Zaboravite bejzbol, sada se igra fudbal: Spojili su okeane, pokušaće da razdvoje favorite

Panama je potpuno specifična vrsta fudbalske egzotike. To je priča o zemlji koja je bukvalno presekla planetu napola da bi spojila dva najveća okeana, ali je u fudbalskom smislu decenijama bila nevidljiva tačka na mapi, sakrivena u senci bejzbola i jakog američkog uticaja.

Istorijski gledano, ova država je oduvek bila raskrsnica svetova, mesto kroz koje prolaze svi, ali se retko ko zadržava. Taj specifični mentalitet tranzita dugo se preslikavao i na njihov sport. Dok su komšije iz Kostarike i Hondurasa decenijama unazad gradile ozbiljne mundijalske kultove, Panamci su gledali ka stadionskim dijamantima i sanjali američku bejzbol (MLB) ligu. Fudbal je na ovim tropskim ulicama dugo smatran sporednom zabavom, igrom koja je bila fizički surova i brza, ali taktički potpuno divlja, neobuzdana i bez ikakvog sistema.

A onda se desio veliki društveni i sportski preokret. Kako je država s vremenom preuzimala punu kontrolu nad sopstvenim kanalom, tako je i fudbalska nacija počela da gradi sopstveni, prepoznatljiv identitet. Čuveni nadimak "Los Kanaleros" danas više nije samo geografska odrednica, on savršeno opisuje njihov stil igre na terenu.

Panama je izgradila fudbalski gen koji je čvrst, neprobojan i izuzetno težak za zaobilaženje, baš kao i džinovske prevodnice koje propuštaju teretne brodove kroz okeanski tesnac. Zaboravite na beskrajna dodavanja, fudbal u Panami je evoluirao u visoki intenzitet, disciplinu i neverovatnu fizičku snagu. Naučili su kako da ukrote svoj ulični temperament i pretoče ga u čvrstu defanzivnu strukturu koja je postala noćna mora za sve tehnički superiornije ekipe u regionu.

O kvalitetima Paname, za Mozzart Sport pričao je Vuko Vujović, crnogorski golman je pre nekoliko godina bio u ovoj zemlji Srednje Amerike.
"Većina reprezentativaca ne igra u domaćoj ligi. Dosta njih nastupa na ozbiljnijem nivou u MLS-u, kao i u prvim ligama Kolumbije i Meksika. Poslednjih godina mnogi igraju i u Evropi, a njihov ubedljivo najbolji igrač je Amir Muriljo iz Bešiktaša, na koga treba obratiti posebnu pažnju. Znajući njihov karakter i borbenost, siguran sam da svima mogu da naprave problem i budu pozitivno iznenađenje. Imaju dosta iskusnih fudbalera. Ljudi generalno ne prate fudbal u Južnoj Americi, ali to su lige u kojima su stadioni puni do poslednjeg mesta svakog vikenda. Opšte je poznata atmosfera koju prave tamošnji navijači, a oni godinama igraju u takvom ambijentu. Imaju fudbalere koji nastupaju u Rusiji, Turskoj, Austriji i Engleskoj. Iskustvo punih stadiona i velikih utakmica će im sigurno značiti i može doneti prevagu u ključnim trenucima", rekao je Vujović".

©Reuters (Reprezentacija Paname na ispraćaju na Svetsko prvenstvo)

Svet je ovu tropsku fudbalsku priču zvanično upoznao u Rusiji 2018. godine, kada su se plasirali na svoj prvi Mundijal u istoriji, i to na kakav dramatičan način. Te istorijske večeri, kada je Roman Tores u 87. minutu zatresao mrežu za overu vize, predsednik države je momentalno proglasio nacionalni praznik kako bi cela zemlja mogla da slavi. Škole, banke i fabrike su zatvorene preko noći.

