Osim, Đukić, Marko Nikolić… Ima neka tajna veza
Vreme čitanja: 3min | sre. 18.12.13. | 12:45
Doskorašnji trener Voše, mlađi od dvojice igrača sa kojima će raditi u Humskoj, tek je treći domaći strateg koji je u poslednje tri i po decenije, dobio privilegiju da sedne na klupu Partizana, a da nije ponikao u crno-belom taboru
Partizan – partizanovcima. Beše nekad. Preciznije, do ponedeljka 16. decembra, crno-beli su brižljivo negovali praksu da klupu prvog tima povere kadru stasalom u klubu iz Humske 1, nekadašnjem igraču i(li) treneru iz mlađih kategorija, da bi promocijom Marka Nikolića u šefa stručnog štaba prekinuli tradiciju dugu tri i po decenije. Sveže ustoličen na funkciju na kojoj se pojedinci nisu zadržavali ni godinu dana, doskorašnji strateg Vojvodine je tek treći trener još od 1978. koji je zakoračio u Hram fudbala, kako ga od milošte zovu Grobari, bez prethodnih dodirnih tačaka sa Parnim valjkom.
Ako se izuzme rukopis (mada za neke kažu da je bio švrakopis) stranaca - Lotara Mateusa, Jirgena Rebera, Avrama Granta – slučajevi ukazivanja šanse stručnjaku stasalom mimo Topčiderskog brda mogu se podvesti pod raritet, jer su od čuvenog Antea Biće Mladinića s kraja sedamdesetih, takvom privilegijom mogli, pre Nikolića, da se pohvale još samo dvojica: Ivan Osim i Miroslav Đukić.
Izabrane vesti
I svaki je, na svoj način, ostavio trag i uselio se u navijačka srca, što bi mogla da bude sjajna polazna tačka Nikolićevog trenerskog opusa, iako za njega nema validnog dokaza da je privržen crno-belima. Biće da je to manje bitno od kvaliteta fudbala, u šta su mogli su da se uvere redovni hroničari zbivanja na stadionu iznad Autokomande tokom poslednje dve decenije, kad su baš Osim i Đukić doveli igru do nivoa koji je publiku terao na aplauz. Što je u ovdašnjem fudbalu, posebno pred probirljivim Partizanovim navijačima, neuporedivo teža misija od osvajanja trofeja.
Stariji ljubitelji fudbala dobro se sećaju dolaska popularnog Štrausa sa Grbavice u Beograd. Niko ga te 1991. nije posmatrao kao dete Željezničara, niti se Švabo busao u grudi, ovde odomaćenom frazom o tome kako mu je ''životni san da radi u Partizanu''. Naprotiv, došao je vođen profesionalnim izazovom i za kratko vreme napravio prepoznatljivu igru i osvojio Kup Jugoslavije, savladavši u finalu Crvenu zvezdu. Usput, stvorivši temelje tima (Mijatović, Krčmarević, Petrić, Jokanović) koji će godinu dana kasnije, pod vođstvom Ljubiše Tumbakovića prigrabiti šampionsku krunu.
Na sličan način može da se posmatra i učinak Miroslava Đukića, za koga se početkom 2007. pričalo kako je zvezdaš (on nikad nije ni potvrdio, ni demantovao), ali je zato se njegov Parni valjak najviše sviđao Grobarima, pa i dan-danas na tribinama setno krene priča: ''e, gde bismo tad dogurali da nas UEFA nije suspendovala zbog incidenata u Mostaru''. Taj Partizan u kome su glavni igrači bili Jovetić, Tošić, Moreira, Žuka i Dijara postavio je osnove za dominaciju srpskim fudbalom (šest vezanih titula).
Zato prilikom dogovora saradnje niko Nikoliću nije prebrojavao navijčka krvna zrnca, od njega se, kako reče predsednik Dragan Đurić, traži nastavak trofejnog niza, a bude li prepisao napadačko opredeljenje Osima i Đukića (kod njih je ekipa igra napred i samo napred) možda navijači crno-belih dožive i tu privilegiju da gledaju kvalitetan fudbal.
Interesantno je saznanje da je Marko Nikolić jubilarni 40. trener u istoriji Partizana, ali da neće biti najtstariji u svlačionici crno-belih. Nekadašnji fudbaler i trener Rada, rođen je 20. jula 1979, dok su kapiten Saša Ilić (30. decembar 1977) i štoper Milan Obradović (3. avgust 1977) dva leta stariji, pa će biti interesatno videti kako će ta spona između šefa struke i dvojice najiskusnijih fudbalera da funkcioniše.
SVI TRENERI PARTIZANA:
Franjo Glazer (1945)
Ilješ Špic (1946-1951)
Antun Toni Pogačnik (1952)
Toni Pogačnik, Ilješ Špic (1952/53)
Milovan Ćirić (1953/54)
Ilješ Špic (1964/55)
Aleksandar Tomašević (1955/56)
Kiril Simonovski i Florijan Matekalo (1956/57)
Geza Kaločaj (1957/1958)
Ilješ Špic (1958-1960)
Stjepan Bobek (1960-1962)
Stejan Bobek i Kiril Simonovski (1962/63)
Marko Valok (1963/64)
Florijan Matekalo (1964)
Aleksandar Atanacković (1964)
Marko Valok (1965)
Abdulah Gegić (1965-1967)
Stevan Vilotić (1967)
Stjepan Bobek (1967-1969)
Stevan Vilotić (1969)
Kiril Simonovski (1969/70)
Gojko Zec (1970/71)
Velibor Vasović (1971/73)
Mirko Damjanović (1973/74)
Tomislav Kaloperović (1974/76)
Jovan Miladinović (1976)
Ante Mladinić (1977/1978)
Florijan Matekalo (1979)
Jovan Miladinović (1979)
Milutin Šoškić (1979)
Josip Duvančić (1979/80)
Tomislav Kaloperović (1980)
Miloš Milutinović (1982)
Nenad Bjeković (1984)
Fahrudin Jusufi (1987)
Momčilo Vukotić (1988)
Ivan Golac (1989)
Nenad Bjeković (1990)
Miloš Milutinović (1990)
Ivan Osim (1991/1992)
Ljubiša Tumbaković (1992-1999)
Miodrag Ješić (1999/2000)
Ljubiša Tumbaković (2000/2002)
Lotar Mateus (2002/2003)
Vladimir Vermezović (2004/05)
Jirgen Reber (2005(06)
Miodrag Ješić (2006/07)
Miroslav Đukić (2007)
Slaviša Jokanović (2007-2009)
Goran Stevanović (2009/10)
Aleksandar Stanojević (2010-2012)
Avram Grant (2012)
Vladimir Vermezović (2012/13)
Vuk Rašović (2013)
Marko Nikolić (2013-?)
(FOTO: Star Sport, MN Press)