Kucamo na vrata... Štefana Efenberga (VIDEO)

Sunčano popodne u Hamburgu. Poslednje kolo Bundeslige u sezoni 2000/2001. Bajern – sa sve Kanom, Lizarazuom, Jeremisom, Šolom, Elberom...  – gostuje Hamburgeru, potreban mu je samo bod da u dramatičnoj završnici prvenstva osvoji titulu. Čuva četa Otmara Hicfelda početnih 0:0, čak ima šanse da povede i reši dileme, ali umesto toga Sergej Barbarez na početku 90. minuta glavom šalje loptu u mrežu i dovodi komentatora nemačke televizije u stanje ekstaze:
„Prvak Nemačke je Šalke 04“!

Rudari iz Gelzenkirhena vode 5:3 protiv Unterhašinga, navijači uleću na teren da proslave prvu titulu još od 1958, za to vreme na Volkspark stadionu, dok 62.000 ljudi pravi zaglušujuću buku, jer svi žele da vide svrgnute Bavarce, Štefan Efenberg odbija da se preda. Dok stoji na centru igrališta i čeka znak sudije da krene u jedan od završnih napada, okreće se ka saigračima i klima glavom, kao da mimikom u opštem haosu poručuje:
„Aha. E, sad ćete da vidite“.

Kreće nadoknada. Kreće i Bajern, kreće i Štefan Efenberg da organizuje napade. Prvi ne prolazi, ali zato na 2.30 u zaustavnom vremenu Tomas Ujfaluši vraća loptu Matijasu Šobaeru, golman na pozajmici iz Šalkea (eto ironije) hvata je u ruke, pedantni sudija Markus Merk pokazuje da je to indirekt, a kapiten Bajerna sprema se da izvede pretposlednji udarac u celoj sezoni. Sve ostale utakmice su završene. Čeka se samo taj jedan preostali šut u Hamburgu.
„Vidi, ja ću samo da je gurnem u stranu, a ti opali iz sve snage“, šapnuo je Patriku Andersonu, Šveđanin ga poslušao i u spektakularnom krešendu prvenstva sačuvao Bajernu krunu na glavi – 1:1.

E, takav je Štefan Efenberg! Čovek koji ne odustaje i čije su liderske sposobnosti donele klubu iz Minhena okruglo deset trofeja.
„Nikad ne otpisujte Bajern, jer čak i kad nije moguće – moguće je. Kad počne Bundesliga svih 18 ekipa želi Salataru, ali je na kraju samo Bajern slavi“, govorio je nekadašnji vezista, čiju su karijeru osim razornog šuta, smislenih proigravanja i čvrstog karaktera obeležile lude frizure, prgava narav, dugačak jezik i činjenica da je svom saigraču „skinuo“ suprugu.

PAD U BARSELONI I ČUDESAN POVRATAK NA VRH U MILANU

Samo, kakav je to igrač bio! Visok, snažan i autoritativan samo bi stajao na sredini terena i čekao da mu golman ili neko od bekova dobaci loptu, a onda bi je, kao po unapređenoj verziji kompjuterskih igrica, šutnuo unapred 40 metara, tako jako i precizno da se pored njega, na primer, Đovani Elber nadavao golova. Imao je Efenberg i ubitanač prekid, „hvatao“ se da puca slobodne udarce penale i obično ih pogađao, ali umeo je i da istrpi poraz. To ga je i dovelo na vrh. Uostalom, kao i čitav Bajern.

Bio je deo onog tima koji je 1999. u Barseloni doživeo šok da mu Mančester junajted ispred nosa odnese pehar Lige šampiona, golovima u nadoknadi. Drugi bi potonuli. On se vratio. I uzvratio, pa je na tri vezane titule u Nemačkoj prišio zvezdicu prvaka Evrope. Sa kapitenskom trakom obavijenom oko leve mišice vodio je Bajern do onoga što mu je pripadalo i na Nou Kampu, s tim što ni na San Siru nije moglo bez drame. Gubili su Bavarci 0:1 od Valensije u finalu, kad je Štefan iznudio penal, iskoristio ga matiravši Kanjizaresa, a zatim (pošto je bilo 1:1 i posle produžetaka) sigurno izveo još jedan u seriji i prokrčio put ka slavi (5:4).

Efenberg je svetsku slavu stekao u dresu Bajerna, sa kojim je postao i evropski i planetarni prvak, ali je jednako cenjen i poštovan u Menhengladbahu. Rođen u Nijendorfu, u blizini Hamburga, 2. avgusta 1968, brzo je pokazao interesovanje za sport, pa su ga roditelji dali u lokalni Bramfelder, ali je već u šestoj godini počeo da trenira za Viktoriju. I tu ostao 12 leta, pre nego što su ga, čim je završio školu i postao punoletan, pod svoje uzeli lovci na talente iz Borusije. A u njoj fudbaler može samo da napreduje.

