Hajde da pričamo o kalendarskom Grend slemu, samopouzdanju i Novakovoj teniskoj "starosti"

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza)

"Da li ste i dalje samouvereni za Frenč open", glasilo je pitanje jednog novinara nakon što je Holger Rune eliminisao Novaka Đokovića u četvrtfinalu ovogodišnjeg rimskog mastersa, generalne probe pred Rolan Garos.

Odgovor "Da", nije izleteo kao iz topa. Novak je prvobitno pogledao u daljinu... Kao da je, iako u tom trenutku nije duboko verovao u sebe nakon bledunjave sezone na šljaci, uspeo da isfolira samopouzdanje. Jer kada su vam teniski uspesi poput Himalaja, slabost ne smete da pokažete. Čim nanjuši krv, čopor mladih lavova spreman je nemilosrdno da nasrne na plen.

Da Đoković tada zaista jeste prikrio slabost, svedoče i reči njegovog trenera Gorana Ivaniševića na jučerašnjoj konferenciji.

"Nije došao ovde u dobroj formi i sa samopouzdanjem..."

Kada ste Novak Đoković, ljudi vam verovatno po automatizmu pripisuju neograničene zalihe vere u sebe. Ali i vlasnik sada već 23. grend slem titule je ljudsko biće, čovek od krvi i mesa koji poput svih ostalih može da ima loš dan, unutrašnja previranja, pokolebljivost...

"Bez obzira na moje iskustvo i sve što sam postigao, normalno je da tokom turnira da imam svoje sumnje. Važno je razumeti u čemu leži tvoja snaga", govorio je Novak posle vrho iscrpljujućeg trijumfa nad Alehandrom Davidovičem Fokinom u 3. kolu.

Imer (1,45) - Kubler (2,55)

Ali iz meča u meč, samopouzdanje je raslo. Ma čim je iz Rima sleteo u Pariz i počeo da trenira Novak Đoković je počeo da se oseća kao svoj na svome. Počeo je da upija energiju grend slem pozornice. Uživao je pravu podršku sopstvenog tima i od njega dobijao reči koje pogađaju pravo u suštinu.

"Rekao sam u Monte Karlu i Rimu da se samo ovo računa. Ima softver u glavi koji se uključi kada je na grend slemu. To je onda za njega neki drugi sport. Čim smo stigli bio je bolji, motivisaniji, gladniji. Svaki dan je igrao bolje i bolje", ispričao je Ivanišević.

Ivanišević otkrio tajnu: Rekao sam Novaku da ako želi da osvoji RG, mora da prestane da priča sa nama

Nije dozvolio Đoković da mu se u jednom od najvažnijih mečeva karijere protiv Kaspera Ruda ponovi scenario Danil Medvedev, kao onomad u Njujorku, pre nešto manje od dve godine, kada je istovremeno jurio kalendarski slem i tada potencijalno rekordnu 21. grend slem titulu.

Kažu da se u životu stvari dešavaju sa razlogom. Oni što bi se složili sa ovakvom konstatacijom sigurni su da je Novak Đoković upravo događaje s kraja 2021. i početka 2022. godine iskoristio za jedan od najvećih podviga u istoriji tenisa. Sudbina se poigrala i odlučila to bude u dnevnoj sobi Rafaela Nadala, na Rolan Garosu, na šljaci Šatrijea. Da je imao pravo nastupa u Njujorku prošle godine, možda bi se rekord oboarao i proslavljao u na ovogodišnjem Ozi Openu.

"Ako smo pali, bili smo padu skloni", reče čuveni srpski pesnik Branko Miljković. Pao je Novak u Njujorku, pao je i prošle godine u Australiji pod velom jedne od najvećih sportskih nepravdi. Nije želeo da stavlja titule, ispred sopstvenog zdravlja, platio je cenu doslednosti stvarima u koje (ne)veruje, boravio danima u imigracionom pritvoru, na kraju je bio i deportovan nazad za Srbiju. Takvi padovi, krahovi i razočaranja razorili bi mnoge, ostavili trajne posledice. Đoković je iskoristio da se vrati jači, krvoločniji, fokusiraniji na cilj - eto odgovora za Matsa Vilandera kada se, diveći se Novaku, ponovo zapita odakle crpi motivaciju posle toliko vanserijskih dostignuća.

