Kako Benfika ima Feliksa, a Partizan nema Đerleka

Osam sezona u Humskoj 1. Tri titule prvaka. Tačno 159 prvenstvenih utakmica, 19 golova… Samo, nisu brojke jedino po čemu navijači Partizana pamte Dževada Prekazija. Urezao im se u sećanje I kao bombarder, sposoban da cepa rivalske mreže šutevima sa velike distance, a pre svega kao čovek brikog jezika, uvek svoj.

Bez obzira na vreme i mesto, pa tako i o aktuelnom trenutku crno-belih priča bez zadrške. Što na umu, to na drum. U ovom slučaju posredstvom stranica nedeljnika Ekspres.
“Uvek riba smrdi od glave”, upire prekazi ka čelnicima kluba. “Sve je u Partizanu danas dno dna. I prvi tim i škola fudbala. Ovako nešto se nije dogodilo od osnivanja. Doveli su za direktora škole čoveka koji nema pojma, ne zna ništa. Ne, neću da kažem njegovo ime, kao ni ime njegovog zamenika. U celoj školi možda postoji trener iii dva. Govorio sam to i kada sam došao u Partizan s Karaburme. Ne vredi. Partizan mora da bude što i Sorbona”.

Parni valjak ove sezone ne liči na sebe. Prvenstvo je izgbubio još jesenas, bori se za odbranu Kupa Srbije, a čak i ako uspe taj pehar da sačuva deluje da Grobari jedva čekaju kraj sezone, da ne gledaju mučenje.
“Na mogu u klub da dola ze igrači po principu „moj igrač, tvoj igrač, njegov igrač". Možeš da dođeš u Partizan samo ako imaš kvalitet. Možeš, ako hoćeš uspeh i novac, i da neguješ svoju decu. Bez toga se ne može”.

Crno-beli su promenili čak trojicu trenera tokom sezone. Počeo je Miroslav Đukić, nastavio Zoran Bata Mirković, kao vršilac dužnosti pojavio se Žarko Lazetić, a sad je za komandama Savo Milošević, što pokazuje da neke ozbiljen strategije i oslanjanja na duge staze nema.
“Pogledajte prvi tim, polovina ne zna osnovne stvari u fudbalu. Kako, pitaju neki, kad polovina njih ima status reprezentativaca? Ima, ali biti danas reprezentativac u Srbij i i nije tako teško, jer u repre.zentaciji igra igrač onoga i onaj onoga. Neka me demantuje neko ako nisam u pravu. Znam samo da je Đukiću I Mirkoviću bilo teško, jer ni jedan ni drugi nisu imali tim. Nemojte da se lažemo, istina je da nisu imali tim”.

Mnogi smatraju da je odgovornost na sportskom sektoru, tačnije onom ko je selektirao tim. Imenom I prezimenom, Ivica Iliev. No, Dževad Prekazi širi temu upirući prstom u omladinsku školu u kojoj i sam radi.
“Mi imamo sreću što ovde talenti rastu kao pečurke posle kiše, all i nesreću da ih nemilosrdno uništavamo. Zašto? Zato što nema ko da ih nauči tajnama fudbala, igri. Nisi dobar trener samo zato što na trening nosiš laptop. Koga to impresionira? Naša deca imaju tu prirodnu ludbalsku inteligenciju, to je ono što bi treba razvijati, ali ne, naši treneri decu sa 12 godina uče taktiku. Budale. Dete u tom uzrastu valja pustiti da se igra. Daj mu slobodu. upozoravaj ga šta nije dobro, a onda mu pokaži kako se to pravilno radi. Ne na tabli ill laptopu. Jup Derval je govorio da je teren merilo. Ko na terenu ne može da pokaže šta zna taj ne bi trebalo da se bavi trenerskim poslom”.

Zamerio je ne samo ljudima u Partizanu, već celokupnom ambijentu u našem fudbalu…
“Šta naši vajni stručnjaci sad rade? Traže klince od 190 cm visine, prave od njih kao vrhunske štopere i golmane. Idiotizam. Takvi stručnjaci su Tadića izbacivali iz reprezentacije. Fudbalera koji je rođeni vođa, čije vrednosti prepioznaju stranci, ali ne i naši treneri”.

Jedan detalj ga posebno boli. Nedovoljno brz razvoj Armin Đerleka, koga je trenirao i u mlađim kategorijama OFK Beograda i u Partizanu, ali vezista iz “generacije 2000” nikako da procveta kako se očekivalo.
“Pričao sam da će Đerlek biti čudo. I bio bi da igra na svom mestu. Njega bi, jednostavno, trebalo pustiti da igra. Gledajte Žoao Feliksa iz Benfike (1999. godište). Ja tog dečka znam, moji klinci iz OFK Beograda su grail protiv Benfike. Unakazili smo ih, ali uprkos tome, oni svojoj deci daju da igraju. I zato imaju Feliksa, a mi nemamo Đerleka. I taj De Jong u Ajaksu. Da nema njega ni Tadić ne bi bio Tadić”.

Umesto zaključka u intervjuu Ekspresu:
“Tačno je da nemamo desetku. Nemamo, jer ne radimo na tome da je imamo, a uvek smo imali majstore. Sve dok imaš trenere koji ne znaju ništa nećemo imati ni asove. Ovo podnebije ima asove i u košarci i u vaterpolu, rukometu, odbojci... U fudbalu ih nećemo imati sve dok decu sa 12 godina teramo da rade taktiku”.

DECO, ŠUTIRAJTE BOSOM NOGOM

Prekazi je bio poznat po bombama sa 30-ak metara. Delom i zbog malog stopala, koje je pasovalo kopačkama broj 38. Pojašnjava...
„Sve je dar prirode. Imao sam sreću da mi prvi ttrener bude Vladica Kovačević, a odmah posle njega Zoran Miladinović. On mi je pokazao kako se šutira, i to bosom nogom. Nema tu veliek filozifije, zna se gde bi trebalo lopta da se udari. Danas nema deci ko da pokaže. Ono što mi je Zoran pokazao ja i danas radim, s mojom decom. Uvek kad je lepo vreme izuvaju kopačke. Bosa noga pocrveni na delu kojim udaraš lopt. Ukoliko imao malo stopalo skoro ceo obim lopte je na risu. Mnogo je teže onima koji nose broj 45 ili 46“, predočio je Dževad.

FOTO: MN Press, Star sport