Kucamo na vrata... Đuzepea Sinjorija (VIDEO)
Vreme čitanja: 14min | ned. 17.01.16. | 11:59
Odbijen u Interu kao mršav i nizak, voljen u celoj Italiji kao idol. Zbog njega je Rim goreo kada je rulja od 5.000 ljudi izašla na ulice, a policija dizala helikoptere. Tri puta najbolji strelac Serije A u njeno zlatno vreme. Čovek koji nije osvojio nijedan trofej. Vlasnik bogovske levice, majstor slobodnjaka i penala. Bepe!
Gugl. Shvaćen kao sveto pismo, u današnje vreme ga smatraju pouzdanijim od najboljeg prijatelja. Tamo sve piše. Hiljade stranica i linkova bi trebalo da daju kompletnu sliku nečije životne priče ili događaja. Ali ako u pomoć zovnete Gugl, neće vam mnogo pomoći da shvatite veličinu i značaj bivšeg fudbalera po imenu Đuzepe Sinjori.
Izabrane vesti
Na prvih nekoliko stranica ćete naći suvoparnu Vikipediju, neke statistike i gomilu tekstova o uhapšenom bivšem fudbaleru. Varalici koja je pljunula na karijeru učešćem u nameštanju utakmica zbog klađenja. Tako danas Gugl predstavlja Đuzepea Sinjorija.
Na svu sreću popularni Bepe je mnogo više od toga. Ovo je pokušaj priče da se dočara životna priča Đuzepea Sinjorija... Jednog od junaka moćnog Kalča iz devedesetih. Jedne od ikona najjače lige koju je fudbal ikada imao...
Rođen na bogatom severu u pristojnoj i finoj porodici iz Lombardije, život mu je namenio da po oblacima hoda na supotnom kraju Čizme i baca u trans vatrene južnjake. Kao i u slučaju mnogih drugih majstora, prvi veliki fudbalski ispit sićušnog Bepea je bio razočaranje.
Hteo je da počne u Interu za koji je navijao. Došao je i trenirao sa gomilom druge dece, da bi mu ubrzo bilo rečeno da proba na nekom drugom mestu. Obrazloženje je bilo da je Đuzepe previše mršav, nizak i fragilan za ozbiljan fudbal u ozbiljnom klubu kakav je Inter. Nekoliko godina ranije, u istom tom klubu je neki „stručnjak“ pokazao vrata i mladom Franku Bareziju. Takođe jer je bio mršav. I naneo Interu frustrirajući beleg koji će ga peći godinama. Franko je otišao preko puta, ispisao istoriju i postao jedan od najboljih u istoriji igre. Interu je ostao Đuzepe Barezi. Ispostavilo se da su izabrali i pogrešnog Barezija i pogrešnog Đuzepea.
Tako je 17-godišnji Đuzepe Sinjori spakovao stvari i krenuo dalje... Postoji i druga verzija koja je nezvanična i koju mnogi smatraju istinitom. Taj neki trener je pomenuo mršavost samo kao izgovor. Zapravo je bio užasnut gledajući lomljivog klinca kako trenira i igra u dva broja manjim kopačkama. Mladi Sinjori je insistirao na tom neobičnom metodu tvrdeći da tesne kopačke stvaraju bolji osećaj za loptu i da mu pomažu da ima nešto što drugi nemamju. Trener je verovatno pomislio da je dečko poludeo...
Potpuno drugačije nego što je planirao, krenula je karijera levice kojoj se Italija kasnije klanjala. Bio je maloletan kada je zaigrao za četvrtoligaša Lefe iz kojeg je 1986. posle dve sezone otišao u trećeligaša Pjaćencu. Za tri sezone profesionalnog fudbala, Sinjori je postigao samo devet golova. Skoro polovinu iz penala. Usledila je pozajmica u Trento gde je dao samo tri komada. Vratio se u Pjaćencu, ovoga puta je ona bila u Seriji B, ali je i tu sezonu završio sa samo pet golova. Kao klasičan levonogi fudbaler, igrao je levo krilo. Sa takvim brojkama, neko dobronameran bi momku preporučio da nađe pristojan posao ili u najboljem slučaju da se okane ćorava posla napadača i bude naprimer neki bek.
I odjednom je stigao poziv sa juga. Iz Fođe. Jednog od provincijskih gradova na jugu. Bez ikakve pristojne fudbalske tradicije, sa tek nekoliko neuspešnih epizoda u Seriji A, Fođa je tada bila taze drugoligaš, a na klupi je sedeo Zdenjek Zeman. Tako je počela jedna od najlepših balada italijanskog fudbala.