Ako smo nekada i sumnjali u Novaka, najčešće bi nam pokazao da nije bilo potrebe, da smo pogrešili. Najsvežiji primer je sveže okončani Rolan Garos. Pa čak i najverniji Novakovi navijači su se pribojavali Karlosa Alkarasa, njegove energije, gromova od kojih pucaju reketi. A Novak je izašao na teren savršeno miran, spreman da vuče konce, da Španca učini svojom marionetom. Ni kada ga je pobedio, nije želeo da trči pred rudu. Znao je da posao nije dovršen.

"Kalendarski slem je veoma daleko, možda neće biti tako daleko ako osvojim u nedelju. Ne mislim o tome, već samo da osvojim još jednu grend slem titulu u nedelju. Znam osećaj, imao sam ovakav osećaj toliko puta, znam kako da sredim emocije protiv nekog ko je vec igrao u finalu, ali nije osvojio titulu. Moram da se oporavim dobro za još jednu dugu borbu, ako pobedim hajde da pričamo o istoriji", pričao je Srbin dva dana pre nego što je podigao treći trofej musketara.

Pa hajde sada, kada je 23. titula u džepu, da ipak pričamo malo o tom opipljivom, ali još neuhvatljivom podvigu za Novaka Đokovića... Onom što su ga dohvatili samo Don Baž i dva puta Rod Lejver. Posle Australije i Garosa na pola je puta. Na Vimbldonu 3. jula pojaviće se kao prvi favorit. Serija od 21. grend slem pobede započeta je baš na prošlogodišnjem londonskom grend slemu. Najavio je da neće igrati pripremni turnir na travi, već da će Vimbldon biti jedini turnir na zelenoj podlozi na kojem će nastupati. Ako je mogao do pehara na šljaci koja mu poslovično pravi najviše problema, zašto se ne nadati osmom trofeju u Ol-Ingland klubu.

„Putovanje još nije gotovo. Zašto da razmišljam o penziji ako osvajam grend slemove? Osećam se motivisano, inspirisano. Radujem se Vimbldonu“, reči koje pokazuju da se teniski kralj nameračio da ispravi "grešku" od pre dve sezone.

Jer posle Vimbldona, ne postoje kočnice koje bi stopirale Novakovo učešće na US Openu. A i na najbržem betonu na planeti biće s najvećim šansama za krunisanje.

Novak: Neka drugi pričaju da li sam najveći, dok osvajam slemove neću u penziju

Više puta je naglašavao u protekle dve pariske nedelje da mu telo reaguje drugačije, da je proces oporavka duži. Ali i sa tom vrstom izazova Đoković se maestralno nosi. Nije slagao kada je početkom godine u Melburnu rekao da je 35 novih 25. U njegovom slučaju svakako jeste. Jer profesionalnu karijeru je počeo 2003, sa nepunih 17, i u narednih 14 godina uspeo da osvoji 12 grend slem titula. A onda je maja 2017. prešao magičnu granicu od 30 godina, zakoračio u četvrtu deceniju i uzeo čak 11 grend slem trofeja iz 21. učešća! A prvi od tih 11 pao je 2018. Bio je to Vimbldon.

Đoković ima 11 pobeda i samo dva poraza u grend slem finalima otkako je uplovio u tridesete, dok mu je tokom dvadesetih skor bio 12-9. Pritom je mozaik titula od 2018. bio poprilično šarolik - po četiri Australijan Opena i Vimbldona, dva Rolan Garosa i jedan US open. Da ne pričamo šta je moglo da bude da 2020. godine Vimbldon nije otkazan zbog pandemije korona virusa, te da nije doživeo prestrogu diskvalifikaciju US Opena, kao i da mu Australija nije zatvorila vrata 2022.

Negde se, verovatno na društvenim mrežama, nakon osvjanja Garosa pojavila interesantna teorija. Novak Đoković bi u slučaju da osvoji kalendarski slem mogao da batali reket. Da kaže "Prešao sam igricu, evo vama Nintendo sada, pa se mučite, rešavajte nivo po nivo." Ali kao što i sam reče, zašto da penzija bude u mislima kada se grend slem titule i dalje nižu. A imaju i te Olimpijske igre naredne godine, jedini veliki trofej koji mu nedostaje. I igraju se baš u Parizu i baš na šljaci na koju je juče trijumfalno legao.