Adios, senjor Aragones (VIDEO)

Tužna vest za svetski fudbal stigla je iz Španije, jutros u 6.15.

Preminuo je Luis Aragones (75).

Čovek koji je najvažnijoj sporednoj (mada se često pitamo zašto sporednoj) stvari na svetu posvetio kompletan život izdahnuo je u jednoj madridskoj bolnici, posle duge bolesti, ostavivši za sobom toliko upečatljiv trag da će se o njemu pričati dok je sveta i veka.

Ponajviše, zasigurno, po tome što je začetnik novog svetskog poretka u fudbalu, popularnog pod nazivom tiki-taka, jer je Barseloninu strategiju da se iz ogromnog poseda lopte stvaraju šanse i postižu golovi uzdigao na viši nivo i zahtevnijim radom u reprezentaciji (gde ima manje vremena za uigravanje) stvorio od Španije svetsku silu u skladu sa njenim davnašnjim nadimkom – Furija!

Upravo je Aragones 2008. vodio Špance do titule prvaka Evrope (iako je prethodno, na opšte zaprepašćenje nacije, sklonio Raula i Salgada iz tima), u onda u Austriji i Švajcarskoj, sa Toresom i Guizom (sećate se onog momka iz Majorke) i trofejom utabao stazu kojom se kasnije njegov naslednik Visente Del Boske prošetao do naslova svetskog šampiona i odbrane kontinentalne krune.

''RECI TOM CRNCU ANRIJU DA SI BOLJI OD NJEGA''

Četvorogodišnji rad u selekciji Španije označen je kao vrhunac karijere čoveka koga pamtimo i po nadimku Kornjača, ali specifičnom načinu motivacije, zbog čega je dospeo i na stranice žute štampe i trpeo kritike javnosti i UEFA. Iako na prvi pogled povučen, Aragones je bio povremeno vatra živa, pa je, ubeđen da su njegovi fudbaleri najbolji na svetu (znao je to mnogo pre cele planete) rešio da probudi uspavanog Hosea Antonija Rejesa. Na jednom od prvih treninga španske reprezentacije 2004. mu se uneo u lice i počeo da urla:
„Reci tom jeb... crncu da si mnogo bolji igrač od njega! Nemoj da si se povukao, reci mu. Kaži mu zbog mene. Moraš da veruješ u sebe, jer si mnogo bolji od jeb... crnca“.

Taj izliv emocija rečenica odnosio se na Rejesovog saigrača iz Arsenala, Tjerija Anrija, u to vreme dominantnu figuru engleskog, možda i svetskog fudbala, ali je pokazao koliko Aragones ceni ono što ima na raspolaganju.

UEFA, često nepravdena organizacija, jedva je dočekala da ga kazni.

Aragones nije mario.

KAKO JE CEO MADRID KLICAO – LUIS ARAGONES

Da nije bio rasista (za šta su ga optuživali) već samo motivator, potvrdilo se pozivima pod zastavu i pre i posle incidenta Markosa Sene, tadašnjeg kapitena Viljareala, Brazilca tamne puti koji mu je završavao sve poslove u veznom redu i kasnije postao jedan od ključnih igrača u osvajanju titule prvaka Evrope. Pri tom, imao je samo reči hvali za gospodina o kome danas, na društvenim mrežama, svi redom, od Ikera Kasiljasa do Davida Vilje odaju počast, ističući da su baš sa njim proveli neke od najdragocenijih trenutaka karijere, da ih je baš Luis učinio boljim igračima.
„Kucno je čas koji smo čekali dve godine. Razvlačili su nas po štampi poput oblandi, ali znam da ste vi najbolji igrači na svetu. I to ćemo da dokažemo“, rekao je pred početak priprema za EURO 2008, prvo veliko takmičenje posle debakla na Mondijalu u Nemačkoj 2006, na kome su spakovali kofere već posle osmine finala.

Dva meseca kasnije postao je prvak Evrope, a na centralnom trgu u Madridu, na inicijativu kapitena Kasiljasa, rasplamljena masa je pevala samo jednom čoveku.

OD MUDROG ČOVEKA DO SVIREPOG ČUDOVIŠTA
Trenerski opus Aragonesa najupečatljivi je u Atletiko Madridu. Na mestu gde je završio igračku karijeru (bio prvi strelac lige 1970) počeo je uspon, očitan u osvajanju titule (1977), Kupa kralja (1976) i Interkontinentalnog kupa (1974), a u još dva mandata među Jorgandžijama osvojio je kupove (1985, 1992) i Superkup Španije (1985)... Osim Atletika, kao trener je radio u Barseloni, Betisu, Espanjolu, Ovijedu, Valensiji i Majorki, da bi završetak selektorskih obevaza naplatio odlaskom u Fenerbahče, pošto su Turci dobro odrešili kesu kako bi ga privoleli svom carstvu.

Tek za nijansu manje uspešan Luis Aragoens je bio i kao igrač. Kažu, fantastičan napadač, majstora za izvođenje slobodnih udaraca, ubica na terenu. A van njega, nekako tih i povučen, miran, zbog čega je početkom karijere od kolega u Atletiku dobio nadimak Mudri čovek iz Hortaleze (četvrt u rodnom Madridu). A onda, kao da mu je to zasmetalo, počeo je da vežba, dizao tegove, „napumpao“ mišiće  i ubrzo se pretvorio u Svirepo čudovište.

Za klub sa Vinsete Kalderona odigrao je 372 utakmice, postigao 172 gola, od kojih 16. u sezoni 1969/1970, kad je sa Atletikom osvojio titulu, zajedno sa klupskim durgom Hoseom Garateom i legendom Reala Amansijom podelio je trofej Pićići, za najboljeg strelca lige.

Nikad nije uspeo da se dokaže u dresu Real Madrida, koji ga je stalno slao na pozajmice, ali se i bez te stavke u biografiji zauvek uselio u srca iskrenih zaljubljenika u fudbal, možda i ubog nadahnutih izjava.  
„Grešio sam. Naročito kad sam u pravu“.

Pre dva meseca ja objavio da se povlači:
„Luis Aragones je prošlost. Završio sam. Nikog više neću trenirati“.

Otišao je velikan.

Senjor Aragones.

(FOTO: Action images)