Buongiorno Italia: Inter i dalje favorit, ali ne kao što je bio pre dve nedelje

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

„Brojevi (statistike) su kao bikini, to što otkrivaju je inspirativno, ali ono što kriju je mnogo važnije“, govorio je američki ekonomista Aron Levenštajn. Primenjeno na Seriju A u prelaznom roku, moglo bi se reći da toliko kritikovana Serija A i dalje troši više novca od svih drugih šampionata, osim Premijer lige. Međutim, kako je to Aleksandar Gligorić lepo objasnio i potkrepio brojevima u svom jučerašnjem sveobuhvatnom pregledu prelaznog roka u Seriji A, to je samo dimna zavesa.

Italijansko prvenstvo zaostaje sve dramatičnije za Premijer ligom, a uz to nema fudbalske gigante transformisane u kovnice para (Real Madrid i Barselona u Španiji, Bajern Minhen u Nemačkoj i PSŽ u Francuskoj), budući da Inter, Juve i Milan ne uspevaju da održe korak sa kremom evropskog fudbala, kada je ekonomska moć posredi.

Više je nego indikativan podatak da je Premijer liga ubedljivo najbogatija u fudbalskom svetu, ali na prva četiri mesta po ukupnim prihodima su Real Madrid, Barselona, Bajern i PSŽ, tek iza dolaze engleski klubovi, njih šest (Liverpul, Siti, Arsenal, Čelsi, Junajted, Totenhem), pa tek onda Inter.

Kada imamo prethodni podatak pred očima, postaje jasno zašto u poslednjih 16 godina Ligu šampiona osvaja „velika četvorka“ (Real, Barsa, Bajern i PSŽ) i engleski klubovi (Liverpul, Siti, Čelsi). Nije sve u parama, nešto je i u lovi, rekli bi cinici.

I kad smo već kod novca, Komo je, posle Juventusa, najviše investirao u prethodnom prelaznom roku ako uzmemo, kao parametar, kupovinu i prodaju fudbalera. Neupućeni bi mogli da budu iznenađeni, ali iza Juvea i dalje stoji najmoćnija italijanska familija Anjeli-Elkan, a iza Koma stoji najbogatija indonežanska familija Hartono, koja se nalazi među 25 najimućnijih porodica na planeti.

Tačno je da je Milan realizovao dva najskuplja transfera u prethodnom prelaznom roku u Seriji A (Gonsalo Ramos i Moreira), međutim, način na koji je Komo „skinuo“ Nika Paza Interu, Čalobu Napoliju, Liberalija Milanu, Kena Fjorentini, i kako nije ni trepnuo na faraonske ponude za Baturinu i vrlo unosne za druge talente na raspolaganju Fabregasu, ukazuju da se na Larijane mora ozbiljno računati.

Pare su bile protagonista i u slučaju Rome, ali na drugačiji način. Činjenica da je familija Fridkin, deset puta manje bogata od Hartonovih, uvažila stav trenera Đan Pjera Gasperinija da je autoupovređujuće prodati Konea poslednjeg dana prelaznog roka, bez obzira na ponudu Čelsija (preko 60 miliona evra), ukazuje da Roma u ovoj sezoni ide na skudeto.

Drugim rečima, Fridkinovi su se odlučili, narodski rečeno, da budu „pukovnici ili pokojnici“. Roma neće samo morati da plati visoku kaznu (kaže se oko 12 miliona evra) za nepoštovanje uslova na koje je sama pristala da bi ispoštovala finansijski fer-plej sa UEFA, već ozbiljno rizikuje da u sezoni 2027/2028. igra sa smanjenim brojem igrača u evropskim takmičenjima ili čak da bude suspendovana na godinu dana poput Juventusa.

Opklada „all in“ Fridkinovih je da Gasperini osvoji skudeto i dogura daleko u Ligi šampiona. Na taj način bi Roma obezbedila značajan porast prihoda i u dobroj meri ublažila negativne parametre zbog kojih je UEFA drži na oku već duže vreme.

Milan je investirao mnogo, ali nedovoljno da bi bio u prvom redu izazivača Intera za skudeto u tek započetom prvenstvu. U redovima Rosonera postoji mnogo nepoznanica, počev od trenera Amorima. Ovo je prva sezona Portugalca u Seriji A i njegov najteži ispit će biti kada kola krenu nizbrdo ili kada se mašina Rosonera zaustavi ili počne da šlajfuje. Alegri i Pioli (osim u godini kada je osvojen skudeto) nisu uspevali da izađu iz tunela na vreme u prethodnih šest godina, da li će to poći za rukom Amorimu zavisi od senatora/veterana i novih pojačanja. U prvoj grupi su golman Menjan, Rabio, Modrić i Pulišić, a u drugoj Gonsalo Ramos i donekle Moreira i Hila. I još jedna stvar, ako Modrić bude i u ovoj sezoni među najboljima u dresu Rosonera, to će biti fantastična vest za hrvatskog asa, ali neće biti za Milan.

Napoli i Juventus su iza Milana. Problem sa srcem Mektominija se ne sme potceniti, tim pre što su pravila u Italiji stroža u odnosu na ostale elitne šampionate u Evropi. Zasad se zna da Mektomini neće nastupati do oktobra, odnosno da će se, ako sve bude prošlo u redu sa operacijom, vratiti na teren polovinom oktobra.

