Svet pod nogama Španije! Argentina tražila rat, ali bez šuta se ne brani kruna

Stala je čitava planeta da pogleda epicentar najpopularnijeg sportskog takmičenja na svetu. Sudar aktuelnog evropskog vladara Španije i branioca svetske krune Argentine doneo je od prvog zvižduka sve ono što je i očekivano - taktički rat između južnoameričkog fanatizma i evropske prefinjenosti. Poverenje FIFA da deli pravdu u najvažnijoj utakmici u četvorogodišnjem ciklusu dobio je slovenački arbitar Slavko Vinčić, a pritisak na njegove odluke počeo je da se oseća bukvalno od prvog sekunda. Selektor Furije Luis de la Fuente poslao je istih 11 kao i u polufinalu protiv Francuske, dok je Lionel Skaloni napravio tri promene: dao je šansu Rodrigu De Polu, Nikolasu Gonzalesu i Gonzalu Montijelu umesto Đulijanu Simeoneu, Leandru Paredesu i Nauelu Molini.

Međutim, ono što je mnogim ljubiteljima fudbala odmah upalo u oči i donelo neku potpuno čudnu atmosferu za jedno finale Svetskog prvenstva, jeste sam ambijent na stadionu. Umesto glamura pod reflektorima i večernjeg spektakla na kakav smo navikli decenijama unazad, ovo finale igralo se u dnevnom terminu po lokalnom vremenu. Sunce je pržilo betonsku džunglu Nju Džerzija, a teška julska vrućina i ne baš najkvalitetniji travnjak Metlajf stadiona stvorili su scenografiju koja je više podsećala na neko rano popodnevno kolo u grupnoj fazi nego na meč za večnu slavu. Ta teška omorina i odsustvo veštačkog svetla kao da su uneli dodatnu nervozu među igrače, svesne da će disati na škrge i da će u ovakvim surovim uslovima svaki pogrešan korak i trk u prazno skupo koštati njihove timove.

U takvom, pomalo ogoljenom i surovom dnevnom ambijentu, utakmica je mogla da eksplodira već u petom minutu, kada smo videli prva velika uzbuđenja na obe strane terena. Dani Olmo je maestralno glavom spustio loptu za tinejdžersku senzaciju Lamina Jamala, koji je uneo paniku u zadnju liniju protivnika. Jamal se namestio na svoju razornu levicu, stadion je zanemeo u očekivanju ranog vođstva, ali se odnekud stvorio požrtvovani Lisandro Martines i sjajnim blokom možda i sprečio gol, pošto se lopta od bloka odbila do noge Emilijana Martinesa. Čak i da lopta nije zakačila defanzivca Mančester Junajteda, postoji mogućnost da bi mačka među stativama i čovek stvoren za velike utakmice, već bio na toj lopti i spreman za odbranu.

Međutim, odgovor Argentine stigao je bukvalno u nastavku iste akcije i to u roku od nekoliko sekundi. Hulijan Alvares pokazao je zašto troši kilometre za dvojicu i zašto je taktičko blago ove reprezentacije. Uočio je pukotinu u srcu španske odbrane i savršeno lansirao Lionela Mesija u prostor. Kapiten Argentine je na samom centru igrališta uspeo da umakne pažnji Ajmerika Laporta i jurnuo ka golu, a publika u Nju Džerziju skočila je na noge očekujući magiju svog idola i njegov istorijski pogodak. Ipak, Španiju je spasao Unai Simon. Golman Atletik Bilbaa, koji je pod De la Fuenteom evoluirao u klasičnog golmana-trećeg beka, stajao je izuzetno visoko, istrčao daleko van svog kaznenog prostora i sprečio najboljeg strelca u istoriji Svetskih prvenstava da dođe do lopte pre nego što kazni visoko postavljenu odbranu Furije.

Usledio je period u kom su se pod jarkim suncem rasplamsale prve ozbiljne varnice na terenu, a igra postala znatno grublja. Igrao se 14. minut kada je viđen izuzetno neoprezan i opasan start. Dani Olmo je u punom trku promenio smer i sklonio loptu, a vezista Argentine Aleksis Makalister zakasnio sa reakcijom i brutalno ga nagazio direktno po zglobu. Stadionom su odmah odjeknuli zvižduci španskih navijača, cela klupa Furije je skočila tražeći reakciju, ali je Vinčić odlučio da progleda kroz prste vezisti Argentine i sve reši samo usmenom opomenom. Utisak je da je slovenački sudija morao da pokaže žuti karton Makalisteru i da je Španija u ovoj situaciji oštećena.

