Kucamo na vrata… Dijega Tristana (VIDEO)

Priča o Dijegu Tristanu nije uobičajena priča o fudbaleru iz moderne epohe. Španski reprezentativac koji je dobio nadimak Gušter, uglavnom zbog svog vrcavog načina igre (posebno kada je dribling bio u pitanju), bio je u jednom trenutku jedan od najboljih napadača u svetskom fudbalu, posebno dok je početkom prošle decenije nosio dres Deportiva iz La Korunje.

Tristan je imao kultni status dok je nastupao za klub iz Galicije u kome je postao talisman u zlatnoj eri čuvenih plavo-belih. Međutim, karijera talentovanog napadača doživela je neverovatan obrt nakon što je napustio Deportivo, pošto je dugo kuburio sa povredama i tražio staru formu u svim klubovima širom Evrope u kojima je nastupao u profesionalnoj karijeri.

Uprkos tim problemima i pehovima, Tristan je bio neizostavni član impresivnog i dinamičnog tima Super Depora, a kao jedan od najtalentovanijih napadača na svetu dokazao se tako što je pomogao plavo-belima da osvoje Kup Kralja i Superkup Španije 2002. i podario im nezaboravan plasman u polufinale Lige šampiona 2004. godine.

Tristan je karijeru započeo u B timu Betisa pre nego što se preselio u Majorku gde se predstavio na elitnoj sceni sa 18 golova na 35 utakmica u sezoni 1999/2000. kada je ovaj klub bio jedan od vodećih u Primeri.

Tadašnji predsednik Reala Lorenco Sans pokušao je brzo da angažuje mladog Dijega, nakon bljeska u dresu Majorke, međutim, pošto je došlo do promena na čelu Madriđana, a Florentino Perez preuzeo predsedničku funkciju, dogovor s Tristanom nije ozvaničen i san o oblačenju čuvenog belog dresa bio je srušen.

Nakon što je transfer u Real propao, javio se Deportivo koji je angažovao Španca za u to vreme sjajnih 11.000.000 evra. To se ispostavilo kao fantastičan poslovni potez za predsednika Augusta Lendoira i plavo-bele jer se Tristan razvio u klasičnu devetku, rasnog centarfora. Imao je apsolutno sve: snagu, spretnost, dribling i kvalitet da postigne gol iz bilo koje pozicije. Nije mu trebalo mnogo prostora, niti prilika, lako je pogađao i vrlo brzo postao prepoznatljiv u svetu fudbala.

Dijego je postao veliki hit širom Evrope već u prvoj sezoni, iako je dobijao retko priliku da igra. Znalo se tada da je Roj Makaj bio tata u Deportivu i prvi izbor, ali je Dijego uspeo da i sa tim hendikepom postigne 19 golova na 29 utakmica. Posle takvog starta dobio je mnogo više prilike u sezoni 2001/2002, koju je završio sa 21 golom na 35 utakmica, a dodao je i šest pogodaka u UEFA takmičenjima, što ga je odmah lansiralo u prvi plan.   

Zajedno sa Valeronom, Đalminjom i Franom činio je jednu od najmoćnijih napadačkih formacija u Evropi u to vreme, a posebno je bio zaslužan za trijumfe nad Mančester Junajtedom i Arsenalom u prvoj i drugoj fazi Lige šampiona te sezone. Njegov gol na Old Trafordu odveo je Depor na čelo grupe, a partija koju je prikazao ponovo je privukla Real da ga poželi u svojim redovima. Igrao se sa fubalerima Mančester Junajteda i bio najzaslužniji za pobedu od 3:2 u oktobru 2001. godine.

Bila je to najuspešnija sezona za Dijega pošto je zavredio čuveni trofej Pićići (mamenjen najboljem strelcu Primere) 2002. godine. Predviđen kao dugo čekani idealni partner Raula u napadu Crvene furije Tristan je dobio i poziv za Mundijal u Japanu i Južnoj Koreji.

