ALEKSANDAR MITROVIĆ – Početak srpskog rekordera: Žuti, gol i crveni karton, sve za 45 minuta

Kao priča o „ružnom pačetu“ koje se pretvorilo u najlepšeg labuda. Od dečaka koji je želeo da sve batali i vrati se u Smederevo, jer nije osećao podršku u mlađim kategorijama Partizana, do najboljeg strelca svih vremena naše reprezentacije od Montevidea do Dohe. Aleksandar Mitrović. Nekad „glava luda“, danas Mitrogol kao ime nekog superheroja za kojeg znaju svi na svetu od Perta do Aljaske.

Njegova evolucija i kao igrača i kao ličnosti je neverovatna. Od eksplozivnog dečaka, koji je „ujedao“ na treninzima Partizana da bi dobio šansu u prvom timu, od momčića koji se unosi u lice Zlatanu Ibrahimoviću, čisto da bi mu pokazao da ga se ne plaši, da ga previše ne respektuje, do čoveka na čije rame su naslonjene sve nade nacije u najzad neki veliki rezultat na Mundijalu.

Bio je dečak koji je sa drugarima u Smederevu imao zabavu da gađa vozove, ali je baš on polomio prozor na lokomotivi. Bio je takvog živog duha mu je otac govorio da bi postao kriminalac ili kik bokser da nije, na sreću vascele Srbije, postao razarač protivničkih mreža u fudbalu. A, bio je i dečak koji u kadetima Partizana – nije igrao.

A, onda je pravo niotkud na njegova vrata zakucao Vuk Rašović, tada trener Teleoptika, dva „razreda“ starija od kadeta Partizana i počela je da se piše istorija.

„Kada sam vodio Teleoptik, eto ima 12 godina od tada, igrali smo Prvu ligu Srbije, dosta jako takmičenje za mlade igrače. Bio mi je potreban snažan špic, koji može da primi, zadrži loptu, da možemo nekad i dubinskim pasom da „izađemo“ napred. Pričao sam sa klupskom administracijom, rekli su mi da ne mogu da mi dovedu igrača u Teleoptik, nego da ga nađem u omladinskoj školi. Tako sam došao do Mitra, koji je tada bio u kadetima i rekao sam da dođe na trening“, priseća se Rašović u razgovoru za Mozzart Sport.

Bio je to koliko iznuđen toliko i hrabar potez da Mitrovića pozove u Teleoptik pre njegovih vršnjaka koji su u to doba bili viđeni kao veći talenti od današnje žive legende Orlova.

„Tačno je da Aleksandar nije bio u prvom planu tada, ali i tada i danas se setim reči Blagoja Paunovića, legende Partizana, koji je mnogo toga dao klubu i kao igrač i kao trener. Rekao mi je: „Vuče, ako se i pojavi nekad neko dete na kapiji Teleoptika da pita da odradi trening-dva sa ekipom, pruži mu šansu, nikad ne znaš kada će se pojaviti talenat“. Tako sam i ja dao priliku Mitroviću, odradio je trening, odigrao utakmicu i video sam u njemu ono što sam želeo“.

Kružila je priča tada da osim Rašovića niko u Partizanu nije video toliki Mitrovićev potencijal. Čak je i legendarni lovac na talente, direktor škole Nedeljko Kostić, smatrao da Aleksandar ne zaslužuje baš toliku šansu. Vrlo brzo je kao čovek od integriteta stegao ruku Rašoviću i priznao da je – pogrešio.

„Verovao sam ja u Mitrovića tada, ali da budem iskren, nisam mislio da može da postane ovako dobar, svetski igrač. Bilo je oko njega različitih mišljenja, on u početku nije ni bio prva opcija. Ispred njega u tom trenutku je bio, recimo, Nikola Mandić, ali eto, on nije uspeo da se probije za razliku od Aleksandra“, priča Kostić.

FILIP KOSTIĆ - Šumadijski komandant levim bokom uvek spreman na juriš

IVAN ILIĆ – Dosađivao se kao golman, pa pokazao kako se to radi

Informacije radi, Nikola Mandić je po završetku omladinskog staža u Partizanu otišao u Jagodinu, ali nije uspeo da se probije na superligaškoj sceni. Ako je verovati internetu, poslednja adresa mu je bila Budućnost iz Prigrevice.

A Mitrović je prosto grebao, ujedao, sve je na treninzima radio da bi dobio šansu. Snaga volje je radila čuda.