Španija je ubrzo uspostavila kontrolu nad ritmom utakmice, a ponovo je ključnu ulogu odigrala desna strana terena na kojoj je delovao Lamin Jamal. Igrao se 17. minut kada je Pedro Poro dobio prilično vruću loptu na desnom boku, ali ju je savršeno iskontrolisao iako je pokraj sebe imao agresivnog Nikolasa Taljafika. Bek Totenhema potom je vrlo lukavo i oštro po zemlji poslao loptu pred sam gol Gaučosa. Tamo je ponovo nastala pometnja, ali je najbliži njoj bio koncentrisani Lisandro Martines koji je intervenisao ispred španskih napadača, pa ova situacija na kraju nije prerasla u kolosalnu šansu za Furiju, ali je jasno stavila do znanja Skalonijevom timu da će španska krila večeras kidati meso na svakom pedlju terena.

Samo jedan šut u okvir gola videli smo u prvih 25 minuta finala, onaj Jamalov iz petog minuta utakmice. Statističari su odmah izvukli podatak da ni u jednom prethodnom finalu Svetskih prvenstava u modernoj istoriji (precizni podaci postoje od 1966. godine) nije zabeleženo manje udaraca u uvodnoj trećini meča. Pasivnost Argentine naterala je sve na stadionu da povuku paralelu sa onim epskim finalom od pre tri i po godine u Kataru. U ovo isto vreme protiv Francuske u Dohi, Skalonijeva kaznena ekspedicija je već imala dva gola prednosti i držala Trikolore u šaci. Danas, protiv razigranih Iberijaca, Argentinci za celo prvo poluvreme nisu uspeli da upute apsolutno nijedan udarac ka Unaiju Simonu, a Mesi je bio potpuno odsečen od lopte sa tek nekoliko dodira.

Tek u 39. minutu videli smo konačno malo uzbuđenja koje je razdrmalo uspavanu publiku na tribinama. Španija je strpljivo plela mrežu na tridesetak metara od gola Argentine, Fabijan Ruiz je pokušao da kombinuje sa Olmom na ivici kaznenog prostora, odbrana Gaučosa je na trenutak izbacila loptu, ali samo do Mikela Ojarsabala. Napadač Sosijedada pratio je akciju i sa dvadeset metara iz prve okušao sreću, ali je njegov oštar šut išao pravo u naručje dobro postavljenog Dibua Martinesa. Par minuta kasnije, u 43. minutu, prostor na levoj strani iskoristio je i novi levi bek madridskog Reala, Mark Kukurelja. Dobio je malo slobode, povukao loptu napred i raspalio po njoj, ali udarac nije bio najprecizniji i završio je pored stative. Španija je mrvila rivala, što potvrđuje i surova statistika prvog poluvremena: posed lopte bio je 65 prema 35 procenata u korist Furije, dok je Argentina ostala na nuli u rubrici udaraca.

A onda, u istom tom 43. minutu, usledilo je neprijatno iznenađenje za aktuelne svetske šampione. Lisandro Martines, momak koji je nekoliko minuta ranije dobio žuti karton zbog oštrog starta, srušio se na travu i zbog povrede zgloba morao je da napusti teren. Bio je to prerani i bolan kraj meča za momka koji je odigrao veliki turnir. Propustio je samo onaj duel sa Jordanom u grupi, a ostao je upamćen kao apsolutni heroj nacije u teškoj pobedi nad Zelenortskim Ostrvima gde je upisao gol i asistenciju. Skaloni je bio prinuđen da baci sve karte na iskustvo, u igru je ušao 38-godišnji Nikolas Otamendi. Vinčić je ubrzo odsvirao kraj prvog dela, a igrači su u svlačionice ispraćeni uz muk sa južnoameričkog dela tribina.

Shvatio je Lionel Skaloni da mu nije uspeo pokušaj sa Nikolasom Gonzalesom u startnoj postavi. Selektor Argentine je već na pauzi priznao sopstvenu taktičku zabludu. Izgleda da se selektoru Argentine nimalo nije dopala uloga Nikolasa Gonzalesa na krilu u prvih 45 minuta, pa je fudbalera madridskog Atletika ostavio u svlačionici. Umesto njega, na vreli travnjak MetLajfa kročio je Leandro Paredes, što je značilo da se Gaučosi vraćaju svom proverenom receptu sa prethodnih utakmica, formaciji sa četvoricom klasičnih centralnih veznih igrača kako bi se konačno uspostavila ravnoteža i prekinula španska tiranija u posedu lopte.

