Nekome je svaki dan praznik: Ko su najpreplaćenije NBA zvezde? (VIDEO)

NBA današnjica ne deluje onako blistavo kako su se nadali svi oni koji jutra dočekuju ispijenih lica uz onaj „trošni“ strim sa kojim se srodiš već posle nekoliko dana, meseci ili godina – zavisi koliko si uporan i zahtevan. Devedesete se, očigledno, još dugo neće ponoviti, te to nam je što nam je. Nemamo više privilegiju da gledamo ligu koja je obilovala fantastičnim igračima među kojima je tek nekoliko odabranih imalo tu privilegiju da ponese epitet superstarova i košarkaških božanstava, a mnogi vrhunski igrači koji bi danas mogli da se utrkuju za MVP priznanje ostajali su u senci Džordana, Medžika, Drekslera, Melouna, Hakima... Danas gledamo savremeni NBA gde u svakom timu imamo makar jednu zvezdu, a neretko je slučaj da timovi okupe i po 3, 4 „superstara“. Igra se sve brže što se i podstiče raznoraznim promenama pravila, teži se što većoj atraktivnosti koja, na kraju dana, puni džepove moćnicima. Savremena košarka i uslovi na tržištu diktiraju trendove, pa skoro svaki grad ima svoj zaštitni znak u najboljem košarkašu ekipe. Ako ga nema – napraviće ga. Jer, slabo idu dresovi „dvanaestorice jednakih“ koliko god tim bio uspešan. Pitajte ljude iz San Antonija...

Otud imamo trend preplaćivanja igrača koji nemaju ili su godinama izgubili instinkt košarkaških ubica. Za razliku od evropskih fudbalskih giganata, NBA franšize - paradoksalno - moraju da paze na svaki dolar iako su finansijski daleko ispred njihovih pandana sa travnatih igrališta. Jedan loš maksimalni ugovor i klub može otići dođavola na nekoliko godina pošto koliko god novca imali plaćaće ogromne penale ukoliko pređu zacrtanih 76 miliona. Predstavićemo vam igrače koji „potkradaju“ svoje klubove pružajući tanke partije za ono što im svake godine legne na račun.

AMARE STODEMAJER

Čelnici Niksa su već počupali svu kosu sa glava zbog verovatno najlošijeg poteza jedne NBA franšize na tržištu u poslednjih nekoliko godina. Amare je jedino prvu sezonu u dresu njujorškog kluba odigrao na nivou svojih faraonskih primanja, da bi potom usledila totalna katastrofa i za njega i za ekipu. Niz teških povreda, neubedljive igre po povratku na parket, te godine koje ga polako sustižu pretvorile su se u agoniju iz koje će Njujork verovatno uspeti da se izvuče sledećeg leta. Stodemajer je došao u Veliku jabuku iz Finiksa kao jedan od najboljih igrača lige dobivši maksimalni ugovor koji ga danas svrstava na drugo mesto liste najplaćenijih igrača današnjice. Nakon tri godine agonije, iskusni krilni centar konačno je dočekao sezonu potpuno zdrav i u dosadašnjih 28 mečeva upisivao je 13,1 poen i 7,4 skoka u proseku, ali to nikako ne može opravda vrtoglavih 23.411.000 dolara po sezoni. Filu Džeksonu i Deriku Fišeru će konačno svanuti po završetku ove, pošto će sada već 32-godišnji Stodemajer ostati bez ugovora, a sledeći koji bude potpisao biće verovatno četiri do pet puta manji.

