Radivoj Bosić posle pet godina na Marakani: I u Zvezdi sam voleo Partizan

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Antalije)

Bilo je i ranije sličnih slučajeva. Najsvežiji su primeri Petra Đuričkovića, Uroša Đurđevića i Ognjena Ožegovića, s tim da su sva trojica zaobilaznicom, posle mlađih kategorija i(li) kratkotrajnog staža u prvom timu Crvene zvezde, završavali u Partizanu. Za razlilku od njih Radivoj Bosić je povukao hrabriji potez kad je odlučio da direktno sa Marakane pređe u Humsku 1.

Prvi takav igrač još od Gabrijela Klea 2009, međutim, njegov potpis ni izbliza nije izazvao takve potrese na obe strane Topčiderskog brda kao postupak Brazilca. Možda i bolje za 18-godišnjeg ofanzivnog veznog, jer će, bar na početku trogodišnjeg mandata, biti lišen pritiska da pod obavezno nešto veliko mora da napravi. A pod uslovom da uključi emocije...
"Na moj dolazak presudno je uticalo što sam partizanovac odmalena, iz tog vremena posedujem dokaz u vidu fotografije sa šalom i kapom kluba. Znaju ljudi koji su sa mnom odrastali da sam oduvek navijač crno-belih", ne ostavlja dilemu talenat iz "klase 2000", angažovan kao slobodan igrač, pošto mu je istekao stipendijski ugovor sa bivšim klubom. "Kad mi se posle pet godina provedenih među crveno-belima ukazala prilika da pređem u Humsku, sa zadovoljstvom sam je prihvatio".

Pre nego što je odlučio da zaduži dres Partizana, Bosić se posavetovao sa porodicom, svestan da se upušta u avanturu na koju mnogi nisu spremni.
"Nije bilo lako ljudima u Zvezdi da prihvate da nekog igrača pet godina odgajaju, a on završi u Partizanu. Shodno tome, postojao je malo veći pritisak, ali na meni je da igram fudbal, ne da razmišljam o stvarima van terena. Ne plašim se ničega. Da je suprotno, ne bih ni doneo ovakvu odluku. Pretnjama uživo nisam bio izložen, samo malo na društvenim mrežama, što je OK".

Bosić je jutros odradio prvi trening sa novim klupskim drugovima. Neke od njih odavno poznaje.
"Sa Strahinjom Pavlovićem, Svetozarom Markovićem, Zlatanom Šehovićem i Arminom Đerlekom, koji mi je i cimer ovde, prijatelj sam iz mlađih reprezentativnih selekcija. Pomažu mi da se što pre prilagodim, a mogu i oni da posvedoče da se nisam ustručavao druženja sa njima dok sam bio u Zvezdi".

Za velika obećanja nije vreme. Jednostavno, fudbaler koji se jesenas kalio na pozajmici u Grafičaru svestan je da je trenutno u zaostatku sa novim saigračima i da će morati da zapne ne bi li bio u konkurenciji za mečeve u prolećnoj sezoni.
"Ako mi je Uprava ukazala poverenje i poslala na pripreme prvog tima, onda to nešto znači. Na šefu je da odluči kad ću igrati. Videćemo, imajući u vidu da nisam prošao bazični deo pripremnog perioda. Moj zadatak je da se borim i iskoristim šansu kad se ukaže, a verujem da karakteristikama, poput brzine i tehnike vođenja lopte mogu da doprinesem povoljnim rezultatima najvećeg kluba u Srbiji", dodao je Radivoj Bosić, koji je zadužio dres broj 45, zbog - kako kaže - Aleksandra Mitrovića koji je isti nosio u Humskoj.

INICIJACIJA - PEĐA MEDENICA

Poput svakog novalije, morao je i Radivoj Bosić da prođe period inicijacije u Partizanu koji podrazumeva penjanje na stolicu i pevanje pesme, po svom izboru, pred ostatkom tima.
"Stojke je insistirao da već prvog dana budem podvrgnut tom ritualu. Izabrao sam hit Peđe Medenice "Dođeš mi u san". A kad je o Stojkoviću reč, svakako ću prihvatiti savet iskusnijeg kolege, pošto je i on u mlađim kategorijama bio deo Zvezde, pa će mi razgovor sa njim koristiti".