Tek što su se igrači vratili na teren, u 46. minutu, viđena je kardinalna greška Nikolasa Taljafika koja je skupo mogla da košta aktuelne svetske šampione. Bek Argentine je u izuzetno opasnoj zoni, na nekih dvadesetak metara od svog gola, poslao neshvatljiv poprečni pas pravo u noge Aleksu Baeni. Vezista Viljareala i zlatni džoker Luisa de la Fuentea uspeo je brzo da se namesti i uputi udarac, ali na sreću južnoameričke selekcije, nije to uradio na najbolji način. Lopta je išla po sredini gola, pravo u naručje dobro postavljenog Emilijana Martinesa, pa je tako propala velika šansa da Furija materijalizuje poklon već na samom startu drugog dela.

Nervoza i vrelina su potom potpuno pomutile razum novajliji na terenu, pa smo u 52. minutu videli neviđenu glupost Leandra Paredesa. Bez ikakve potrebe, daleko od mesta gde se nalazila lopta i to direktno pred očima glavnog arbitra Slavka Vinčića, vezista Argentine je nesportski udario Rodrija sa leđa. Slovenački sudija je odmah prekinuo igru i opravdano pokazao žuti karton fudbaleru Rome. Paredes je u rvačkoj gužvi koja je usledila s leđa odgurnuo i Danija Olma. Tek što je ušao u igru, sa tolikim prtljagom i iskustvom u nogama, morao je pametnije. Na kraju, čini se da je prgavi vezista odlično prošao i da je Vinčić progledao kroz prste Argentincima, jer je ovo lagano mogao da bude i direktan crveni karton koji bi ugasio snove Gaučosa.

Agonija u igri Argentine dodatno je podgrejana činjenicom da Leandro Paredes nastavlja da luduje na terenu. Igrao se 59. minut kada je argentinski rezervista ponovo neoprezno startovao na sredini terena, svesno rizikujući da dobije drugi žuti karton i bude prevremeno isključen sa meča. Videvši da mu ekipa klizi u ponor, Lionel Skaloni je reagovao izmenom i uveo Nauela Molinu umesto premorenog Gonzala Montijela. Samo nekoliko minuta kasnije uzvratio je i Luis de la Fuente brutalnom dvostrukom izmenom, meč su završili Ojarzabal i vidno iscrpljeni Fabijan Ruiz, dok su šansu da dokusure ranjenog šampiona dobili gladni Pedri i Feran Tores.

Sveži igrači su odmah uneli paniku u defanzivne redove Gaučosa, a u 64. minutu videli smo koliko je večeras nesiguran i nervozan čak i veliki Dibu Martines. Dani Olmo je uputio izuzetno lukav i vrlo nezgodan udarac sa distance. Lopta je nezgodno odskočila na lošem travnjaku tačno ispred čuvara mreže Argentine, koji je uz ogromne muke, tek iz drugog pokušaja sprečio da ona završi iza njegovih leđa iako je išla pravo u njega. Pritisak Španije postajao je neizdrživ za južnoameričku selekciju koja je počela opasno da visi na konopcima.

Novi nalet Furije usledio je u 67. minutu, kada je Feran Tores oprobao svoj udarac glavom. Svemu je prethodila vanserijska bravura Lamina Jamala, koji je na desnom krilu prosto protutnjao između dvojice čuvara i svojom slabijom, desnom nogom poslao savršen centaršut na peterac. Tamo je najviši u skoku bio napadač Barselone, ali je tukao slabo, pravo u naručje dobro postavljenog Emilijana Martinesa. Bio je to već osmi udarac fudbalera Španije u okvir gola, dok na onaj prvi argentinski, publika još nije dočekala.

Novi, verovatno i najteži šok za Lionela Skalonija usledio je u 70. minutu, kada se povredio i Kristijan Romero. Kuti je samo seo na travu i signalizirao klupi da više ne može da nastavi ovaj meč. U tom trenutku, šampionska odbrana Argentine se u potpunosti raspala, Gaučosi su ostali bez obojice startnih centralnih defanzivaca i u poslednjih dvadesetak minuta, morali su da improvizuju. Romera je zamenio Fakundo Medina, a Skaloni je istovremeno povukao radikalan potez i u vatru gurnuo Đulijana Simeonea umesto potpuno iscrpljenog Rodriga De Pola, pokušavajući da energijom mladog napadača Barselone nekako pomeri težište igre sa svoje polovine.

I kada je izgledalo da drama u regularnom toku ne može biti veća, najpre je u drugom minutu nadoknade Emilijano Martines je odbranio šut Nika Vilijamsa u kontri Španije, a onda je u trećem minutu nadoknade, tačnije u 90+3. minutu, usledio novi, kataklizmični potop za aktuelne svetske šampione. Argentina je ostala sa igračem manje na terenu. Enco Fernandes je isključen nakon neshvatljivog i potpuno nepromišljenog starta nad Pauom Kubarsijem. Lopta je bila duboko na sredini terena, potpuno bezopasna po gol Gaučosa, pa sve i da ju je talentovani štoper Španije poneo napred, teško da bi u tom delu igrališta napravio bilo šta ozbiljnije po odbranu Argentine.

