!”

„Još smo dužni — ti oduži!”

Svestan da ne može dalje, ustupio je mesto čoveku kojeg je fudbalski savez Engleske video kao osvajača. Tomas Tuhel je kao osvajač Lige šampiona prepoznat kao specijalista za nokaut-faze, a takođe i veliki anglofil i čovek koji razume engleski mentalitet. Pređašnji stihovi Čika Jove Zmaja iz Svetlih grobova, bili bi idealan scenario u glavi svakog Engleza. Znamo već da se titula prvaka sveta čeka od 1966. godine, a za Zlatni globus koji je i Sautgejtu ostao nedostižan iako je upravljao jednom od najtalentovanijih generacija u istoriji državnog tima (i dalje je na okupu), neophodne su promene. Ne samo trenerskog osoblja, već fudbalske filozofije.

Godinama je surova, engleska fudbalska javnost bila prilično podeljena oko lika i dela Gereta Sautgejta. Vratio je Engleze u elitno društvo, ali mu je fudbal bio dosadan, pragmatičan, svrsishodan više nego atraktivan. Gubio je četvrtfinala, polufinala i finala i bez obzira na neporeciv pomak, nije dotakao sveti gral. Tuhel je za 12 utakmica, koliko je vodio od 1. januara 2025. godine, uneo novine.
„Tuhel je pokušao da ublaži onaj suviše oprezni pristup iz Sautgejtove ere koji je ponekad kočio Englesku, pokušavajući da usadi više nemilosrdne oštrine. Dobar primer je zapravo velika pobeda na Marakani protiv Srbije, gde je Engleska i posle vođstva nastavila da bude agresivna, napada i da postiže golove. U ključnim trenucima u prošlosti, poput finala Evropskog prvenstva 2020. protiv Italije, prerano bi se zatvarala nakon postizanja golova. Međutim, Tuhel još nije prošao test protiv elitnih repezentacija, tako da je prerano reći kako će se njegov tim snaći pod pravim pritiskom. Pod Sautgejtom je postojala prava energija, organizacija i osećaj patriotizma koji su možda ranije bili izgubljeni. Videćemo hoće li Engleska to zadržati i u Sjedinjenim Američkim Državama”, objašnjava Nik Ejms, novinar Guardiana u razgovoru za Mozzart Sport i dodaje: „Uvek je postojao značajan procenat javnosti i medija koji sa neodobravanjem reaguju na stranog menadžera, tako da Tuhel verovatno nema toliko prostora za grešku kao Sautgejt. Nakon nekih slabijih, ranih nastupa, već je bio pod lupom. Ljudi su povremeno dovodili u pitanje Sautgejtov stil fudbala, ali svi su znali da je on izvanredan ambasador zemlje. Ako Tuhel može da pruži dobre rezultate na Svetskom prvenstvu ili na Evropskom prvenstvu 2028. kod kuće, biće voljen, u suprotnom će se verovatno smatrati skupim angažmanom koji nije opravdao očekivanja.“

Tomas Tuhel (©AFP)

Dakle, Engleska prvi put s Tomasom na jutrenje, iliti na velikom takmičenju. Kao i otac iz čuvene drame Laze Lazarevića i Tuhel je „kockar”, hazarder, čovek sklon riziku čiji je mundijalski spisak ličio na „All in”. Međutim, potezi nemačkog trenera, odluke da ne pozove Fila Fodena, Kola Palmera, Trenta Aleksandera Arnolda, Harija Megvajera ili Morgana Gibsa Vajta kao jednog od najboljih engleskih fudbalera iz Premijer lige, nisu puko stavljanje uloga na crno ili crveno. Posredi su promišljeniji potezi koje je selektor podrobno objašnjavao na konferencijama za medije.
"Od prvog dana bili smo načisto sa tim da pokušavamo da napravimo najbolju moguću ekipu, a to ne znači nužno pozivanje 26 najtalentovanijih igrača. Timovi osvajaju takmičenja, a ono čemu mi težimo možemo da ostvarimo samo kao tim. Imamo igrače koji su spremni i posvećeni ideji timskog duha i nesebičnosti", bilo je Tuhelovo inicijalno objašnjenje pre nego što je ušao u detaljisanje i argumentovanje gotovo svake odluke.

Očigledno da mu je godinu i po dana bilo dovoljno da opsežno skenira svoje igrače, izbistri ko bi mogao da bude problem za svlačionicu, kome bi mogle da smetaju nedefinisane uloge, odnosno šta bi mogle da budu slabe tačke na terenu.
„Tuhel je želeo igrače koji su u formi, izdržljivi i mogu dobro da rade u velikom timu tokom potencijalno dva meseca odsustva. Postoji izvesna zabrinutost zbog odluke da ne pozove igrače koji prelamaju utakmice poput Palmera, Aleksandera-Arnolda i Fodena, igrače koji su bili ključni u prošlosti… Ipak, svi oni su imali određene probleme ove sezone. U igračima poput Spensa, Burna, Kvanse i Tonija, video je momke koji znaju svoje mesto i koji predstavljaju adekvatnu podršku starterima… Želeo je da očuva dobru harmoniju u engleskom kampu.“

Tomas Tuhel (©AFP)

I nije isključeno da su Foden, Palmer, Gibs Vajt otpali upravo zbog harmonije… Da je svaki ponaosob žrtvovan kako bi Džud Belingem bio srećan. O čemu se radi?