DŽO DŽONSON

Jedan od poslednjih pravih „šmekera“ u NBA, sedmostruki Ol star i čovek kojem retko drhti ruka kada je najbitnije... Pomislili biste da je svaki dinar vredan takvog igrača, ali ovoga puta biste se prevarili. Džo Džonson će ove sezone postati bogatiji za 23.180.000 dolara što je treća najveća suma u svetu NBA košarke, dok će naredne inkasirati „bezobraznih“ 24.895.000 zelembaća. Od kada je potpisao maksimalni ugovor dok je još bio vedeta Atlanta Hoksa kao da je ponestalo motivacije simpatičnom Džou, te samo kad je baš gusto ume da povuče. Bruklin je daleko od tima za najviše domete, a bek Netsa se lenjo vuče po terenu i na iskustvo i suvi kvalitet ubacuje 16,5 poena po utakmici. Sa 33 godine koliko trenutno ima Džonson retko koji igrač u istoriji lige je mogao da se pohvali tolikim primanjima, a teško da će Džo dobiti ozbiljnije novce kada mu bude istekao ugovor leta 2016. godine, ali koga briga? Prohorov mu je isplatio sasvim dovoljno.

KOBI BRAJANT

Legenda američke i svetske košarke i verovatno jedini pravi superstar koji je preživeo devedesete danas nije tako dominantan kao što je nekada bio. Naljutićete se – znamo – ali Kobija više ne možemo svrstati među najbolje igrače na svetu i MVP kandidate, sviđalo se to nekome ili ne. Problemi sa povredama i ozbiljne košarkaške godine pritiskaju Brajanta koji više nije u stanju da nosi franšizu na svojim plećima, čak ni do plej-ofa na ovako jakom Zapadu, o tituli da ne govorimo. Nema više Gasola, nema ni Bajnama iz poslednje šampionske sezone, nedostaju i oni pouzdani igrači zadatka koji su savršeo znali šta im je posao poput Odoma, Farmara, Fišera, Vujačića i ostalih. Znajući sve to, Crna mamba je ipak još jednom pokazala da joj je lična sujeta prečesto ispred želje da tim bude konkurentan, te je „zaštitino lice“ Jezeraša u novembru potpisalo novi ugovor vredan 48.500.000 dolara za dve godine što znači da će i ubuduće biti najplaćeniji košarkaš na svetu. No, ove sezone Kobi u proseku beleži 23 poena, po pet skokova i asistencija i – pomislićete - nije to uopšte loše, ali sve to uz mizernih 37,5% šuta iz igre. Tokom meča on prosečno „pojede“ preko 20 lopti, a Lejkersi su tu gde jesu – sa 12 pobeda već u ovom delu sezone miljama daleko od doigravanja. Povrh svega, igrači u ekipi Bajrona Skota osećaju se kao taoci Brajantove želje da sruši još neki individualni rekord i nahrani sopstveni ego, pa se dešava da Džeremi Lin posle meča maltene plače jer je kao starter šutnuo dva puta na koš. Izgleda da je Kobi sam sebi postao prioritet, jer oni kojima to nije u prvom planu uzmu osam miliona godišnje u zamenu za tim koji miriše na titulu (čitaj: Dirk Novicki). Nedavno je Brajant objašnjavao da on ima pravo na veći novac u odnosu na recimo Dankana i Novickog jer je Los Anđeles veće tržište od San Antonija i Dalasa, ali ni sve marketinške kampanje ovog sveta neće “smekšati” seleri kep limit.

RUDI GEJ

Krilo Sakramenta igra solidnu sezonu, a i Kingsi su bolji nego što su bili u poslednjih nekoliko godina. Međutim, nekadašnja zvezda Memfisa kroz čitavu karijeru ima dosta sumnjivu selekciju šuta i pogađa u prilično lošim procentima, a tako je i ove godine u Sakramentu. Prosek od 20,8 poena uz 6,2 skoka uopšte nije loša, ali učinak Rudija Geja drastično opada kada se lomi meč. Uz to, on definitivno ne deluje kao neko ko može da vodi tim iz Kalifornije do nekog značajnijeg uspeha, pogotovu na prejakom Zapadu gde će i ulazak u doigravanje biti fantastičan uspeh. Da stvar bude gora, Gej će do kraja ove sezone inkasirati 19.300.000 dolara što ga čini najbogatijim Kraljem u ovom trenutku ispred Demarkusa Kazinsa. Simptomatično je i to da timovi uglavnom proigraju nakon njegovog odlaska – to se desilo sa Memfisom, to se sada dogodilo i sa Torontom. Ipak, od iduće sezone Rudijeva plata biće 12.403.000 dolara što je daleko približnije onome što svake večeri prikazuje na parketu.