Realno, teško je bilo očekivati da će Dijego ponovo uspeti da ponovi takvu sezonu, i naredne dve takmičarske godine u karijeri Španca su upravo to i pokazale. Forma je počela da bledi, zadesila ga je serija težih povreda i njegovo samopouzdanje je palo nakon tog Mundijala. Povreda zgloba koju je zaradio u Japanu i Koreji, pa pokidani mišić, upropastili su Dijegovu sezonu 2002/2003.

Ali opet, okolo su kružile glasine o mogućem transferu u Mančester Junajted, čak i nakon brutalnog starta nad ljubimcem engleske nacije Dejvidom Bekamom zbog čega su ga ostrvski tabloidi prosto razapeli. Nije Tristan želeo ni tada da priča o milionskim transferima. Jednostavno, nije ga zanimalo da ide iz La Korunje.
„Jedina stvar koja me zanima i o kojoj razmišljam je igranje za moj klub. Bilo koje druge glasine me ne interesuju ni malo“, tvrdio je Tristan.

Ipak, koji trenutak kasnije je nastavio:
„Junajted je tim koji volim… Za mene, oni su favoriti za osvajanje Lige šampiona…“, jasno je stavio do znanja Dijego da ne ide nigde iz Deportiva.

Odlična sezona u Evropi i 19 golova u Primeri držali su ga u vrhu među najboljim napadačima tog vremena. Ipak, sledeća sezona 2003/2004. bila je za nezaborav za sve, kako za samog Tristana, tako i za Deportivo. To je ona zlatna era koju smo pomenuli na početku, kada je klub iz Galicije redom rušio najbolje evropske klubove i stigao čak do polufinala Lige šampiona, a demonstrirao je i jednu novu napadačku filozofiju. Odlazak Roja Makaja u Bajern za 19.000.000 evra u leto 2003. otvorio je vrata Tristanu da zablista kao prvi napadač i karijeru prenese na viši nivo. Ali, opet te proklete povrede, ispadanje iz forme i kriza samopouzdanja...

Španac te 2004. godine nije uspeo da pronađe onu golgetersku nit, kao recimo u ranijim mečevima s Junajtedom i Arsenalom. Zabeležio je devet nastupa u legendarnom pohodu Deportiva u Ligi šampiona, ali činjenica da je postigao samo tri gola nagoveštavala nam je da su njegove golgeterske moći počele već da nestaju.

Sva tri Dijegova gola te sezone pala su na utakmicama grupne faze protiv Monaka. Prvi je bio pobednički u nadoknadi vremena na Rijazoru, kada je lopta prošla kroz noge Flaviju Romi i jedva se otkotrljala u mrežu preko gol linije. Nije to bio tipičan majstorski gol na kakve nas je Tristan navikao, ali je bio veoma značajan za Deportivo.

Kasnije je u revanšu Deportivo u čuvenom duelu poražen sa 8:3 u Monaku od potonjeg vicešampiona Evrope. Tristan je te večeri postigao dva gola od kojih je taj drugi bio jedan od najlepših, nakon što je predriblao štopere Kneževa, samo bocnuo loptu preko Flavija Rome i pokazao koliki je majstor. Bio je to mali gol za Deportivo, a veliki za Tristana jer je na kraju sezone upravo taj potez proglašen za najlepši pogodak u Ligi šampiona te sezone.

Ipak, to je bilo sve što smo videli od Dijega Tristana u Ligi šampiona te sezone. Njegova forma je kasnije nestala, gotovo isto kao i san sjajne generacije Deportiva, koju je u polufinalu zasutavio Murinjov šampionski Porto.

