Kraj 57 godina fudbalskog ropstva: Počelo je sa brazilskim klinjom Peleom, a preko Siniše Mihajlovića je najavljen kraj u Zenici

Zmajevi su poleteli iz Zenice ka velikoj fudbalskoj sceni. Ne oni bosanski Zmajevi (iako su i oni na dobrom putu), već velški. Reprezentacija Velsa se kvalifikovala za EP u Francuskoj i posle 57 godina odsustva će igrati na velikom takmičenju. Poraz od Bosne i Hercegovine u Zenici nije zaboleo Velšane. Čak je bio sladak kada su im javili rezultat iz Izraela. Na Bilinom polju u Zenici je počelo veliko slavlje Ostrvljana...

Englezi, Irci, Škoti, pa čak i Severna Irska su bili to koji su pisali istoriju ostrvskog fudbala. Ne i Velšani. Oni su imali samo ragbi. U fudbalu se nisu ništa pitali. Zato je i ovaj uspeh Bejla i drugara jedan od najvećih podviga ostrvskog fudbala u poslednje vreme.

Englezi blistaju u aktuelnim kvalifikacijama i pobedili su u svim utakmicama. Severna Irska je napravila senzacionalan uspeh plasmanom u Francusku, ali mora se priznati u najlakšoj grupi. Irci su ostavili sjajan utisak u svojoj grupi i baraž im ne gine, a Škoti su takođe prijateno iznenadili i samo ih je teška grupa sprečila da se nađu u Francuskoj. Vels je uspeo u grupi sa dva učenika prethodnog Mundijala plus Izraelom i Kiprom.

Ona ista reprezentacija koja je u prethodnim kvalifikacijama za SP bili topovska hrana.

Samo jednom u istoriji, velški Zmajevi su igrali na velikom takmičenju. Bila je to „Zlatna generacija“ kako su je oni prozvali. Ali i tada su slučajno zalutali na Mundijal 1958. u Švedskoj. Eliminisani su u kvalifikacijama, ali im se šansa ukazala jer zbog Suecke krize niko u Aziji nije želeo da igra u kvalifikacijama sa Izraelom. FIFA nije htela da dozvoli da se Izraelci nađu na Mundijalu bez ijedne odigrane utakmice i tako je organizovala neki čudan baraž sa Velsom. Ostrvljani su u dva meča sa po 2:0 pregazili Izrael i plasirali se u Švedsku.

Bila je to generacija u kojoj je iznad svih bio Džon Čarls. Po rečima Dragoslava Šekularca jedan od najboljih fudbalera u istoriji evropskog fudbala. Nežni div koji je mogao da igra i centarfora i libera. Jedan pod najvećih džentlmena u kopačkama. Igrao je i njegov brat Mel, dobar ostrvski fudbaler, ali daleko od Džonove klase.

Vels je te 1958. godine u Švedskoj iznenadio celu planetu. Bili su u grupi sa domaćinom Švedskom, prethodnim finalistom Mađarskom i neugodnim Meksikom. Tri puta su igrali nerešeno u grupi, pa su morali sa Mađarskom u baraž. Mađari su bili samo bled obris Lake konjice od pre četiri godine. Bili su tu i dalje Božik, Grošič, Hidekuti, ali onih najboljih poput Kočiša, Puškaša ili Cibora više nije bilo u mađarskom timu. Velšani su pobedili 2:1 i plasirali se u četvrtfinale.

Tamo ih je čekao Brazil. Kako mnogi kažu, sa najboljom navalom u istoriji fudbala. Sa boemskim driblerom Garinčom, krilom Zagalom, robusnim centarforom Vavom, gospodinom u kopačkama Didijem i 17-godišnjim klinjom Peleom. Brazil se još davio u suzama zbog Marakanasa osam godina ranije. I čekao prvu titulu prvaka sveta...

Vels je trebalo da bude prepreka koja će biti preskočena bez posebnih napora. Ali Džon Čarls i družina su na najveće moguće muke stavili Selesao. Više od sat vremena, Brazil nije znao šta da radi protiv autsajdera iz Velsa koji je hrabro odolevao. I tada je zvezda rođena. Fudbal je dobio svog Kralja. Pele je prebacio čuvara i ćušnuo loptu u ugao. Brazilci su minimalcem Brazilci uspeli da se provuku u polufinale. Sve ostalo je istorija. Pet komada Francuzima u polufinalu i pet komada Švedskoj u finalu. Niko ih nije namučio kao Vels...

