Albert Nađ: Staviću Erbas da bih ušao u Ligu šampiona! Nisu mi potrebni najbolji, nego pravi igrači
Vreme čitanja: 6min | pon. 27.05.24. | 12:46
Trener Partizana rekao da Saldanja sigurno odlazi, napomenuo da je Teleoptik degradiran i nekad mora da se igra i „ružan fudbal“
Bilo, ne ponovilo se. Izgovoreno prošle, i na koncu ove sezone. Plasman je razilčit, međutim, utisak je isti. Partizan je razočarao i sebe i navijače i od te istine ne beži Albert Nađ.
Svestan propusta u selekciji, načinu igre i rezultatima, bio je šef stručnog štaba krajnje otvoren u rezimeu ciklusa za zaborav. Bez obzira što je samo pet utakmica prošlo otkako je nasledio Igora Duljaja, kao čovek koji je bio tu od početka, jasno je secirao probleme crno-belih. A nagomilali su se...
Izabrane vesti
Bez obzira na vicešampionsko zvanje i mesto koje vodi u kvalifikacije za Ligu šampiona.
"Sa savešću sam na istom gde sam i bio pre dva meseca. A gde ćemo biti u naredna dva – sačekaćemo i videti. Ostvarili smo cilj koji smo postavili posle poraza u derbiju na početku plej-ofa, da sačuvamo drugu poziciju na tabeli. Svesni smo da je Partizan mnogo patio tokom sezone, čak i kad smo pobeđivali, nismo bili na svom nivou, dobijali smo mečeve u posednjim sekundama. Naš najbolji igrač tokom sezone bio je Aleksandar Jovanović, golman nas je često spasavao. Da nije, moglo bi da bude u kontra smeru. Ne mogu da budem zadovoljan kako se prvenstvo odvijalo, jer smo imali ogromnu prednost u odnosu na pratioce, ali smo se uspavali posle nerešenog rezultata na Marakani (2:2), a i u tom derbiju je Crvena zvezda je bila bolja od nas i toga smo morali da budemo svesni“, priznaje Nađ tokom razgovora sa novinarima u Sportskom centru „Zemunelo“.
Ističe da nikad nije planirao da odustane. Ni u teškim trenucima.
"Ne! Ovaj klub je moj život, ljubav bezuslovna. Dokazivao sam kroz karijeru šta mi Partizan znači, moj karakter mi nije dozvoljavao da kažem da sam pogrešio. Niti sam sumnjao u sebe da mogu da preuzmem ekipu“.
Iako je dosta negativnosti u Humskoj i oko nje, Parni valjak je ostao dosledan sebi u završnici takmičenja i završio drugi, iako bi imao sigurno mesto u grupnoj fazi UEFA takmičenja da se spustio na treće mesto.
"Malo je čudna ta situacija, da treći ima zagarantovanu Evropu, a drugi nema. Opet, takmičiš se u kvalifikacijama za Ligu šampiona, pogledajte samo loptu kojom se igra LŠ i kakav značaj UEFA daje tom nadmetanju“.
Već se zna da mu je prva prepreka na tom putu Fenerbahče ili kijevski Dinamo.
"Šta reći? Favoriti su, kao što je 2003. bio Njukasl, pa u grupi sve ekipe u odnosu na nas. Igraćemo prsa u prsa, pa šta nam bog da. Dok ne izađu na teren, mogu i Turci i Ukrajinci da budu favoriti samo na papiru. Postaraćemo se da im pomrsimo račune kao Njukaslu. Pošto će se ljudi verovatno kladiti na Dinamo ili Fener, hajde da kladionicama donesemo ogromnu zaradu“.
Konstatacija „prsa u prsa“ malo se kosi sa onim što je Partizan prikazivao na terenu, jer je bio mekan. Da li i kako to može da se promeni?
"Može! Dopunom selekcije, načinom treniranja, psihologijom, razgovorom. Volim ratnike! Verovatno možemo da poboljšamo taj segment. Neki igrači su takvog profila da ne možemo da tražimo od njih ono što ne mogu da izvedu. Na primer, da se ponavljaju ili izlaze u visok presing, ali su zato dobri u posedu ili kontroli lopte. Sve može da se reši. Fenerbahče je verovatno kvalitetniji od nas. Isto i Dinamo. U datom trenutku moraš da postaviš Kineski zid naspram njih, jer je osnovni cilj je pobeda. Da li ću da stavim autobus? Ako mi to donosi plasman u Ligu šampiona, postaviću Erbas avion, jer je veći. Hoće li to biti ružno? Može da se kaže. Svi bismo voleli da bude atraktivno, ali nekad mora i ružno. Realovi Galaktikosi su projektovani pre dve decenije da igraju dopadljiv fudbal, a ispostavilo se da su osvojili samo jednu titulu, a nemaju Ligu šampiona“.
