„Desetka“ nije samo broj... Ta prava „desetka“ znači opet veliki Milan! Da li je Čalhanoglu taj čovek?
Vreme čitanja: 5min | pon. 03.07.17. | 19:59
Za 25 godina su je nosili Gulit, naš Dejo, Zvone Boban, Rui Košta i Profesor Sedorf, a devalvirali su je Boateng i Honda
Retko koji veliki klub je za samo jednu deceniju doživeo tako strmoglav pad kao Milan. Od Atine i Inzagijevih golova protiv Liverpula je prošlo tek deset godina i upravo od tog finala je slavni klub u slobodnom padu.
Izabrane vesti
Sedmostruki prvak Evrope ne samo da je postao irelevantan faktor u evropskom fudbalu, već je postao i epizodista u Italiji koji je četiri godine živeo na marginama i jedva nekako uspeo da se dočepa kvalifikacija za Ligu Evrope gledajući u leđa Atalanti.
Još pre nekoliko godina je bilo jasno da je jedna era okončana i da na san Siru neko pod hitno mora da povuče ručnu. Ali ako je neko imao kredit da vodi neuspešno klub i da navijači to s poštovanjem trpe onda je to Silvio Berluskoni. Na kraju, Don Silvio je video da ovako više ne ide i teška srca pristao da proda klub posle tri decenije. Galijani je morao da ode za njim, a Milan je zagazio na još nepoznatiju teritoriju.
Dolazak kineskih vlasnika su pratili skepsa, kontroverze, spekulacije... I dalje se ne zna ko su nove gazde i odakle im novac, ali jedno se ne može osporiti – čine sve da posrnulog velikana vrate na noge i mesto koje mu pripada. Pričaju malo i rade mnogo.
Nijedan klub u dosadašnjem delu prelaznog roka nije povukao toliko dobrih poteza kao Milan. Kinezi su dali novac i odrešene ruke direktorskom tandemu Fasone – Mirabeli. A njih dvojica danonoćno rade na upumpavanju sveže krvi koja je bila preko potreba izjanđalom sastavu Rosonera u kojem su većina bili prosečni igrači nedostojni crveno-crnog dresa.
Ogroman posao je Milan napravio za mesec i kusur dana. Dovedeno je šest pojačanja koja će to zaista biti jer su bolji od igrača koji su trenutno u timu. Niko nije stariji od 26 godina, a samo je Fabio Borini igrač koji nije za prvu postavu. I biće ih još... Makar tri ili četiri.
Jedan od simbola Milanove propasti prethodnih godina se video u urušavanju čuvene tradicije broja deset. „Desetka“ u Milanu ima status svetog broja. Nešto poput „sedmice“ u Mančester Junajtedu, možda i „devetke“ u Bajernu i Realu...
Milanova „desetka“ nije bila za svakog. Kroz istoriju su je nosili legende poput „Barona“ Lidolma, Huana Skijafina ili Đanija Rivere za kojeg će mnogi navijači Milana reći da je najveći igrač u istoriji kluba. U eri modernog fudbala su tradiciju „desetke“ nastavili Rud Gulit, Dejan Savićević, Zvonimir Boban, Manuel Rui Košta i Klarens Sedorf. Kakva je bila borba za Milanovu „desetku“, najbolje govori to da je nije dobio ni Ronaldinjo kada je došao jer je Sedorf čekao na odlazak Rui Košte da dobije najteži dres Milana.
Od odlaska Sedorfa, tradicija je devalvirana. Da ne kažemo uništena... Prvo se Kevinom Prinsom Boatengom koji nikada nije bio taj profil igrača, onda i sa Keisukeom Hondom koji je verovatno najgora „desetka“ Rosonera u poslednjih 30 godina. Boateng je igrao dobro kada je nosio 27 i kada je dao onaj gol Barseloni dostojan najvećih umetnika sa brojem 10 na leđima. Ali kada je zaista dobio čast da nosi „desetku“, razočarao je i ubrzo je prodat... Nasledio ga je Japanac čiji najveći doprinos je bio baš to što je prodavao dresove po Dalekom istoku. Na terenu nije baš imao mnogo dodirnih tačaka sa slavnim prethodnicima.
Sada je nova uprava Milana rešila da novu ero započne i sa vraćanjem kulta dresu sa brojem „deset“. Angažovan je Hakan Čalhanoglu.
