A. JoksićAfter je kod predsednika: Imao sam pet opcija, ali samo sam Marka hteo da vidim
Vreme čitanja: 5min | pon. 18.05.26. | 11:12
“Sedeli smo u Beogradu pet i po sati“, premotava film Marios Iliopulos
Nezamislive scene u atinskom naselju Nova Filadelfija. Bar za nas nezamislive, jer ih u Srbiji ne viđamo. I pitanje je da li ćemo... Navijači i prvi čovek kluba pevaju zajedno!
Desilo se po okončanju ceremonije proglašenja pobednika grčkog prvenstva, kad su igrači i treneri AEK-a dobili medalje i pehar za najbolji tim države. I taman kad se svečanost završila, a navijači se u stampedu, poput mrava, razmileli terenom, slavlje žuto-crnih dobilo je novu dimenziju. Dok je hiljade ljudi tražilo mesto za selfi, da ovekoveči osvajanje titule, u centralnoj loži stadiona “Aja Sofija“ pojavio se – Marios Iliopulos.
Izabrane vesti
U pitanju je prvi čovek AEK-a, koji je pre dve godine preuzeo komande kluba i promenio mu identitet. Na prvi pogled deluje neugledno, sa kosom vezanom u rep, povelikim stomakom, kao da je pošao na pecanje, a ne na fudbalsku utakmicu. I baš takav se dopada ljudima koji podržavaju AEK. Zato što je neposredan, zato što je svoj, što ne mora da nosi odelo da bi pokazao koliko mu je stalo. Ne, on to čini delima. Najpre ulaganjem, pa fantastičnom energijom, a naposletku i simbiozom sa publikom. Ona ga voli.
“Kako da ga ne volimo, kad ga smatramo jednim od nas. Sad ćete da vidite zašto“, govorili su nam pre početka poslednje sekvence velikog slavlja.
liopulos je slušao kako masa, sa terena i ona koja se u međuvremenu vratila na tribine da mu bude bliže, traži da zapeva. Ne navijačke pesme, nego nešto iz grčkog folklora što je Unija prisvojila kao svoj repertoar tokom utakmica.
“Ako nam ne pevaš, nećemo da odemo“, glasi slobodan prevod navijačkog pokliča.
Iliopulos je znao šta sledi. Samo je tražio pažnju i pogodan trenutak. Kad je shvatio da je to – to, počeo je da peva. Ruku na srce, ništa ga nismo razumeli, niti su to bogzna kakve glasovne mogućnosti, pitanje je da li bi prošao prvi krug takmičenja u ovdašnjim televizijskim muzičkim programima, ali se navijačima AEK-a dopada.
Jedna, druga, treća pesma... Nikad kraja. I tako dvadesetak minuta. Da ih ispoštuje pre nego što su se svetla na stadionu pogasila duboko iza ponoći. U jednom trenutku i mala oda za tvorca ove šampionske generacije Marka Nikolića s kojim je na bini bio zagrljen.
“Imao sam pet opcija, sve sam ih video u video pozivu. Ali samo sam sa Markom kliknuo. Tako da sam od te petorice, samo njega želeo da vidim, nikoga drugog. Otišao sam u Beograd i pet i po sati smo sedeli. Rekli smo šta smo imali i sad smo došli ovde gde smo. Veliki aplauz za Marka“.
Marios Iliopulos (©Uroš Popović)Beše to samo uvod u izvedbe Mariosa Iliopulosa kasnije u jednom noćnom klubu, gde se, kažu, radovao do zore. Ima razloga. AEK doživljava kao svoj klub, ljude u njemu isto, navijače kao rođene. A i oni njega. Zato im je priredio muzičko-scenski spektakl tokom proslave titule, koji je doživeo vrhunac tako što je na teren uleteo sa trkačkim automobilom i njime driftovao po travi. Na opšte oduševljenje publike.
Istu tu publiku je doslovce terao od bine da ne bi ometala igrače da se na nju popnu kako bi primili medalje. U pozdravnom govoru govorio je kao da je političar, sigurno više od pola sata. Niko reč nije zucnuo. I svi su mu aplaudirali. Kad je lepo i kad se osvaja titula, onda sve može.
Čak i da vlasnik kluba upriliči after posle žurke na stadionu, za ljude čiji su pogledi govorili više od bilo kakvih reči. Oni vole Mariosa. Nama možda teško objašnjivo, ali njima je nacrtao osmehe na lica.