„Kada smo se videli na prvom treningu, Zeman me je pozdravio sa „Ćao bomber“. Dao sam prethodne sezone pet golova od čega tri iz penala i stvarno sam mislio da se sprda sa mnom kada mi kaže „bomber“. Bio sam sve osim „bombera“ u tom trenutku. Ali on je video nešto u meni...“, prisećao se kasnije Sinjori prvog susreta sa trenerskim boemom u Fođi.
Posle nekog vremena Zdenjek Zeman i njegovih ubitačnih 4-3-3 su napravili izazvali ekstazu na jugu Italije, a Fođa je poludela za fudbalom. Napadački triling ili „trio dela meravilje“ Bajano – Rambaudi – Sinjori je 1990. protutnjao Serijom B kao brzi voz, masakrirajući protivničke mreže u gotovo ludačkom stilu „na gol više“.
„Postojale su samo dve stvari koje je mrzeo. Kada igrač vrati loptu unazad odbrambenom fudbaleru ili kada beži sa loptom ka korner zastavici. Govorio nam je da je protivnička mreža na suprotnoj strani i da nas zove da je zatresemo“, prepričavao je Sinjori saradnju sa Zemanom.
Tako je sićušni momak iz Lombardije dočekao sa 23 godine na debi u najjačoj ligi sveta. Fođa je i u elitnom ragu bila hit, završavala je u sredini tabele (samo je šampion Milan postigao više golova u sezoni), a Zeman nije odstupao ni za pedalj čak i kada su prekoputa bile aždaje Milan, Juventus, Inter... Na gol više! A Sinjori je rešetao nemilice. Ta epoha Zemonove i Sinjorijeve Fođe je poznata i kao fenomen „Zemanlandija“, a kasnije su o tim ludim i veselim danima na jugu snimljeni film (vredi pogledati) i napisana pesma.
Sada je već cela Italija znala za omalenog momka paklene levice. Zeman ga je od levog krila pretvorio u klasičnog napadača. Posle tri godine „Zemanlandije“ je došlo vreme za rastanak Sinjorija i Fođe. Negde u isto vreme je stigao i poziv selektora Ariga Sakija. Ako je Zeman bio Bepeov fudbalski otac, ispostaviće se da mu je Saki bio maćeha.
Iako je Sinjori tada bio jedan od „najvrelijih“ igrača Serije A, niko od velikana sa severa se nije oglasio. Oni su imali para da kupuju ono najbolje iz celog sveta. I kupovali su. Milan je doveo Savićevića, Papena i tada najskupljeg igrača svih vremena Lentinija. Inter je kupio Pančeva, Rubena Sosu, Skilaćija i Šalimova iz Fođe. Juve je pazario Vijalija, Endija Melera i Dejvida Plata. Sa skromnijom kupovnom moći, Lacio se odlučio za Bepea Sinjorija. I povukao jedan od najboljih poteza u istoriji. Bila je to godina u kojoj je dizgine u upravljanju kluba preuzeo Serđo Kranjoti. „Kralj pardajza“ je tada započeo ambiciozni projekat povratka Skudeta u Rim.
Lacijali su ostali su bez najboljeg igrača i strelca Rubena Sose kojeg je odveo Inter. Rimljani su se nadali da će Sinjori makar donekle uspeti da nadoknadi odlazak prve haubice. A što bi naši tabloidi rekli: Ono što se desilo kasnije, ostaviće vas bez daha! (FOTO+VIDEO).
Štaviše, Sinjori nije ni bio prva zvezda Lacija u tom prelaznom roku. Novine su pisale samo o dolasku kontroverznog Pola Gaskojna. Uz Arona Vintera, Karlhajnca Ridlea i Dijega Fuzera, Gaskojn i Sinjori su došli kao kreativac i egzekutor koji će unaprediti tim. Prvi Gaskojnov gol je došao u derbiju protiv Rome, a namestio mu ga je upravo Sinjori. Bepe je krenuo kao furija u dresu Lacija. Dao je sedam golova u prvih pet utakmica i automatski osvojio srca Lacijala. Od tada je on jedan od najvećih za svakog napadača Lacija. Čak ni ona šampionska generacija iz 2000. nije imala takvog miljenika među Lacijalima kao što je Sinjori.
Brak Lacija i Đuzepea Sinjorija se ispostavio kao najbolja stvar u karijeri napadača i početak nove ere za klub iz Rima. Već u prvoj sezoni, Sinjori je postao kralj strelaca sa 26 golova ispred asova kao što su Roberto Bađo, Gabrijel Batistuta ili Roberto Manćini. Te sezone je postigao verovatno i najlepši gol u karijeri. Protiv Intera je primio loptu negde na svojoj polovini i kao lavina se stuštio kao golu Nerazura. Lomio je „Ujaka“ Bergomija, delio lažnjake, a onda ispalio metak iz levice u suprotan ugao.