Posle sedam godina će se Partizan vratiti u kvalifikacije za to takmičenje. Toliko traje i post u prvenstvu. Otud pitanje, da li je teže osvojiti titulu ili se plasirati u elitni razred evropskog fudbala?
"Čekajte da počne sezona. Bol je veliki! Dugo je sedam godina bez titule, a pet bez bilo kakvog trofeja. Bilo ko da sedi na klupi želi da prekine taj niz... Bili smo blizu kod Aleksandra Stanojevića, a nismo dostigli. Daj da krenemo dobro, a da na cilju budemo odlični“.
Najveće je pitanje sa kakvim kadrom, jer postojeći zahteva još jednu rekonstruciju, iako je u minula dva prelazna roka angažovano skoro 20 igrača. I samo su dvojica ispnila očekivanja, Aleksandar Jovanović i Mateus Saldanja.
"Ne možemo da kontrolišemo tržište. Ekipa koja bude počela pripreme neće biti tu 1. septembra. U politiku kluba ne ulazim, iako ćemo narednih dana proceniti koje poteze bi trebalo da povučemo. To je trebalo da se uradi mnogo ranije. Bar se nadam da je urađeno. Možda sam dosadan, ali sam čuo krilaticu Bila Beličika, u doba kad je Nju Ingland osvajao titule, dovodio igrače koji nisu bili glavni u drugim ekipama, pa su ga na to novinari podsećali, a on uzvraćao: „Nisu mi potrebni najbolji, nego pravi“. Time ćemo se voditi. Saldanja će sigurno napustiti klub, dečko je ozbiljan potencijal, može da igra u Ligama petica i na njegov odlazak ne možemo da utičemo. Od veznih i bočnih igrača, na svakoj poziciji je neko neophodan. Ima i u našem prvenstvu momaka koji prave razliku i dobro bi nam došli“.
O imenima Albert Nađ neće, ali o karakteru hoće.
"Nije teško naći igrača za Partizan. Ima ih i u ovdašnjoj ligi. Istorijski, bilo je onih koji nisu ličili na sebe kad su dolazili kod nas. Na primer, Mirko Todorović je bio fantastičan dok je bio u zrenjaninskom Proleteru, ali se kod nas nije snašao. Ovde nije lako, ali je lepo igrati. Lepo je i kad čuješ zvižduk, čak i psovku sa tribina. To pokazuje možeš li da izdržiš pritisak. Najviše sam voleo kad su me navijači Zvezde vređali“.
Tokom opširnog izlaganja trener Partizana je više puta pomenuo značaj saradnika iz stručnog štaba i rekao da su za njega od krucijalne važnosti ekonomi, kako bi omogućili igračima da zadovoljni dođu na terening.
"Govorio sam uvek šta mislim. To je pravi stručni štab, kad imaš pravo da izneseš mišljenje, ako je argumentovano“. Kad se budemo dogovarali o pojačanjima, nećemo im gledati godine, jer ne delim igrače na mlađe i starije. Mogu da budu dobri ili manje dobri. Niko nam ne garantuje da ćemo napuniti kasu, a dosta smo potrošili iz te iste kase da bismo doveli igrače“.
Na ovom mestu Nađ podseća i na manjkavosti u saradnji sa filijalom, Teleoptikom, čiji je trener bio ne tako davno (i osvojio prvo mesto), ukazavši na probleme sa kojima se struka suočava kad bi talenti trebalo da krče put ka prvom timu.
"Kad smo prvi put ušli u Ligu šampiona bilo nas 70 odsto koji smo porasli u školi. Drugi put nešto manje, ali su momci znali značaj Partizana. Osnovna baza prvog tima jeste Omladinska škola. Neke stvari su se poremetile, ne mogu da pričam i da dublje ulazim u tu temu. Koliko god se neko ljutio, kazaću da ne postoje legende Partizana, već samo igrači koji su deo istorije. Svi koji su ovde ponikli smo odgovorni za rezultate u poslednjih sedam godina. U svim segmentima, pri čemu ne bežim ni od svoje odgovornosti. Teleoptik je u jednom momentu degradiran, dešavalo se da iz omladinske škole ne žele momci u Teleoptik. Smatrali su da neće kasnije dobiti šansu u prvom timu. Ima dosta problema, od roditelja, preko menadžera, koji ne shvataju da je prelazak iz juniorskog i seniorski fudbal velika razlika“, završio je Albert Nađ.