Iako su na samom šampionatu rezultatski prošli kroz surovu školu i primili tešku lekciju od Engleske, ceo svet je obišao snimak njihovih navijača koji slave utešni prvenac Felipea Baloja u utakmici koja je završena sa 1:6. Plakali su od sreće na tribinama, pevali po pljusku i radovali se tom jednom jedinom golu kao da su osvojili Zlatnu boginju. Te sekunde, Panama je prestala da bude samo posmatrač velikih događaja, upisala se na globalnu mapu i shvatila da pripada eliti. Od takmičenja u Rusiji do danas, Panama je mnogo napredovala, a neke od igrača iz sadašnjeg sastava, Vujović vrlo dobro poznaje pošto je igrao sa njima u panamskom šampionatu.
"„U tom periodu redovno je pozivan golman Sezar Samudio iz Independijentea. Kasnije je prešao u Honduras i postao standardni reprezentativac. Verovatno će biti drugi golman na ovom Svetskom prvenstvu, iza Orlanda Moskere koji je ubedljivo najbolji čuvar mreže kog imaju. Sećam se da bi se na svakom spisku našlo po nekoliko igrača iz njihovih najvećih klubova kao što su Tauro, Independijente i Plaza Amador. Većina njih bi posle dobre sezone brzo odlazila u jače lige, najčešće u Južnu Ameriku”.

©Reuters (Panama ima za selektora Danca Tomasa Kristijansena)

Osam godina nakon te ruske epizode, Panama se vraća na veliku scenu, ali u potpuno drugačijem odelu. Više niko u taboru Kanalerosa ne razmišlja o pukoj razmeni dresova i turističkom obilasku stadiona. Pod dirigentskom palicom danskog stručnjaka Tomasa Kristijansena, ova reprezentacija je prošla kroz potpunu zrelost. Bivši đak Barselonine škole podigao ih je sa 81. na visoko 33. mesto FIFA rang-liste, usadio im evropsku taktičku disciplinu i napravio od njih zvanično najbolju i najkonstantniju ekipu Centralne Amerike (izvan Meksika, SAD-a i Kanade koje nisu igrale kvalifikacije).
"Kristijansen je inače jako dobar prijatelj sa mojim bivšim trenerom u Panami. Reč je o ozbiljnom stručnjaku sa velikim stažom u toj zemlji. Bivši je igrač Barselone, Viljareala i Hanovera, a kao trener je vodio engleski Lids i kiparski APOEL. Ima autoritet i traži ozbiljan profesionalizam, što je njima nedostajalo. Od njegovog dolaska stvari su krenule nabolje; njegov karakter i iskustvo bili su presudni da se nađu na Svetskom prvenstvu. Generalno mislim da je za reprezentacije iz tog dela sveta evropski trener idealan. Čovek koji donosi autoritet i profesionalizam, uz njihov talenat i borbenost, predstavlja dobitnu kombinaciju”.

Da su spremni za velika dela, dokazali su plasmanima u velika finala Gold kupa i KONKAKAF Lige nacija, gde su usput uzimali meru i favorizovanim Amerikancima. Danas igru Paname kreira znalac sa loptom Adalberto Karaskilja, nekadašnji igrač godine u regionu, dok je prva igla u napadu Ismael Dijaz, surovi golgeter i najbolji strelac Gold kupa.

Komandant ove moderne, disciplinovane odbrane je Hose Kordoba, dvadesetpetogodišnji štoper koji predstavlja oličenje novog panamskog fudbalskog talasa. Njegov životni put je filmski, pre samo nekoliko godina igrao je u drugoj ligi Bugarske, a danas je stub odbrane engleskog Noriča i jedini igrač u selekciji Paname koji hleb zarađuje na Ostrvu. Sa visinom od 189 centimetara, izuzetnom brzinom i leđima koja drže čitavu defanzivnu liniju, Kordoba je profilisan kao jedan od najdominantnijih defanzivaca čitavog KONKAKAF regiona.

©Reuters (Boje Paname braniće na Mundijalu i bivši igrač Crvene zvezde "Puma" Rodriges

Odmah pored njega, desnom aut-linijom šparta najzvučnije ime ove reprezentacije, Amir Muriljo. Reč je o modernom, izuzetno ofanzivnom desnom beku koji iza sebe ima ozbiljan evropski staž u dresovima Anderlehta i Olimpika iz Marselja, dok trenutno brani boje turskog Bešiktaša. Muriljo je sa svoja 92 nastupa za nacionalni tim jedan od retkih preostalih veterana iz Rusije 2018, ali u znatno zrelijoj, moćnijoj verziji. Njegova sposobnost da se konstantno ponavlja iz drugog plana, probija po boku i postiže golove (upisao ih je čak devet u reprezentativnoj karijeri) biće glavno oružje trenera Kristijansena za razbijanje protivničkih linija.