Nije baš bio prepoznatljiv po solo prodorima. Onako omalen, ali brz kao zec je gledao da izbegava duele ako to nije neophodno. Nekoliko kontakata sa loptom i levica bi prasnula, a lopta se zakopcala u mreži rivala. Bio je oportunista. Gledao je da što jednostavnije reši situaciju. Koliko ih je samo dao „iz prve“... Bilo je tu nešto „inzagijevsko“, ali Sinjori je osim toga što je imao strašan njuh za gol, bio i sjajno tehnički potkovan. Laserskom brzinom se rešavao čuvara, ali strahovita levica je bila njajače oružje. Kako je takva moć izbijala iz leve noge tog omalenog i mršavog momka, nikome nije bilo jasno... Kada bi se namestio na šut, golmanima je ostajalo da samo paradom ulepšaju gol.
Sa „jedaneaesticom“ na leđima, u dresu koji je izgledao dva broja veći, Sinjori je postao napast za protivnike. I drugu sezonu u Laciju završio kao kralj strelaca u Seriji A. Promenio je partnere u špicu, pa su umesto Ridlea stigli Kaziragi i Bokšić, ali se suštinski ništa nije promenilo. Sinjori je rešetao i sezonu završio sa 23 gola na kontu, a iza sebe u ligi ostavio Zolu, Bađa, Silencija, Gulita... Te sezone je rešio i rimski derbi i naneo Romanistima jednu od mnogih rana koje će ih peći. Zanimljivo, bio je to volej desnom...
Nominativno, čuvek sa takvim šutem takav šut je značio i đavolsku opasnost iz prekida. A Sinjori je bio tata-mata za slobodnjake! U proleće 1994. godine je bacio Olimpiko u trans kada je postigao tri gola protiv Atalante posle slobodnjaka. Tačnije, dva puta mu je Skloza samo namestio loptu na šut, a treći je bio direktno iz slobodnog udarca.
Četiri i po godine kasnije, jedan drugi momak sa „jedanaesticom“ Lacija na leđima će ući u istoriju kao prvi igrač u Seriji A koji je postigao tri gola iz slobodnjaka na jednom meču. Siniša Mihajlović je izrešetao Fiorentinu i podsetio na Sinjorijevu prolećnu simultanku. Magija „jedanaestice“ Lacija.
Posle dva sezone u kojima je bio najbolji strelac lige, poziv na Mundijal u SAD je bio neminovnost. Međutim, Arigo Saki nije bio baš veliki fan Sinjorija. Morao je da ga povede, ali mu nije dao status koji je zaslužio. Sinjori je u Americi odigrao šest mečeva, ali samo je jedan počeo u prvoj postavi. I pored toga je namestio Robertu Bađu pobedonsni gol protiv Španaca i Dinu Bađu jedini gol za trijumf protiv Norveške. Uoči polufinala protiv Bugara, Saki mu je rekao da će biti u startnih 11. Ali na poziciji levog krila. Sinjori je reagovao ljutito i odbio da igra na toj poziciji. To je za njega bio kraj Mundijala. Nije igrao u polufinalu i finalu. A možda je baš takav igrač mogao Azurima da donese titulu i reši onu dosadu u finalu protov Brazilaca. Makar bi penal sigurno pogodio onda kada su promašivali svi, pa i veliki Bađo.
Penali su bili Sinjorijev fetiš. Jedan je od najboljih izvođača jedanaesteraca u istoriji italijanskog fudbala. Čak 30 odsto golova je postigao sa bele tačke. Po procentu uspešnosti je treći na večnoj lestvici Serije A. Zaštitini znak Sinjorija je bio penal iz jednog koraka. Toliki zalet je uzimao.
„Golmani nisu imali vremena da procenjuju i blefiraju. Za tako kratko vreme bi opazio koje koleno im je više savijeno i spušteno niže i znao bi da se bacaju u tu stranu. Meni bi samo ostalo da pošaljem loptu u suprotnu. Baš jednostavno“, otkrio je svoju tajnu kasnije Sinjori.
