Finansijski fer plej kroz čudnovati slučaj trogodišnje pozajmice Huana Kvadrada

Pisali smo već, čak 38 igrača Čelsija naredne sezone igraće na pozajmicama. Ali samo je Huan Kvadrado otišao na trogodišnju. Londonski Plavci su u saradnji sa Juventusom zbunili fudbalsku planetu. Navijači engleskog velikana su u konfuziji. Zašto pozajmica, a ne transfer koji bi u klupsku kasu uneo više novca? Zašto na tri godine? Pokušaćemo da objasnimo.

Prvo i osnovno, Kvadrado je na Stamford Bridžu imao godišnju platu kakvu bi dobio na malo kom drugom mestu što je značajno suzilo izbor klubova kadrih da ponude i tolika primanja i pritom ispune Čelsijeve apetite kad je obeštećenje u pitanju.

Stoga se klub iz Londona našao u nezavidnoj situaciji. Iako je Antonio Konte u javnosti dizao ruku za ostanak Kolumbijca, već na pripremama se videlo da Eden Azar, Vilijan, Viktor Mozes i Pedro imaju prednost. Ne isplati se baš držati igrača sa platom od 100.000 evra nedeljno na klupi.

Ali nije samo to u pitanju. Finansijski fer plej nalaže da klubovi ne smeju da troše više no što zarade, a obračun tih troškova nije baš prosta jednačina.

U slučaju Kvadrada to izgleda ovako: stigao je januara 2015. godine za obeštećenje od 30.000.000 evra, potpisao ugovor na četiri i po godine za nedeljnu platu od 100.000 (85.000 funti) evropskih novčanica. Ostalo mu je još tri godine ugovora sa Plavcima. Tačno onoliko koliko će provesti na pozajmici u Juventusu što suštinski znači da se na Stamford neće vraćati. Ali je barem Čelsi pokušao da posledice neuspešne investicije ispegla koliko je moguće.

Samo na ime obeštećenja u finansijskim knjigama Kvadrado godišnje košta Čelsi 6.660.000 evra (30.000.000 podeljeno na ugovor od četiri i po godine). Kad uračunamo i platu od 5.000.000 stižemo do sume od 11.660.000 evra.

I to je taj finansijski fer plej na delu. Ako promašiš sa pojačanjem, ne možeš samo da ga gurneš u ćošak, redovno izmiruješ obaveze i dovedeš drugog za iste pare. Ne, prvo moraš da oslobodiš prostor u budžetu za novajlije, a ovih 11.660.000 evra silno je žuljalo Čelsi i sužavalo prostor za manevar, iako su pare retko problem za Romana Abramoviča. Finansijski fer plej, međutim, ne dozvoljava da ovaj deo budžeta pokrivaju gazde.

Otud Juventus, koji za svaku godinu pozajmice plaća 5.000.000 evra, a pretpostavlja se i da je na sebe preuzeo obavezu da isplaćuje celu platu Kolumbijcu. Ergo, na Čelsijevim knjigama ostaje svega 1.660.000 evra godišnje kao podsetnik da se sa Kvadradom pogrešilo.

Ali ne treba zaboraviti da je Čelsi na Kvadradovoj pozajmici za sezonu 2015/2016 već prihodovao 1.500.000 evra, te bi Juventusov ceh za ovu trogodišnju pozajmicu mogao da naraste na celih 25.000.000 u slučaju da u Torinu odluče da otkupe ugovor Kolumbijca pre no što on 2019. postane slobodan igrač. Ako Kvadrado igrama aktivira i sve premije na Čelsijev račun leći će još 4.000.000 evra. U toj varijanti Čelsi će još i zaraditi neki cent.

Najgori scenario: nema premija, Juventus proceni da mu se ne isplati da otkupi Kvadrada. Čelsi za igrača koga je platio 30.000.000 dobije 16.500.000 (1.500.000 za pozajmcu u sezoni 2015/2016 i tri puta po 5.000.000 za ove tri preostale, zaključno sa letom 2019. godine). Plate ostaju na Juventusu, Čelsijevim funcionerima ostaje da lupaju glavu u zid i pitaju se kako su zaboga mogli da spiskaju 13.500.000 evra, plus polugodišnju platu od 2.500.000, za čoveka koji je na Stamfordu aktivno proveo samo šest meseci. Sve ostalo - na pozajmici u Torinu?!

Međutim, i to je bolja opcija nego držati igrača na koga se na računa u prvom timu, a finansijski saldo opeteretiti sa pomenutih 11.660.000 evra po sezoni. 

(FOTO: Action Images)