Belingem je u javnosti označen kao faktor koji je neophodan engleskoj na najvišem nivou kako bi postala planetarni šampion. Projekcija je takva da bez odlične saradnje Belingema i Tuhela neće biti zlata. A stav Nemca je da bi pozivanje više od tri kreatora igre stvorilo nepotrebnu nervozu u ekipi, odnosno odbio da vodi igrače koji će imati nejasne uloge. Lista sa brojevima dresova potvrdila je Belingema kao startnu desetku Engleske iako je Morgan Rodžers imao brutalnu sezonu, najbolju u karijeri. Tuhel nije želeo nedomice poput „Foden ili Belingem”, “Palmer ili Belingem”, a bio je svestan da su Belingem i Rodžers prijatelji iz detinjstava i da među njima dvojicom neće biti nezdrave konkurencije o čemu je pričao i sam Tuhel: „Odbijam da zovem igrače samo na osnovu imena. Ako će se boriti za jednu poziciju, radiće to kao saučesnici, a ne kao neprijatelji.“

Treća opcija Ebereči Eze nije momak koji će praviti problem ako utakmice bude konstantno počinjao sa klupe.
„Tuhel je uvek ocenjivao Belingema kao igrača vrhunskog kvaliteta, možda jedinog igrača u engleskom timu koji zaista ima spsolutno sve. Bilo je naznaka problema kada je kritikovao Belingem nakon poraza od Senegala, iako se to delimično može pripisati Tuhelovoj upotrebi pogrešnog izraza na jeziku koji mu nije maternji. Utakmica protiv Albanije je takođe bila prekretnica, ali generalno njih dvojica imaju pristojan odnos – više je Tuhel pokazao ljubav prema igraču koji bi mogao da napravi razliku između dobrog i sjajnog leta.“

Tuhel i Belingem (©Reuters)

Posle Španije i Francuske, Engleska je označena kao treći favorit za titulu planetarnog šampiona. Od 26 igrača sa spiska, čak 22 su podigla makar jedan pehar od sezone 2024/25. Iako kolektivni nedostaje i tek treba da bude izgrađen, pojedinačni šampionski mentalitet je tu. Gordi Albion poseduje strahovito moćan tim, izuzetne dubine, ima neke od najboljih igrača na planeti na svojim pozicijama i lucidna rešenja sa klupe za situacije kada stvari ne budu išle po planu i volji. Prisustvo Deklana Rajsa i Bukaja Sake garantuje ogromnu opasnost za rivale iz prekida koje je Arsenalov duo doktorirao prethodnih sezona. Istina, Engleska nije fokusirana na prekide kao Tobdžije, ali nikome neće biti prijatno kada Rajs i Saka budu stajali kraj korner zastavice.

Na prethodnom Mundijalu, Rajs je kao fudbaler Vest Hema stajao uz iskusnog Džordana Hendersona. Hendo je ponovo tu, ali će mu uloga biti mentorska i savetodavna više nego suštinska na terenu. Ali Rajs koji je u međuvremenu stasao u jednog od najboljih veznih fudbalera planete, nosiće sredinu terena engleske sa momkom koji je na dobrom putu da to postane.

Eliota Andersona predstojećeg leta izvesno čeka selidba u Mančester Siti i status najskupljeg engleskog fudbalera u istoriji fudbala, odnosno jednog od najskupljih u istoriji Premijer lige. Notingem Forest želi da se opari jer je 21-godišnjak odigrao čudesnu godinu zbog koje ga je Opta uvrstila u tim sezone.

Šumari su dugo flertovali sa ispadanjem, a Anderson je uprkos tome uspeo da se nametne kao igrač sa naviše kontakata sa loptom (3,300), najviše dobijenih duela (297), naviše iznuđenih faulova (80) i najviše osvojenih lopti (306) u Premijer ligi! U konkurenciji isključivo veznih fudbalera bio je neprikosnoven u pasovima koji razbijaju i seku protivničke linije (376), ukupnom broju pasova (2,038) i kompletiranih driblinga (95).

Možda o snazi engleskog veznog reda najbolje govori podatak da je prvi fudbaler od sezone 2019/20 i Deklana Rajsa koji je imao više od 300 osvojenih lopti i 100 uspešnih startova, a da će sa tim istim Rajsom dirigovati igrom Engleske.
„Anderson će izvesno igrati uz Deklana Rajsa. Došao je gotovo niotkuda, ali je bio briljantan za Forest i zaslužuje mesto u startnoj postavi. Henderson je duboko poštovan u celom timu i stručnom osoblju, izabran je kao dobar turista (kako bismo rekli u kriketu), ali i figura koja iskustvom može da simri igru u poslednjih 10 minuta“, smatra Ejms.