U leto 1994. je Lacio promenio trenera. Stigao je Bepeov fudbalski otac. Zdenjek Zeman je preuzeo komandu u Formelu i to je značilo da Sinjori može maksimalno da uživa na terenu. Zeman je iz Fođe za sobom doneo i svoju napadačku ideologiju. Sada su svi rešetali! Lacio je bio ofanzivna oluja i završio kao drugi iza nedodirljivog Juventusa, što je bila najbolja sezona još od one 1974. godine kada je osvojen Skudeto. Naravno, Lacio je bio najefikasnija ekipa u Kalču. Dali su 10 golova više od Juventusa. Lacio je igrao sa tri napadača, procvetali su Bokšić i Kaziragi, a Sinjori je sezonu završio kao najbolji strelac ekipe i peti u ligi. Bio je strelac u još jednom Dela Kapitaleu koji se pamti po Kaziragijevim makazicama.
Spremao se za još jednu sezonu pod Zemanom u kojoj je Lacio sa već izgrađenom ofanzivnom osovinom, ali i konačno pristojnim defanzivcima poput Čamota, Negra, supertalentovanim Sandrom Nestom kojeg je Zeman, Di Mateom u manveru i još nekim dobrim igračima hteo da napadne Skudeto. Bilo je leto 1995. godine i spremao se na prozivku, kada je stigla vest.
„Prodat si Parmi za 24 miliona maraka. Kranjoti je morao da prihvati“, rekao je čovek iz kluba Đeronci šokiranom Sinjoriju.
Bepeu se nije išlo...
„Sramota je da ja poslednji saznam. Ne želim iz Lacija, dete mi je tamo krenulo u školu i osećam se sjajno u tom klubu“, komentarisao je razočarani Bepe.
U Parmi su spremali promociju kada je vest o prodaji idola zavrištala u Rimu! Večni grad je poskočio, Lacijali su poludeli od besa, digla se kuka i motika. U roku od nekoliko sati razjarena masa od preko 5.000 ljudi je marširala ulicama i išla prema sedištu kluba sa namerom da sve razlupa i linčuje Kranjotija. A pogotovo njegovog prvog saradnika, „mozga“ cele operacije i omraženog bankara prevaranta Ćezarea Đeroncija. Sve je gorelo od baklji i dimnih bombi, demolirali su automobile, razbijali izloge... Navijačke radio stanice su alarmirale sve kojima je Lacio u srcu da ne čekaju ni časa. Ispred zgrade televizije RAI se skupila kritična masa, na Pjaca Barberini policija nije smela ni da prismrdi. Krenuli su i na zgradu Parlamenta. Karabinjeri su bili u strahu, mobilisane su i specijalne jedinice, dignuti helikopteri...
Nije prvi slučaj da su se navijači digli na noge u Italiji kada neko odluči da proda „bandijeru“ kluba. Firenca je bukvalno bila u plamenu kada je Bađo prodat Juventusu. Ali nikada tifozi nisu uspeli da spreče veliku prodaju. Ovoga puta je bilo drugačije. Gazda je biio Kranjoti, ali je predsednik bio Dino Zof i bez njegovog potpisa ništa nije moglo da se završi. Zof je bio u procepu, ali je dobro razmislio i ubedio Kranjotija da stopira posao ili će sve da ode dođavola. Kranjoti je nevoljno pristao uz put šaljući lažne pretnje da će se povući iz kluba i da će Lacio finansijski da propadnei. Sve se nekako smirilo i Sinjori je naredne sezone zaigrao kao u transu. Po treći put je postao najbolji strelac Serije A! Samo su Đuzepe Meaca i Điđi Riva uspeli da tri puta budu Kraljevi strelaca u Italiji! I niko nikada posle... Te sezone je još jednom rešio derbi Dela Kapitale, golom za pobedu u 88. minutu. Bepe Sinjori je izrastao u hodajuće božanstvo za navijače Lacija.
Ipak, sledeće sezone je krenuo pad iako je Bepe opet bio prvi strelac tima. Kranjoti je smenio Zemana, u vazduhu je mirisalo na nešto veliko. Na kraju sezone je stigao Erikson na klupu. Lukavi Šveđanin je uvek umeo da namiriše novac, a Kranjoti se spremao da kupi Skudeto! Bio je to početak megalomanskih ulaganja gazde Lacija koja niko u Italiji nije mogao da isprati. Čak ni Berluskoni, ni Morati, ni Anjelijevi... Ali, Erikson je za sobom poveo i svog miljenika Roberta Manćinija. I namenio je Sinjoriju ulogu Manćinijeve rezerve. Bepe nije želeo da to trpi, posvađao se sa Eriksonom i u decembru je poslat na pozajmicu u Sampdoriju. Posle 127 golova na 195 mečeva u dresu Lacija, idol Kurve Nord je oteran na tako ružan način. Tog dana je umro jedan deo Lacija, navijači su se osećali kao im je neko iščupao srce.