„Nije to samo volja. Uzalud ti volja ako ne znaš da šutneš loptu. Imao je i talenat, ali je naporno radio, davao sve od sebe na svakom treningu, a imao je i podršku trenera, porodice da istaje i uspeo je. Svaka mu čast!“, poručuje Nedeljko Kostić.

Osim volje i karaktera Vuk Rašović izdvaja još jednu posebnu osobinu koja je Mitrovića izgurala do zvezda.

„On je bio dečko kojem nije trebalo bilo šta reći dva puta na treningu! Sve je upijao neverovatnom brzinom, odmah je sve to primenjivao u igri. On i Matija Nastasić su bili takvi. A to je jako važno, da vidite kod mladog igrača takvu brzinu prihvatanja informacija“.

Početak je bio – spektakularan. Prva utakmica u dresu Teleoptika, u seniorskom rangu. Mitrović je ušao u igru na poluvremenu, kada su Optičari gubili kod kuće sa 2:0 od Mladenovca. Najpre je Miloš Jojić iz slobodnjaka prepolovio zaostatak.

„Mitar nije ni završio prvu utakmicu koju je igrao, hahaha. Ušao je u igru, dobio žuti karton, posle toga je dao gol za 2:2, skinuo dres i dobio crveni karton. A, kako to obično ide, mi smo posle toga primili gol u 90. minutu i izgubili“, smeje se Vuk Rašović.

DUŠAN TADIĆ – Ćale, bod je važan, nos će da zaraste

LUKA JOVIĆ - Fudbalski Toma Zdravković

Možda bi bilo trenera koji bi se posle toga hvatali za glavu i ćudljivog momčića precrtali, a Rašović je nastavio da mu daje šansu kao da ništa nije bilo i vrlo brzo video šta će se dogoditi u karijeri Aleksandra Mitrovića.

„Pogledajte samo taj put: došao je u Teleoptik, a mi smo već posle šest meseci znali da će preći u prvi tim Partizana, tada sam pričao o tome sa predsednikom kluba Đurićem. Već tada je Aleksandar bio bolji od napadača koji su bili u A timu Partizana! Potom je godinu dana bio u seniorima crno-belih, pa godinu dana u Anderlehtu i posle toga u Njukaslu. A smatram da je i dalje mlad igrač, da će još da se razvija i čvrsto verujem u njega da će čudo napraviti na Mundijalu“.

U ono doba kada je još igrački stasavao, Mitrović je bio „luda glava“, ali taj njegov mentalitet je Rašović baš cenio.

„Mitar je živa vatra na terenu, ali je van njega potpuno drugačiji. Ima crtu da ne voli da gubi, rođeni je pobednik. Kada on registruje situaciju iz koje može da se stvori šansa za gol, pali se 300 na sat. On u nekim situacijama deluje inertno i to je velika opasnost za defanzivce koji ga ne poznaju, pomisle da će lako sa njim. Ali kad lopta ode na bok, kada se stvori situacija za centaršut... Malo napadača na svetu napada loptu tako kao Mitar, a od toga odbrane nema. Uz to idu njegova želja, agresivnost i to što je večito motivisan da postigne gol“.

MARKO DMITROVIĆ: Majka htela da bude lekar, on levi bek, a sudbina - golman

NEMANJA GUDELJ - Zapadnoevropski mentalni sklop sa srpskim srcem

Priznao je Nedeljko Kostić da nije verovao da će Mitrogol postati heroj nacije. Vuk Rašović pak kaže da je osećao da će njegov učenik napraviti nešto veliko.

„Ne, nije me iznenadilo ono što je Mitar postao. Ne mogu da kažem da sam očekivao da će postati ovakav igrač kakav je danas, da će oboriti rekord još iz stare Jugoslavije po broju golova za reprezentaciju, ali oduvek sam apsolutno verovao u njega. Jedino mi je ostala žal što je samo godinu dana igrao u Partizanu, jer znam koliko voli klub“, zaključuje Rašović.

A, Mitar? Onaj koji veruje da će Partizan osvojiti Ligu konferencije, koji navijačima Zvezda kupuje karte za utakmicu u Londonu, koji pušta suzu pred kamerama posle oborenog Bobekovog rekorda, onaj kojem niko lošu reč ne kaže posle penala protiv Škotske, nego bi ga cela nacija zagrlila, onaj koji u 90+ minutu lansira Srbiju usred Lisabona ka Kataru. Srpski fudbalski superjunak – Mitrogol.