Heroj tima iz Galicije te 2004. godine nije bio čovek od koga se to očekivalo, Dijego Tristan, već su to bili Albert Luke i Valter Pandijani, koji su golovima vukli Depor napred. Obojica su postigli važne pogotke protiv Juventusa u osmini finala, a kasnije u legendarnom kambeku u četvrtfinalu protiv Milana zasenili su Dijega. Deportivo se tada upisao u istoriju kao prvi tim koji je nadoknadio minus od tri gola iz prvog meča u Ligi šampiona pobedom 4:0 na Rijazoru u revanšu. Tristan je bio odsutan sa te utakmice i nakon toga je njegova karijera počela da trpi udarce i padove. Da je uspeo da ponovi formu iz sezone 2001/2002. Deportivo bi sigurno osvojio Ligu šampiona te godine. Ovako, ostala mu je samo uspomena.

Bez sumnje, Tristanovih šest sezona u Deportivu su najuspešnije u celoj karijeri. Uspeo je u tom periodu da postigne 78 golova na 177 utakmica u plavo-belom dresu. Bio je arhitip samouverenog napadača, a kada je bio u formi i dobro pripremljen, bio je jedan od najboljih golgetera na svetu, koji je postizao golove iz različitih pozicija. Bio je kreativan napadač, ali, kao što smo spomenuli, povrede su mu uništile karijeru. I nije ga samo to mučilo, Tristan je imao dosta problema i van samog terena. Mnogo je pisanih tragova o tim dešavanjima, a buran noćni život doveo ga je čak i u sukob sa trenerom Havijerom Iruretom.

Kormilar kluba iz Galicije prečesto je bio nezadovoljan stavovima i ponašanjem Tristana, a sve je to pripisivao njegovom načinu života i ponašanju van terena. Jedne večeri je čak napadač izašao u grad i bančio noć uoči utakmice sa Realom, što je bilo neprihvatljivo za Iruretu, koji ga je izbacio iz tima.
„Tristan je srećan što je inteligentan momak i ima veliki fudbalski kvalitet, ali me brine jer mislim da će svi korisni saveti koje mu dajem nestati iz njegove glave do 40. godine. Neću da budem policajac i da pratim njegov svaki potez… Ali nijedan igrač ne sme da bude celu noć u provodu u noćnim klubovima, posebno ne pred utakmicu. Takav mi ne treba u timu“, govorio je Irureta.

Multimilionski transfer Dijega Tristana u Mančester Junajted ili Real nikada se nije ostvario nakon što je napustio Deportivo 2006. i upravo te godine krenuo je ogroman pad u njegovoj karijeri. Povratak u Majorku nije mu pomogao da se vrati na golgeterski vrh, a ništa nije uradio ni u epizodama koje je imao u Livornu (2007) i Vest Hemu (2008). Istina, nagovestio je malo starog kvaliteta pod vođstvom Đanfranka Zole u redovima Čekićara, ali jedino po čemu će taj period pamtiti je golčina iz slobodnjaka protiv Stouka u decembru 2008. Nakon što je otpušten, Tristan se 2009. vratio u domovinu, u Kadiz, gde je završio karijeru u junu 2010. u 37. godini.

Možda vas priča o Dijegu Tristanu podseća na onu klasičnu priču o velikom fudbaleru koga su povrede omele da napravi veliku karijeru, ali je zaista to bio veliki problem za njega zbog kojeg nije dostigao veličinu. Upravo to ga je sprečilo da dostigne slavu najvećih svetskih fudbalera.

Ali, i uprkos tim mukama, Španca ćemo pamtiti po dva gola koja nam ostaju sa vrhunca njegove karijere. Prvi je onaj ranije opisani, protiv Monaka u Ligi šampiona, a drugi onaj iz Primere protiv Alavesa, kada je predriblao sve defanzivce protivničkog tima, ostao na nogama posle nekoliko udaraca koje je primio i zakucao loptu u rašlje protivnika.

Nema sumnje. Magični potezi fenomenalnog individualca i golovi top klase večito će obeležiti istoriju Deportiva iz La Korunje, kluba čije ćemo se zlatne ere sećati dokle god se budemo sećali i Dijega Tristana.

Budite s nama i sledećeg petka kada će vas MOZZART Sport i Facebook stranica „Kucamo na vrata zaboravljenih asova“ obradovati novom zanimljivom pričom...

(Foto: Action Images)