Bepe je u Sampdoriji bio zato što je morao, nije mu se igralo, imao je i probleme sa leđima, pa je posle samo šest meseci je otišao u Bolonju. Tog leta iz Bolonje je otišao Roberto Bađo koji je ranije došao iz Milana kao precrtan fudbaler i staro gvožđe. U Bolonji je procvetao i na velika vrata se vratio u Milano, ali u Inter. Stari vuk i veliki as Karlo Macone je rekao upravi da produži pozajmicu Sinjorija i problem rešen. tako je i bilo. Bepe je opet počeo da uživa u fudbalu. Sa gorostasnim Kenetom Andersonom je bio sjajan, a zbog disproporcije i pomalo smešan tandem. Nasledio je Bađovu „desetku“ i levica je opet zagrmela.
Nije više bio brz kao nekada, ali je neke stvari doveo do savršentsva. Da sve bude luđe, u Bolonji je postizao lepše golove nego u Laciju! Kakve samo slobodnjake je pogađao, kakve voleje, kakve majstorije... Mama Mia!
U prve tri sezone je dao 46 prvenstvenih golova, ukupno 84 za šest sezona, igrao sa Bolonjom u Kupu UEFA. Postao je i idol stadiona Renato Dal' Ara. Kada je trener Gvidolin odlučio da ga se reši i namerno ga držao na klupi, navijači Bolonje su primenili recept iz Rima, protestovali su i Gvidolin je dobio otkaz. Posle šest godina, telo je reklo dosta. Nije mogao više da izdrži zahteve najjače lige sveta. Bio je maj 2010. kada je Bepe Sinjori protiv Lećea odirgrao poslednji meč u Seriji A. U 89. minutu je stavio traku na ruku Đanluke Paljuke i sa knedlom u grlu laganim korakom krenuo ka aut liniji. Sa tribina su se orile ovacije kapitenu i idolu. Otrčao je počani krug, suzdržao se od suza i zauvek rekao adio Seriji A.
https://www.youtube.com/watch?v=IQuBtOfLCNU
Đuzepe Sinjori je drugi strelac u istoriji Lacija. Deveti najbolji svih vremena u Seriji A sa 188 golova u 344 meča. Ali sa prosekom od 0,54 gola po meču, te su od njega bolji samo Gunar Nordal i Đuzepe Meaca od igrača koji su dali preko 150 prvenstvenih golova!
Sinjori karijeru nije završio u Italiji. Kratko je igrao za grčki Iraklis i mađarski Šopron, ali to je već bilo otaljavanje posla i stalno je bio povređen. Tokom karijere, Đuzepe Sinjori nije osvojio nijedan trofej. Bio je drugi na svetu sa reprezentacijom, bio je drugi u Seriji A sa Lacijom, tri puta najbolji strelac Italije. Ali to ne baca senku na karijeru stasom malog, a srcem i znanjem velikog „bombera“ kojeg je Italija volela. Ne baca ni umešanost u skandal oko nameštanja utakmica u kojem je oslobođen sumnje posle dve nedelje, ali ipak kažnjen petogodišnjom zabranom rada u fudbalu. Bio je povremeno skaut i direktor nekih nižerazrednih klubova, ali fotelja nije reon gde se snalazi. Jedino se snalazio na travnjaku u dva broja manjim kopačkama.
Omaleni mršavko razorne levice, odbijen u Interu, voljen u Fođi, idolizovan u Laciju i kanonizovan u Bolonji je jedna od kultnih ličnosti italijanskog fudbala u vreme njegovih zlatnih godina. Nema više na Čizmi igrača kao što je bio Bepe Sinjori, nema više ni takvog italijanskog fudbala. Ostaju samo sećanja na čoveka kojem je protivnička mreža bila jedini izazov, ne i obijanje klupskih kasa širom Italije i Evrope.
Vidno podgojen, neuredne frizure, sa podočnjacima, Bepe Sinjori poslednjih godina je povremeno obavlja posao stručnog konsultanta na italijanskim TV stanicama. Sada ga nema više ni tamo... Nije dovoljno provokativan za medije koji traže polemike i svađe. Povremeno se pojavi u novinama, uglavnom kada je Lacio u pitanju, nahvali naslednike, ne daje zajedljive i sujetne komentare i podseti zašto je bio tako voljen.
Gugl još nije napravio takav algoritam da u prvi plan stavi pravog Bepea Sinjorija. Priče o varalici su za one koji ga nisu gledali i koji ne osećaju ništa prema njemu. Oni koji su gledali Bepea, ne mogu da to zaborave. Nije postojao ljubitelj fudbala koji je mrzeo Sinjorija...
(FOTO: Action images)