SVE ZBOG NAVIJAČA - LUDA FRIZURA I PROZIVKE NA RAČUN MATEUSA

Mladom Štefanu, naglašene želje da bude bolji od svih, nije bilo teško da se izbori za mesto startera, kasnije i kapitena – doduše, tek posle Lotara Mateusa -  s tim da je u očima navijača Borusije upravo on veća legenda i od samog Mateusa. Lotaru ne mogu da oproste činjenicu da je promašio prvi jedanaesterac u penal seriji finala Kupa upravo protiv Bajerna 1984. sa kojim je već dogovorio saradnju. Efenberga će, pak, uvek slaviti, jer im je kao kapiten doneo trofej tog istog Kupa, samo 1995.

Voleli su ga zato što sa njim nikad nije bilo dosadno. Među prvima u Evropi iskočio je iz uštogljenog sistema uzornih sportista, zato što je usled beskompromisne igre zaradio nadimak Tigar, rešio da se ošiša kao – tigar.
“Većina fudbalera posmatra sport kao posao: odigra 90 minuta fudbala, odveze se kući i tako do narednog vikenda. Nisam iz te priče. Sport je šou biznis. Zato navijačima moram da omogućim što bolju zabavu”, govorio je Efenberg, koji je i danas rado viđen gost u Menhengladbahu.

Možda zbog toga što je bio jedan od retkih koji nije poštovao autoritete i bio je spreman da udari na najveće. Na Mateusa. Od prznice kakav je Efenberg ništa manje se nije ni očekivalo.
“Lotar je bezobrazan! Ima velika usta, a u stvari je kukavica. Lako odustaje”, prozvao je kolegu iz Bajerna i reprezentacije Nemačke u autobiografiji objavljenoj pred kraj karijere pod naslovom “Svima sam im pokazao”.

Dva su razloga što se Štefan Efenberg javno oburušio na Mateusa. Oba se tiču utakmica u kojima je trebalo pobeđivati. Prva se desila na Mundijalu u Italiji 1990. kad Lotar u finalu nije prihvatio da puca  penal protiv Argentine (učiniće to Andreas Breme, pet minuta pre kraja, a kapiten se pravdao da je između dva poluvrmena morao da zameni kopačke i da su ga nove žuljale), dok je druga zamerka išla na račun toga što je deset minuta pre kraja finala Lige šampiona protiv Mančester junajteda tražio izmenu. Svi znamo šta se kasnije desilo.

DRUŽE, IZVINI, ALI SVIĐA MI SE TVOJA ŽENA…

Odnos sa Mateusom obeležiće Efenbergovu karijeru na terenu, međutim, za onu van zelenog tepiha bio mu je potreban odnos sa nekim nad kim je superioran u svakom pogledu. Izabrao je Tomasa Štrunca. Tačnije, njegovu ženu. Kolegi iz tima je naočigled celog sveta “oteo” suprugu Klaudiju. I to u vreme dok je bio oženjen Martinom sa kojom ima troje dece. Nije mu bilo dosta. Željan skandala i kako sam reče dobre zabave osvojio je još jednu plavušu i sa njom se preselio u Kaliforniju. Kad se vratio iz Sjedinjenih Američkih Država kandidovao se za predsednika svoje Borusije, ali su ga možda baš te mrlje iz karijere koštale funkcije.

Kad smo već kod Amerike, na Mundijalu 1994. tokom utakmice sa Južnom Korejom u Dalasu, navijači su bili razočarani njegovom igrom, pa su u ranoj fazi meča poručili selektoru Bertiju Fogtsu:
“Vadi ga napolje”.

Tigar to nije mogao da istrpi i pokazao im je – srednji prst.

Svakako nedolično ponašanje. No, kakav je Efenberg nikad se zbog toga nije pokajao. Baš kao ni zbog odluke da Minhen zameni Firencom i u dresu Fjorentne ispadne iz Serie A (doduše, već naredne sezone 1993/1994 će se vratiti u elitu), da u dresu Volfzburga odigra samo 19 utakmica ili da odjezdi u katarski Al Arabi.

Naprotiv.
“Imao sam samo jedan problem u karijeri. Bio sam previše pošten”.

Tako kaže Štefan Tigar Efenberg.

Budite sa nama i sledećeg petka kad će vas MOZZART Sport i Facebook stranica “Kucamo na vrata zaboravljenih asova” obradovati novom zanimljivom pričom.

(FOTO: Action images)