Romantika kreće iz botaničke bašte, ali šta će belgijski ovčar u medija centru

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza)

Ne primetite ga na kilometar udaljenosti. Da nema konstantnih putokaza, brendiranih Rolan Garos mušema i nepreglednih kolona ljudi, teško da biste automatski primetili da ste u predvorju kompleksa grend slem turnira. Ali čim prođete sve kontrole, čim vas obezbeđenje temeljno istrkeljiše i da znak da možete napred, vrlo brzo će vam se otvoriti naradžasti teniski univerzum. Jer na Garosu sve je narandžasto. Ipak je to najslavnija šljaka na planeti.

I na koju god kapiju da sete ušli, ako vam je prvi put u Bulonjskoj šumi, nekako prirodno ćete krenuti ka stadionu Filip Šatrije. Kao magnetom će vas privući to prelepo kršno zdanje, vući će vas energijom svih spektakularnih finala kojim je svedočio, istorijom što je pisana na njegovoj šljaci. Najviše mastila u penkalu imao je naravno Rafael Nadal. Posle 14. titula u Parizu, Rafa je tu i kada fizički nije prisutan. Čovek turnir. Takvu dominaciju na jednom takmičenju svet nije video. Njegova metalna statua statua obelodanjena pre tačno dve godine konstantan je mamac za fotografisanje turista. Gledaju ispise svih titula i protivnika koje je dobijao u finalima i dive se.

Ko nije uspeo da pribavi ulaznicu za Šatrije, Suzan Lenglen ili Simon Matije, najveće stadione Garosa, sadržaja mu neće nedostajati. Ležaljke su tu, a mečevi mogu da se prate i na video bimovima. Ostali tereni vrve od publike, ulazi mahom puni ljudi koji nisu došli jedino zbog Novaka Đokovića, Karlosa Alkarasa, Danila Medvedeva i ostalih top 10 igrača. Njihovo uzbuđenje, osmesi i vedrina sugerišu da se romantika krije u svakom ćošku Rolan Garosa. Ne moraju to da budu Šatrije ili Lenglen, nije nužno da dođe druga nedelja turnira.

Statua Rafaela Nadala

Poezija počinje u botaničkoj bašti. Međ' hiljadu biljaka iz tropskih predela Južne Amerike i Afrike, iz podneblja Jugoistočne Azije i Australije ušuškan je stadion Simon Matije. Nosi naziv po dvostrukoj uzastopnoj šampionki Frenč Opena (1938, 1939), ali i rodonačelnici Ženskog korpusa francuskih dobrovoljaca, odnosno Ženskog korpusa slobodne Francuske koji je učestovao u Drugom svetskom ratu.

Ulazak u botaničku baštu

Odzvanja sa Matijea kako zakoračite u botaničku baštu. Pomislite igra neki Francuz kad ono, David Gofan. Jeste sused iz Belgije, ali vole ga Francuzi kao da njihov. "Allez David, allez David", da ste samo čuli te ovacije. Naježi se čovek iako je prvo kolo Garosa i tek drugi set duela između 111. i 14. tenisera na svetu. Slavlje kreće i pre kraja poena, ali ne zato što su pariski navijači nevaspitani, već jednostavno ne mogu da se suzdrže. Tako su želeli da gledaju Gofana, tog, nekada 7. tenisera planete bar još jednom. Pružio im je skoro četiri sata zabave, ali do pobede u pet setova nije mogao. Neće se tugovati, uskoro će na teren 14 Luka Puj. Uživaće Francuzi u velikom povratku momka koji se dobre dve godine borio sa depresijom i pobedio.

Umeju dugi mečevi da iscrpe ne samo tenisere. Parisko sunce jako prži i na 25, 26 stepeni koliko je tokom dana izmereno, pa su kačketi, šeširi, kapice neizostavna oprema za praćenje mečeva. A ako ih već niste poneli, maltene gde god da se okrenete možete ih ugrabiti. Naravno, prvo novci, pa šešir na glavu. Upozorenije - nisu nimalo jeftini. Najednostavniji sa logom turnira kreću se od 30 evra, ako se odlučite za brendirani Lacoste biće vam potrebno 70. I ako vas kojim slučajem put nanese u Bulonjsku šumu, pa krenete u lov na suvenire, naoružajte se strpljenjem. Gužve u glavnom butiku umeju da budu nesnosne, a nije mnogo bolje ni na manjim štandovima gde ćete naći slične stvari - majice, peškire, priveske, šolje, rančeve, torbe. One ručne platnene bile su najprodavaniji asesoar prošle godine. Otišlo ih je čak 35.000. Da li će i ove godine biti na vrhu lestvice znaće se tek nakon turnira.

Veliki butik Rolan Garosa

Ali ako biste se odenuli nekom od Novakovih Lacoste kombinacija sa prethodnih turnira, moraćete da ostanete u centralnom butiku i odrešite kesu. Turnirska majica - 110 evra. Ne smeta to dvojici Amerikanaca kojima je prodavac objašnjavao kako Nole igra u toj opremi "Znamo da su ove Novakove stvari. Došli smo nameski da ih kupimo i navijamo da osvoji 23. slem." Nije baš omiljen na US Openu, ali ko može da kaže da ga Amerikanci ne vole. Kada vam sportska veličina prebacuje Mont Everest, voleće vas na svim meridijanima.

Ako ste prošli sve nabrojano do sada, znači da vas je debelo stigao umor. Ali okrepljenje je na svakom koroku. Klopa može da se pronađe za 15-ak evra, pivo je poprilično skupo, uglavnom oko osam, devet evra. Kafa se pije za između tri i pet evra. Malo, malo, da se osetiti miris svežeg francuskog peciva. Pogled vam skreću i na sebe usmeravaju tartovi, kroasani i druge francuske poslastice.

Medija centar verovatno nećete imati prilike da vidite, ne bi vam verovatno bio ni preterano interesantan. Sve što treba da znate da je ogroman sa tri konferencijske sale i da svaka novinarska pozicija, a ima ih bar 200 poseduje svoj mini-monitor za praćenje nainteresantnijih mečeva koji se igraju u datom trenutku. Ono što bi moglo da vas zainteresuje jeste odgovor na pitanje šta će Belgijski ovčar u medija centru? Doduše na povocu, ali i dalje neviđeno. Kolege sa dužim stažom na Garosu tvrde da nikada nisu videle ništa slično.

Doduše, vidno savršeno dresiran pas u pratinji dva uniformisana lica, prošetao se delom medija centra ispod jedne od Šatrijeovih tribina. "Redovna kontrola", kratko je odbrusio jedan od radnika obezbeđenja. Ovčar je njuškao u potrazi za eventualnim eksplozivnim napravama.

Eksplozije u naredne dve sedmice očekujemo samo na terenu. Nadamo se bombastičnim izadnjima srpskih tenisera na čelu sa Novakom i njegovim pohodom na istorijsku 23. grend slem titulu.