Kako bilo, frustracija i nemoć su u tom momentu potpuno nadvladale razum, pa je vezista Čelsija svesno odlučio da ga brutalno pokosi na samom centru igrališta. Slovenački arbitar Slavko Vinčić nije imao ni trunku dileme, odmah je dotrčao do mesta faula i pokazao Encu Fernandesu drugi žuti, odnosno crveni karton, poslavši ga prevremeno u svlačionicu. Sa potpuno razbijenom odbranom bez Romera i Martinesa, i sa igračem manje u polju, Skalonijeva taktička kula od karata u potpunosti se urušila u samom smiraju regularnog dela meča.

Španija je od samog starta prvog produžetka krenula u totalnu ofanzivu kako bi materijalizovala brojčanu nadmoć, a igrao se 94. minut kada je viđena prva kolosalna prilika u dodatnom vremenu. Rezervista Niko Vilijams našao se u idealnoj šansi, nakon što ga je maestralnim i hirurški preciznim dodavanjem uposlio Pedri. Krilni napadač Furije je pobegao odbrani i sa svega pet metara silovito šutirao glavom, ali je Emilijano Martines još jednom potvrdio zašto je živa legenda ove reprezentacije. Popularni Dibu je nestvarnom, refleksnom reakcijom na samoj gol-liniji zaustavio taj udarac i bukvalno sam ostavio desetkovanu Argentinu u životu.

Samo dva minuta kasnije, u 96. minutu, mreža Argentine se konačno zatresla, ali je usledio novi talas drame na stadionu. Niko Vilijams je pratio akciju i iz odbitka uspeo da ugura loptu iza leđa argentinskog čuvara mreže, španski fudbaleri su već počeli slavlje na atletskoj stazi, ali je Vinčić odmah signalizirao da pogodak ne važi. U prvi mah nikome na terenu, a ni u loži MetLajfa, nije bilo najjasnije zbog čega je gol poništen jer se u istom napadu dogodilo nekoliko izuzetno sumnjivih i spornih situacija.

Usporeni snimak je ubrzo otkrio sav intenzitet rata koji se vodio u petercu Gaučosa. Najpre je Mikel Merino u začetku akcije nagazio Nikolasa Otamendija, da bi u nastavku napada, prilikom žestokog uklizavanja, španski vezista zakačio i samog Dibua Martinesa.

Onda je usledio gol Ferana Toresa u prvom minutu produžetka. Istorija se ponovila. Ponovo je kao i 2010. Španija u finalu igrala 0:0 posle 90 minuta, a onda pobedila 1:0 posle 120 minuta. Tada golom Andresa Inijeste posle svlačenja dresa i posvete Daniju Harkeu, a sada je ponovo titulu prvaka sveta doneo igrač Barselone.

Ipak, ko je mislio da će se južnoamerički šampion predati bez poslednjeg juriša, taj ne poznaje mentalni sklop ove ekipe, jer smo u samom smiraju drugog produžetka prisustvovali scenama od kojih se zaledila krv u žilama svim navijačima Furije. Igrao se 120. minut kada je viđen umalo viđen nezapamćen šok za Špance koji su već slavili titulu. Lionel Mesi je dobio jednu od retkih lopti na desnom krilu, namestio se i poslao preošitru, efeom nabačenu loptu u samo srce španskog peterca. Tamo je u naletu bio Markos Senesi, sekunde su delile Argentinu od senzacionalnog izjednačenja, ali je mladi Pau Kubarsi odreagovao vanserijski i u poslednjem milisekundu ispred štopera Gaučosa izbacio loptu u korner.

Drama je doživela apsolutni vrhunac u 120+1. minutu. Nakon pomenutog kornera, lopta se odbila na ivicu kaznenog prostora gde je iz drugog plana natrčao Đulijano Simeone. Sin legendarnog Čola raspalio je po njoj iz prve, stadion je zanemeo u sekundi jer je situacija bila više nego opasna po Špance, ali je lopta na sreću Luisa de la Fuentea prohujala visoko preko gola Unaija Simona. Bila je to poslednja slamka spasa za koju su se Gaučosi uhvatili u Nju Džerziju pre nego što je Slavko Vinčić označio kraj i poslao boginju put Madrida.

FINALE SVETSKOG PRVENSTVA U FUDBALU 2026

Španija - Argentina 0:0, produžecima 1:0
/Tores 106/