Taj gol Pelea je značio i početak fudbalskog ropstva za Velšane dugog više od pet decenija. Nikada posle toga nisu zaigrali na nekom velikom takmičenju. Iako su imali šanse, ali ih je pratila baš loša sreća. U plej-ofu za EP 1980. godine su ispali od Jugoslavije.

Osamdesetih godina prošlog veka su imali dve dobre prilike, ali su u odlučujućim mečevima zabeležili kikseve protiv amatera iz Islanda. Nisu bili tako loši, imali su i sjajne igrače poput Džona Tošaka, Jana Raša, Marka Hjuza, pobeđivali su ozbiljne ekipe poput Engleske ili Španije, ali bi sve upropastili u duelima sa autsajderima.

Potom je usledila jedna sjajna generacija sa Gigsom, Spidom, Hartsonom, Belamijem,ali ni takvi igrači nisu doživeli da sa Velsom zaigraju na nekom velikom takmičenju. Najbliži su bili Evropskom prvenstvu u Portugalu 2004. godine kada su u grupi ostavili Srbiju i Crnu Goru iza sebe, ali su u kontroverznom baražu ispali od Rusije.

Posle toga su najčešće bili topovska hrana i ređali neke prilično sramotne poraze. Gigs je otišao u penziju, ali se pojavio još jedan levonogi dinamit. Geret Bejl je postao gazda reprezentacije koju je ljubimac svih Velšana Geri Spid trebalo da povede ka istorijskom uspehu. Spidov selektorski mandat je okončan tragično. Legendarni as je oduzeo sebi život i ostavio u suzama sve Velšane. Komandnu palicu je u toj mučnoj situaciji preuzeo Kris Kolmen čija trenerska karijera je već krenula stranputicom.

I kvalifikacije za Mundijal u Brazilu su okončane neuspešno. Posebno je pekao poraz iz Novog Sada. Na početku kvalifikacija, Srbija je uništila Vels sa 6:1, a mi se ponadali da smo u Siniši Mihajloviću dobili ozbiljnog selektora. Ispostavilo se da je taj poraz više koristio Velsu, nego Srbiji. Mihajlović je u svom stilu survao Srbiju u ambis, a jedino pokriće su mu bile utakmice sa Velsom. I u gostima su Orlovi pregazili Zamjeve pobedom od 3:0.
„Hteo sam da sve napustim posle poraza u Srbiji. Imao sam posao koji sam želeo da radim, ali sam se pitao da li sam pravi čovek za njega. Ili sam možda došao u pogrešnom momentu? Posle tog poraza mi je samopouzdanje bilo na najnižoj tačci u karijeri. Ne samo da smo izgubili u Srbiji. Osramotili smo se. Osramotili smo državu i narod. Osećao sam se bedno. Otišao sam kod oca Ijana na večeru, razgovarali smo i pili vino. Rekao mi je da samo kukavice beže iz borbe na kolenima i pokušavju da se izmigolje sa rukama na licu. Ako sam ušao u borbu, onda je trebalo da se suočim i primim udarce koje sam zaslužio. Shvatio sam da ne smem da pobegnem. Bolelo je, ali sam izdržao.  Ovo mi je najveća nagrada“, prisetio  se Kris Kolmen posle sinoćnjeg plasmana na EP.

Izgledalo je tada da Vels može samo da sanja o EP u Francuskoj, a da Srbiji plasman na Evro ne gine. Navodno je Mihajloviću trebalo dati vremena jer je tek tada posložio kockice. Zapravo, te dve pobede nad Velsom su bile optička varka i omča oko glave srpskoj reprezentaciji. Niti je iza Mihajlovića ostala ekipa, niti su Velšani bili tako loši kao što smo verovali. Mihajlovićevo (ne)delo je nastavio da „razvija“ nezainteresovani holandski čika Dik Advokat.

Vels je iz poraza izašao jači. Bejl i družina su u težoj grupi od one koju je imala Srbija napravili čudo. Čak su došli su u situaciju da dva kola pre kraja obezbede plasman u Francusku, ali im je Izrael odoleo u igri „viktorije“ u Kardifu. Na kraju su otišli i sa porazom u Zenici. Geret Bejl je ono što je nekada bio Džon Čarls. Sa solidnim ađutantima poput Alena, Ramzija, Ešlija Vilijamsa ili Dejvisa će narednog leta opet upisati Vels na veliku fudbalsku scenu i nadati se još nekom čudu.

Posle toga kreću nove kvalifikacije u kojima će se Vels boriti sa Austrijom i Srbijom za plasman na Mundijal u Rusiju.

(FOTO: Action images, Star sport)