Uvek mu je nedostajao jedan papir, ali Novak više nije tu samo da zadovolji druge

U očima teniske javnosti, Novak Đoković je kroz čitavu karijeru, ili makar od 2011. godine kada je najavio ličnu tenisku strahovladu počevši redovno da pobeđuje Rodžera Federara i Rafaela Nadala, bio loš momak čiji se uspesi spočitavaju, ne vrednuju dovoljno. Uvek je Srbinu bio potreban argument više kako bi ga većinski deo teniske planete proglasio najboljim svim vremena. Kao kada odete na šalter u nekoj državnoj instituciji samo da biste dobili pečat i overu, a sa druge strane stakla vas dočeka namrgođeno lice željno da vas muči i rečenica "Fali ti jedan papir".

Pa i kada je osvojio ovogodišnji Rolan Garos i postao apsolutni rekorder po broju grend slem titula, kao da je ostao daobar teo onih koji su mu ponovo tražili još jedan papir, koji su likovali nakon što je pao pred Karlosom Alkarasom u finalu Vimbldona. A onda je Novak iskoristio završnicu sezone da na šalter demonstrativno baci fasciklu punu tih, traženih papira - Sinsinati, US Open, pa Pariz! Na svakom turniru pehar u rukama srpske teniske gromade, nijedan poraz od Vimbldona. Papire danas malo ko traži, čestitke neprestano stižu na račun Beograđanina, čoveka minimum devet godina starijeg od prvog narednog, najiskusnijeg člana top 10 društva kojim Đoković i dalje neprikosnoveno caruje.

Ali više ga, za razliku od nekih ranijih godina karijere, nije briga šta ko misli, šta ko priča i ko šta dobacuje sa tribina. Kada se zviždi, traži da to bude glasnije, kada ga Nadal izokole potkači i nazove potencijalno frustriranim, on ga šmekerski "zakopa"... Sve čuje, sve vidi i ništa ne zaboravlja. Ali uglavnom prvo podeli kontraargumente na terenu, kasnije se dopuni na konferenciji ako je kojim slučajem nešto zaboravio da ispirča reketom i lopticom.

Rađanje nekog novog Novaka Đokovića počelo je 2020. od one sramne diskvalifikacije sa US Opena (potpuno nenammerno pogodio linijskog sudiju lopticom), a tu najnoviju, siroviju, drčniju, "što na umu to na drumu" verziju isklesali su događaju s početka 2022. godine u Australiji, onda kada su ga tamošnje vlasti deportovale sa Petog kontinenta. Onaj čuveni srpski inat, dobio je nezapamćene razmere - okidač za britkiji jezik, za ekspresivne gestikulacije, za ratovanje sa publikom.

"Znamo da nije baš uvek najprijatnije kada publika odjednom postane neprijateljski nastrojena i počne da podržava protivnika. Vrlo inteligentno, Novak prekida to što se dešava i istovremeno sebi daje novu energiju. Ima mnogo iskustva“, rekla je legendarna svojevremeno prva teniserka sveta, vlasnica sedam grend slem titula i olimpijske medalje iz Atine Žastin Enan i dodala: "Kada se osvrnemo na taj odnos sa publikom, mislim da se sve više distancira od toga – nije više tu da zadovolji druge, tu je da igra i da pobeđuje. Sad kad konačno to radi, mislim da se to dopada mnogim ljudima“, smatra Belgijanka koja je provela 117 nedelja kao prva na WTA listi.

Dominacija kakvu Đoković domonstrira u 37. godini života protiv ostatka teniskog sveta, protiv momaka koji teoretski mogu i sinovi da mu budu, mogla bi jednog dana da se izučava na teniskim školama. Tolike titule, 1.293 meča u karijeri, a i dalje izgleda kao najsvežiji teniser na turu. Ne zaboravite da je Pariz drugi put ove sezone pokorio rvajući se sa stomačnim virusom. Setite se samo koja vam je bila najzahtevnija fizička aktivnost poslednji puta kada ste imali stomačni virus i u koliko narednih dana niste bili ni za šta.

Setimo se i reči, prošlogodišnjeg 17. tenisera planete, Rajlija Opelke iz maja meseca ove godine. Novak je tada još bio izjednačen sa Nadalom po broju grend slemova.

"Ljudi vole da kritikuju Novaka. On je primenio te koncepte koje ima u životu, kao što je da ima hrabrosti da zauzme stav, a ne da igra obe strane medalje kao što rade njegovi vršnjaci i da se suoči sa stvarima direktno je razlog zašto je on neprikosnoveni najveći teniser koji je ikada živeo. On sebe stavlja sebe na vetrometinu i ja to poštujem, delom zato što mu mediji nikada nisu imali pošten odnos prema njemu, jer kao što sam rekao, on ne igra ulogu koju bi oni želeli, pa je stoga njihov neprijatelj."

Opelikine reči imaju čvrsto utemeljenje. Jer nebrojeno puta je kao deo Profesionalne teniske asocijacije (PTPA) branio interese tenisera pred ATP, nije se libio recimo da na ovogodišnjem Vimbldonu pomene kako bi bilo bolje da dnevni program počinje ranije, kako se završni mečevi dana ne bi prekidali zbog takozvanog kućnog reda, na Rolan Garosu čitavom svetu predočio šta proživljava srpski narod na Kosovu i Metohiji, otvoreno okarakterisao pogrešnom odluku Vimbldona o zabrani učešća za ruske i beloruske tenisere.

Federer je plenio najelegantnijim tenisom, Nadal je sinonim za nezapamćenu dominaciju na zemljanoj podlozi, ali pod jedan - brojke, a pod dva - stav koji Novak Đoković ima na terenu i van njega, a pod tri raznovrsnost na svim podlogama prožeta dugovečnošću profilišu ga kao najvećeg koji je ikada uzeo reket u ruke. Još jedan u nizu tenisera koji to potvrđuju jeste Luka Puj, svojevremeno top 10 teniser.

"Danas ima 36 godina. Ima nekih 19, 20 godina karijere iza sebe, skoro 100 titula, a i dalje je gladan. Ono što je izvanredno jeste činjenica da i dalje deluje svežije od svih ostalih. Mislim da može da igra na ovom nivou još najmanje dve, a možda i tri, četiri godine. Da li je Novak Đoković najveći? Da, jeste, brojke govore za sebe. Za mene svakako jeste najveći, GOAT kako vole da kažu".

Taj GOAT je ove sezone 14. put u karijeri probio magičnu garnicu od 50+ pobeda u takmičarskoj godini, taj GOAT će osmi put otkako se profesionalno bavi tenisom završiti godinu na kao prvi teniser sveta, taj GOAT će od 12. do 19. novembra imati šansu da osvoji rekordnu sedmu titulu na završnom mastersu. U Torino naravno dolazi kao favorit, kao kiborg koji je od turobnog vimbldonskog finala, nanizao 18 pobeda!