Đoković: Ljudi su mi okretali leđa kada vide srpski pasoš, zbog njih sam još izdržljiviji
.jpg.webp)
.JPG.webp)
Vreme čitanja: 3min | čet. 16.10.25. | 17:42
„Ponosim se poreklom i onime ko sam. Dokaz sam da je sve moguće“, kaže najveći svih vremena
Ne miruje Novak Đoković, ne može da se skrasi. Jednostavno, ne drži ga mesto, čovek je od akcije i gleda stalno da bude u pokretu, da se nešto oko njega dešava.
Izgubio je u polufinalu mastersa u Šangaju od Valentana Vašeroa, propustio je da uveća broj trofeja iz kategorije 1.000. Neko bi uzeo predah, ne i najveći svih vremena. Koliko večeras će ponovo na teren, igraće egzibicioni meč protiv Janika Sinera na turniru Šest kraljeva u Saudijskoj Arabiji od 20.00, a pred duel sa Italijanom vratio se u davnu prošlost, u dane kada je bilo krajnje neizvesno kakvu će karijeru imati.
Izabrane vesti
Bilo je onih koji su ga izbegavali, koji su ga se klonili kada bi videli odakle dolazi.
„Dešavalo mi se, kada sam putovao kao tinejdžer, da mi ljudi okreću leđa kada vide koji pasoš imam. Morao sam da nađem način da to prevaziđem, ali ne osećam ogorčenje prema tim ljudima. Naprotiv, veoma sam zahvalan što su na taj način pomogli da budem još izdržljviji i da se još više ponosim poreklom i onime ko sam“, rekao je Novak Đoković na konferenciji pred turnir u Saudijskoj Arabiji.
Prisetio se, po ko zna koji put, vremena kada je bio dete, koliko su se roditelji žrtvovali i kroz šta su porodično prolazili.
„Iz zemlje sam koja je bila u ratu. Kada sam imao 12 godina, moja majka je stavila 10 dolara na sto i rekla, ovo je poslednji novac koji imamo. U našim životima je bio drugi rat. Imali smo dugove… Rekli su mi da ako zaista želim da se bavim tako skupim sportom, moram da dam sve od sebe. Razumeo sam poruku, morao sam igrački da sazrim, pretvorio sam se u muškarca i preuzeo mnogo odgovornosti. Shvatio sam važnost discipline“, poručio je najveći svih vremena i nastavio u istom tonu:
„Kada sam bio mali, moj otac je mnogo verovao u mene. Kada smo pričali o našim ciljevima, da ja budem prvi na svetu, a dolazim iz jedne zemlje bez teniske tradicije, morali smo da se suočimo sa podsmevanjem ljudi, i iz Srbije i iz ostatka sveta. Realno, ja sam dokaz da je sve moguće“.
Kada pogleda sportske gromade poput Kristijana Ronalda ili Lebrona Džejmsa, i vidi da i dalje igraju, iako su na pragu ili u petoj deceniji, dobije motiv više da još traje u tenisu.
„Dugovečnost je jedan od mojih najvažnijih motiva. Želim da vidim dokle mogu da stignem, koliko da igram. Priznajem da videti kako velikani iz drugih sportova kao što su Lebron Džejms, Kristijano Ronaldo ili Tom Brejdi, igraju još iako imaju 40 godina, veoma je motivišuće za mene. Želim i da vidim promene koje stižu u naš sport. Verujem da će se tenis u narednih nekoliko godina transformisati i želim da još igram kada se to dogodi. Želim da i ja doprinesem razvoju ovog sporta. Znam da ima ljudi koji žele brzo da me penzionišu, ali to se neće dogoditi“, zaključio je Novak Đoković.
_Cropped.jpg.webp)