Sve „desetke“ u istoriji Milana:
1939 - 1940: Ecio Loik, Bruno Kico
1940 - 1941: Bruno Arkari
1941 - 1942: Đino Kapelo
1942 - 1943: Gvido Korbeli
1943 - 1945: Đorgo Granata
1945 - 1946: Karlo Anovaci
1946 - 1947: Mario Tosolini
1947 - 1948: Renato Raćis
1948 - 1949: Pedi Sloun
1949 - 1954: Nils Lidhom
1954 - 1957: Huan Alberto Skijafino
1957 - 1960: Ernesto Grilo
1960 - 1979: Đani Rivera
1979 - 1980: Frančesko Romano
1980 - 1981: Serđo Batistini, Frančesko Romano
1981 - 1982: Adelio Moro
1982 - 1984: Vinicio Verza
1984 - 1985: Alberigo Evani, Serđo Batistini
1985 - 1986: Paolo Rosi
1986 - 1987: Danijele Masaro
1987 - 1992: Rud Gulit
1992 - 1993: Rud Gulit, Dejan Savićević
1993 - 1994: Dejan Savićević, Mihael Laudrup
1994 - 1998: Dejan Savićević
1998 - 2001: Zvonimir Boban
2001 - 2006: Rui Košta
2006 - 2012: Klarens Sedorf
2012 - 2013: Kevin Prins Boateng
2013 - 2014: Kevin Prins Boateng, Keisuke Honda
2014 - 2017: Keisuke Honda.
2017 - ?: Hakan Čalhanoglu
Kada je postalo jasno da je Milan uspeo da angažuje Čalhanoglua, nije se postavljalo pitanje koji će broj nositi na dresu. Odlaskom Honde, „desetka“ je čekala na pravog vlasnika i dočekala ga u vidu sjajnog Turčina. Folazak Čalhanoglua je izazvao euforiju u Milanu kakva odavno nije viđema, navijači su čekali satima da pozdrave novo pojačanje kao što je nekada bilo u srećnim vremenima kada su dolazili Ibrahimović, Bekam, Ronaldinjo, Rivaldo, Ronaldo, Nesta, Rui Košta...
Hakan Čalhanoglu je bio jedna od najplemenitijih „desetki“ u Bundesligi prethodnih godina. Tipičan ofanzivni vezista, sjajan asistent i fantastičan izvođač slobodnih udaraca. Jedino u driblingu nije na nivou slavnih prethodnika, ali u nekim elementima koji krase klasične „desetke“ je čak i bolji. Ima sjajan pregled igre, nesebičan je, tehnički potkovan, voli da stvara šanse drugima, ali i da završava udarcima sa distance. I naravno, ima taj čudesan prekid.
Uz sav respetek Pjaniću, Dibali i ostalima, Čalhanoglu će biti broj jedan u Seriji A kada je izvođenje slobodnih udaraca u pitanju. U sezoni 2013/14 je postigao čak 11 golova direktno iz slobodnih udaraca što nikome u pet najjačih liga nije pošlo za nogom. Od odlaska Pirla, Milan nije imao ovako dobrog izvođača prekida. I nisu samo u pitanju direktni golovi iz slobodnih udaraca. Njegovi korneri i centrašutevi su „pola gola“.
Poput klasične, plemenite „desetke“, Čalnahoglu daje mogućnost treneru Monteli i da bira sistem igre. Milan će u narednoj sezoni verovatno odustati od sistema 4-3-3 i igraće sa dvojicom napadača. Čalhanoglu može da igra klasičnog „trekvartistu“ u formaciji 4-3-1-2. Može da igra levo u 4-4-2, a ako Montela ostane sa sistemom 4-3-3, Turčin može da igra na obe pozicije na levoj strani.
Pominje se i da će Milan preći na sistem sa trojicom igrača u poslednjoj liniji što je Montela praktikovao u Fiorentini. U sistemima 3-4-1-2 ili 3-5-2, Čalhanoglu će opet imati ulogu plemejkera oko kojeg će se sve vrteti.
I na kraju, cena. Kada vidite kakvi sve grači u Premijer ligi se plaćaju po 25.000.000 ili više evra, Milanovih 24.000.000 uloženih u Čalhanoglua (sa uključenih 4.000.000 bonusa) zaista deluje kao pravi džek-pot. Takođe, igrač će zarađivati 3.000.000 (opet sa bonusima) po sezoni što je više nego prihvatljiva plata ako se uporede cene sa evropske fudbalske pijace.
Ostaje samo rizik kako će se Čalhanoglu uklopiti u italijanski fudbal posle fudbalskog odrastanja i obrazovanja u Nemačkoj. Prelazi na potpuno drugačiju vrstu fudbala.
Milan je u turskom plejmejkeru dobio možda i najbitnije pojačanje ovog leta. Svakako, dobio je „desetku“ koja to zaista jeste.