ANDREA BARNJANI

Njujork Niksi očigledno vole da protraće novac, pa je uz Stodemajera jedna od uzdanica tima pod košem i 213 centimetara visoki Italijan koji je na iznenađenje mnogih izabran kao prvi pik 2006. godine od strane Toronto Reptorsa. Iako Barnjani ima samo 29 godina, već sada se može reći da njegova karijera ni izbliza nije opravdala očekivanja, uglavnom zbog povreda. No, „staklene noge“ Andree Barnjanija nekome su vredele 11.500.000 dolara po sezoni kada je dolazio u Veliku jabuku. Ruku na srce, dok je bio zdrav u Torontu je odigrao nekoliko dobrih sezona, ali je poslednje dve uglavnom proveo po bolnicama i centrima za oporavak, te je odluka Niksa da potpišu takvog igrača za toliki novac prilično nelogična. Kao da im Amare nije bio dovoljan...

Ove sezone u proseku beleži 4,5 poena i 2 skoka, dok u odbrani retko koga može da sačuva kao i čitava Fišerova ekipa. Povrh svega, odigrao je samo dva meča od početka sezone, te investicija Niksa deluje sve gore iz dana u dan. Srećom po Fila Džeksona, italijanskom centru ističe ugovor narednog leta i on će verovatno napustiti klub, a i ako ostane moraće da pristane na daleko skromnije uslove.

DERON VILIJAMS

Iskusni plejmejker Bruklina jeste nekadašnji Ol star sada je samo senka nekada jednog od najboljih organizatora igre u ligi. Najmanje deset “jedinica” trenutno su daleko bolji od zvezde Bruklina koja, ruku na srce, ima velikih problema sa zglobovima koji mu ne daju mira, te Deron već nekoliko sezona ne igra dobro u kontinuitetu. Netsi su najveće trošadžije u ligi I Mihail Prohorov odavno plaća porez na luksuz, a Vilijams je uz pomenutog Džonsona najveći krivac za to. Nekadašnji plej Jute zaradiće ove godine neverovatnih 19.754.465 dolara, a da stvar bude gora ta cifra će biti još veća narednih sezona da bi u sezoni 2016/2017 dostigla vrhunac – 22.331.000. Deronovih 13,9 poena I 6,3 asistencije, te užasnih 39% šuta iz igre ne deluju tako impresivno I jasno je da nekadašnji reprezentativac SAD-a debelo “potkrada” franšizu iz njujorškog predgrađa.

Razumljivo, generalni menadžer Bili King već neko vreme razmišlja o trejdu svog startnog plejmejkera, a nedavno su se kao mogući poslodavci Derona Vilijamsa pominjali Sakramento Kingsi. Gde god da ode, 30-godišnji organizator igre moraće drastično da popravi igru ukoliko želi da dokaže da ruski milioni nisu tek tako bačeni.

