Nije pitanje je li najveći nego gde je kraj
Vreme čitanja: 4min | pon. 12.07.21. | 09:41
Novak Đoković će nesumnjivo ostati upisan u istoriji kao najbolji igrač svih vremena
Majkl Džordan, Kobi Brajant ili Lebron Džejms? Lionel Mesi ili Dijego Maradona? Pele možda? Kristijano Ronaldo? Svako ima svoje mišljenje. I svako je pomalo u pravu. Osim kada govorimo o tenisu. Sudbina je tako htela da smo svu trojicu pretendenata na zvanje najboljeg u istoriji gledali u istoj eri, jedne protiv drugih, samo u izmenjenim ulogama.
Prvo je časove držao Rodžer Federer, zatim je Rafael Nadal prisvojio Rolan Garos, pa je Novak Đoković sazreo toliko da može da se ravnopravno porve sa njima, na kraju toliko ojačao da ih redovno pobeđuje.
Izabrane vesti
I posle Vimbldona: 20-20-20.
Otkako je Federer “debitovao” 2004. pobedom u Melburnu, velika trojka svetskog tenisa je osvojila 60 od 72 grend slem titule. Ali Federer početkom avgusta slavi 40. rođendan, dok se Rafael Nadal uzda u dominaciju na šljaci. Ima doduše i te četiri US Open titule – u ovoj deceniji samo je taj grend slem osvajao pored Rolan Garosa – ali od 2013. nema osvojen ni set u sudarima sa Đokovićem na betonskoj podlozi. Kamoli pobedu.
“Primus inter pares”, napisao je ugledni Gardijan za Novaka. Prvi među jednakima. I mada ne bi bilo mudro proglašavati GOAT (Greatest of all time) trku završenom, fakat je da je Đoković juče preuzeo štafetu i da je sada on taj koji se pita koga će istorija pamtiti kao najvećeg.
Lični utisak na stranu – valjan je to argument i svako ima pravo da voli koga želi – ali kada pričamo o najvećem: brojke su egzaktne. I brojke kažu: Đoković je broj jedan.
Navijači Rodžera i Rafe mogu sada da pričaju o eleganciji poteza, o tome kako je njihovo rivalstvo popularizovalo tenis na globalnom nivou, da brane “weak” (slabu) eru u kojoj je Federer osvojio većinu trofeja tvrdnjama da su Endi Rodi, Lejton Hjuit i David Nalbandijan bili mnogo teži protivnici nego Miloš Raonić, Kei Nišikori i Grigor Dimitrov…
Ali ne mogu da ospore da je Novak najveći deo trofejne vitrine popunio baš protiv Federera i Nadala na vrhuncu karijere. Da nije, poput Federera, imao luksuz da u četiri godine nakon prve grend slem titule osvoji čak 11 pehara zato što, osim Nadala na šljaci, nije imao dostojnog rivala.
Prva Đokovićeva titula je drugu čekala pune tri godine. U poslednjih sedam meseci uzeo ih je još tri. Koliko i Federer za proteklih devet godina. Ima i bolji odnos u međusobnim duelima sa dvojicom ljutih rivala. Ima i 61 titulu sa velikih turnira (računaju se grend slemovi, mastersi, završni ATP turnir sezone i olimpijsko zlato) naspram 57 Nadalovih i 54 Federerove.
Sledeći na listi je, ako gledamo od 1990. pa na ovamo, Pit Sampras sa 30 velikih trofeja. Najbolji dokaz da smo živeli u zlatnoj eri svetskog tenisa. Jedni su druge gurali napred. Sve dok nisu izgurali Đokovića na tron. I mada trka nije završena, teško da će ga sada neko skloniti odatle.
Za Olimpijske igre još nije siguran. Na Ju-Es Openu će igrati sigurno. Da potvrdi da je dimenzija za sebe. Na podlozi koja mu najviše leži. Pred publikom koja ga najviše mrzi. Još otkako je 2008. tamo savladao Endija Rodika. Njujork mu je tada okrenuo leđa i paradoksalno je da Novak na omiljenom mu betonu ima svega tri grend slem titule.
Dugo je pokušavao da ih ubedi da zaslužuje njihovu ljubav. Odustao je. Već smo i pisali. Ne moraju da ga vole. Moraće da mu priznaju da je najveći svih vremena.
„Jako verujem u to da će Novak osvojiti i US open. I onda će svaka priča biti gotova. On je nepobediv u ovom trenutku. Kao lik u filmovima kojeg ‘ubijete’ 27 puta, a on je i dalje živ“, uveren je jedan od trenera Goran Ivanišević.
“Igra bolje nego ikad. Osvojiće barem još četiri ili pet grend slemova, ako ostane zdrav naravno… Juri istorijski rekord, pod ogromnim je pritiskom, a on baš tada igra svoj najbolji tenis. Trajaće to još koju godinu”, dodaje sedmostruki grend slem šampion Džon Mekinro.
Jer svima je sada jasno. Protiv svih i uprkos svemu. Najbolji u istoriji. Nema tu priče o eleganciji, zaostavštini, popularizaciji sporta. Brojke su egzaktne. I samo čekamo da vidimo gde će Novak stati. Dvadeset i jedna? Dvadeset i pet? Možda i neka više? Kalendarski grend slem? Možda i dvostruki one tamo 2022. godine?
Deluje nezamislivo. A zar nije tako delovalo i ovih 20?
Najveći ne pitaju. Najveći osvajaju.