A kada se traži magija, nepredvidivost i kreacija u napadu, sve oči domaće javnosti biće uprte u momka sa nadimkom Puma. u pitanju je Hose Luis Rodriges. Bivši krilni fudbaler Crvene zvezde prešao je dugačak put od tinejdžera u Rusiji do krila meksičkog Huareza. Puma pokriva poziciju levog krila i donosi preko potrebnu oštrinu, tehničku prefinjenost (makar za standarde KONKAKAF kvalifikacija) i sposobnost da u situacijama jedan na jedan stvori višak.

©Reuters (Najbolji igrač Paname je krilni bek Bešiktaša Majkl Amir Muriljo)

Iza svakog uspešnog fudbalskog čuda na terenu, gotovo uvek stoji ozbiljna logistička revolucija iza kulisa. Fudbalski savez Paname je decenijama bio odraz opšteg stanja u tamošnjem sportu. Bez sopstvenog kreveta za igrače, bez modernih terena i sa večitim oslanjanjem na improvizaciju. Međutim, plasman u Rusiju doneo je ogroman priliv novca koji čelnici saveza nisu potrošili na prolazni luksuz, već su ga ubrizgali direktno u koren sistema.
""Veliki su borci, ali i tehničari. Talentovani su za fudbal i ima dosta zanimljivih klinaca. Istakao bih da su golovi koji tamo padaju svakog vikenda bukvalno za TV špice. Šutiraju iz svih uglova, redovno padaju golovi iz makazica i petom. Jako su opasni i zanimljivo je gledati njihove utakmice. Liga je medijski ispraćena i mislim da će iz godine u godinu ići samo napred. Većina klubova ima novca, pa dosta starijih igrača sa ozbiljnim karijerama u MLS-u, Meksiku i Kolumbiji dolazi da završi karijeru u Panami. Ne bih mogao da izdvojim njihovu najveću manu jer većina reprezentativaca igra na ozbiljnom nivou. Da ste me pitali pre pet godina, sigurno bih rekao da je to taktička obučenost, ali baš u periodu kada sam bio tamo došao je sadašnji selektor i promenio mnogo toga. Rezultat koji su napravili dovoljno govori”.

U saradnji sa FIFA i njihovim razvojnim programima, FEPAFUT je napravio potpuni zaokret. Kompletno je renoviran i modernizovan kultni trenažni kompleks "Virhilio Teheira", da bi savez ubrzo pokrenuo i svoj najveći istorijski projekat, izgradnju mega-modernog centra visokih performansi u Burungi. Sa vrhunskim terenima, medicinskim blokovima i internatima za mlade kategorije, ovaj kompleks je postao fabrika novih Kanalerosa. Ono što je zanimljivo, na konačnom spisku nema Anibala Godoja, rekordera bo broju utakmica za reprezentaciju, još jedan pokazetelj da dolazi vreme nekih novih momaka.
"To je veliko iznenađenje za mene jer je igrao standardno u jakoj ligi kao što je MLS, gde je čak bio i kapiten. Siguran sam da bi njegovo iskustvo i kvalitet dosta značili. Mišljenja sam da je morao biti pozvan i da je zaslužio da se, nakon svega što je dao Panami, oprosti od reprezentacije na Svetskom prvenstvu”, zaključio je Vujović.

Paralelno sa infrastrukturom, savez je uložio ozbiljna sredstva u edukaciju trenera kroz strateška evropska partnerstva i redefinisanje licenci za rad sa decom. Kada vidite taktičku zrelost koju Panama danas pokazuje pod Tomasom Kristijansenom, znajte da to nije plod slučajnosti. To je rezultat vizije saveza koji je shvatio da se velike utakmice ne dobijaju samo tropskim temperamentom, već naukom, disciplinom i armiranim betonom u sopstvenom dvorištu. Zato će oni koji su spajali Okeane, pokušati da na tabeli grupe L razdvoje favorite - Englesku, Hrvatsku i Ganu.