DŽEREMI LIN

Mič Kupčak i Los Anđeles Lejkersi su izvisili za nekoliko velikih imena prethodnog leta i onda su u nedostatku boljih igrača okovali zlatom Džeremija Lina. Franšiza će de fakto profitirati finansijski pošto milijarde Azijata sve više prate NBA i dresovi će ići „kao alva“, ali seleri kep se ne može prevariti. Kupčak je više od trećine dozvoljene sume dao Kobiju i Linu, a ni jedan ni drugi ove sezone ne igraju košarku svog života. Ukupno 8.374.000 dolara po sezoni previše je za nekoga koji je zaludeo planetu sa nekoliko strašnih partija dok je nosio dres Niksa, ali onda nastavio da lebdi na oblaku tog „buma“ ne ponovivši više nikada takva izdanja. No, liga širi tržište ka Aziji, sve će se više mečeva igrati na tlu Kine, Japana ili Indije, te bi nastavak Linsejnitija na azijskom tlu značio i milione za upravu Jezeraša. U međuvremenu, oni koji stvarno vole Lejkerse i sve njihove igrače bez obzira na oblik očiju i boju kože, udaraće glavom o zid gledajući startnu petorku Lin – Brajant – Džonson – Dejvis – Hil koja je danas izraziti favorit verovatno samo protiv skandalozne Filadelfije. A Lin, kao i do sada, jedno veče ubaci 20 poena, pa nestane u narednih 10 utakmica.. Na kraju, 10,5 poena i 4,7 asistencija po meču ostaju kao podsetnik Kupčaku da ne zaboravi kome je „poklonio“ lep deo budžeta franšize iz Los Anđelesa.

DŽERALD VALAS

Nekada sjajni defanzivac i višestruko korisno krilo pretvorilo se u nekoga ko isključivo maše peškirom ukoliko mu povrede dozvole da se makar nađe na klupi. Deni Ejndž verovatno proklinje dan kada je kao najveće pojačanje dobio Džeralda Valasa, dok je put Bruklina poslao Garneta, Pirsa i Terija. Dodajte na sve teret od preko 10.000.000 dolara koje godišnje Ejndž isplati Valasu i postaće vam potpuno jasno koliko su Seltiksi izgubili tog kobnog 12. jula 2012. godine. Džerald je danas najplaćeniji igrač jedne od najvećih franšiza u istoriji NBA košarke, a kao „protivuslugu“ menadžmentu kluba on za sedam minuta po meču uspe da ubaci 0,5 poena i sakupi 0,7 skokova. Uz to, propustio je više od polovine mečeva u dosadašnjem delu sezone, a kao so na ranu Ejndžu, 32-godišnji Valas koji je nekada sjajno igrao za Šarlot i Portland će naredne godine za isti iznos olakšati kasu Bostona. Problem sa igračima tog tipa je i mala šansa da ih trejdujete, jer naredni klub preuzima aktuelni ugovor, a nikome normalnom ne pada na pamet da plaća toliki novac za epizodistu.Seltiksima, izgleda, ne dolaze bolji dani.

KENDRIK PERKINS

Centar Oklahome je verovatno najveći krivac što Kevin Durent i Rasel Vestbruk još nisu osvojili titulu, a ukoliko ga se uskoro ne reše male su šanse da će to učiniti i narednih godina. Kada je dolazio u „Brik Siti“, činilo se da će Perkins ipak biti solidna sila pod košem, pa je uprava Tandera čak poslala u Boston tada veoma talentovanog Džefa Grina koji je trenutno najbolji igrač i strelac Seltiksa sa bezmalo 19 poena po meču. A Kendrik? On prosečno beleži vrlo, vrlo skromnih 4,1 poen i 5,8 skokova po meču uz skandaloznih 41,2% šuta iz igre za jednog centra koji ne šutira van reketa. Uz činjenicu da je jedan od najlošijih startnih centara u ligi kada su brojke u pitanju, Perkins je i u defanzivi prilično tanak. Muči se u odbrani od pika, prilično loše štiti obruč o čemu svedoči i 0,8 blokada po utakmici, te čak i bekovi lagano završavaju preko njega. Jedino gde popularni Perk prednjači jeste “Šektin' a ful” gde ga legendarni Šakil O'Nil redovno ismeva. U poslednje vreme Oklahoma daleko bolje izgleda kada je na terenu Stiven Adams koji odrađuje mnogo veći posao i u odbrani i u napadu. A da, ne spomenusmo platu. Sitnica – 9.654.000 dolara. Ako ništa, Skoti Bruks će se makar od narednog leta dati u potragu za novim centrom pošto će Perkins konačno postati slobodan igrač.

(FOTO: Action Images)