Trener Azura Maks Alegri će morati da se osloni na igrače iz prethodne sezone. Sportski direktor Napolija Mana je odradio odličan posao, uspeo je da sredi gotovo sve prekobrojne igrače Napolija, a bilo ih je preko 20. Međutim, od pojačanja došli su samo Badijašili (drugi izbor jer je Komo uzeo Čalobu) i perspektivni Favazuli. Lang, Marin, Luka i Marijanuči su se vratili sa pozajmica.

Problem sa Mektominijem rešio je barem u sledećih mesec dana pitanje prekobrojnog u veznoj liniji, odnosno Kevin de Brujne će zauzeti mesto startera u veznoj liniji pored Lobotke i Angise. Veliki problem Napolija je odbrana, ne samo zato što će Bonđorno biti odsutan pola sezone već i zato što se čini da je konkurencija na golu između Mereta i Milinkovića-Savića kontraproduktivna.

Juventus je potrošio mnogo novca u prelaznom roku, ali nije rešio adekvatno nijedno goruće pitanje: nije došao ni golman, ni režiser igre, a ni prvi napadač kojeg je želeo Lučano Spaleti. Uz svo dužno poštovanje, Vikario, Sar i Voltemade su B ili čak C rešenja, da uzmemo kao pelcer rečnik Mauricija Sarija. Prvi izbor za gol bio je Alison, za veznu liniju Kesi, a za napad barem dva ili tri napadača su bili ispred visokog Nemca.

Paradoksalno, učinak Juventusa u ovoj sezoni zavisiće od igrača koji su smatrani viškom, teretom ili jednostavno problemom. Tu se pre svega misli na trojku koja je plaćena, zajedno, više od 150 miliona: Duglas Luiz, Teun Kopmajners i Niko Gonzales.

Naravno, neophodna dodatna vrednost za nešto više, poput ulaska u borbu za skudeto ili osvajanje Lige Evrope, morao bi da bude Kenan Jildiz, dok je mladi Kerim Alajbegović i dalje enigma, to jest da li je Riki Masara video dobro talentovanog reprezentativca BiH ili je Lučano Spaleti u pravu kada sprovodi specijalni tretman bruseći Alajbegovićeve kvalitete.

Atalanta Mauricija Sarija je “lutajuća mina” Serije A, to jest tim koji ima potencijal da napravi pometnju u vrhu tabele. Boginja je prodala Palestru i Ahanora za sto miliona evra i pozdravila se sa dugogodišnjim kapitenom De Ronom, ali je sa dovođenjem Kesija i Roua u poslednjim satima prelaznog roka značajno povećala svoju konkurentnost u Seriji A. Može se slobodno reći da uz Inter i Komo Dea ima najkompletniji sastav, za svaku poziciju na terenu Sari ima dva ili čak tri veoma kvalitetna rešenja.

Lacio i Fjorentina su počeli na oprečan način sezonu, ali to ne mora da bude jutro po kome se dan poznaje. Lacio je napravio ogroman posao sa dovođenjem Davida Fratezija. Nekadašnji igrač Intera je već doneo sam šest bodova Nebeskoplavima, dok svi igrači Fjorentine, uključujući i one koji su koštali kasu kluba preko 120 miliona, ne samo da nisu doneli bodove, nego nisu postigli ni golove.

Čini se da je Lacio, praktično bez para, napravio bolji posao u prelaznom roku od Fjorentine i pored toga štoje ostao bez stubova odbrane, Hile i Romanjolija. Fratezi, Pinamonti, Šutalo, Gudmundson, Pedraza i Doeki su došli na pozajmicu ili za relativno male sume novca, dok je Fjorentina prilično potrošila za revolucionarnu promenu tima. I tu se nalazi razlog zašto treba biti oprezan. Fabio Groso je bolji trener od Rina Gatuza i ako u Firenci budu imali strpljenja, nije lako ukomponovati tim u kome su ostala samo dva, najviše tri, startera iz prethodne sezone, Fjorentina bi mogla da završi mnogo bolje sezonu nego što se misli.

Što se tiče Lacija, na duge staze se ne piše dobro Nebeskoplavima, razmere sukoba gazde kluba Klaudija Lotita i navijača Nebeskoplavih su toliko velike da čak ni eventualno odlični rezultati Lacija ne bi promenili mnogo. U sudaru dve nepomirljive strane postoje samo dva izlaza. Prvi je da Lotito proda klub, što je malo verovatno, a drugi je da Lacio nastavi proces dekadencije, što je sve izvesnije. U tom kontekstu, odlazak Petra Ratkova u Levante može da se pokaže i kao dobar potez srpskog centarfora.

INTER JE BROJ 1, ALI…

Inter je, dakle, i dalje glavni favorit za osvajanje “skudeta”, ali je njegova uloga manje ubedljiva od one koju smo projektovali na startu prvenstva, deset dana pre završetka prelaznog roka.

Inter jeste izgubio samo dvojicu startera iz prethodne sezone, vremešnog golmana Zomera i desnog spoljnjeg Dumfrisa, ali postoji još nekoliko detalja zbog kojih bi u Apijano Đentileu trebalo da budu oprezni.

Pitanje golmana ostaje senzibilno, da ne kažemo problematično. Drugo, očekivalo se da će pojedini fudbaleri imati problem sa ulaskom u formu, poput kapitena Lautara Martineza, ali se nije moglo pretpostaviti da će Akanđi imati tako veliki pad. Švajcarac je u prve dve utakmice u prvenstvu ostavljao utisak da je na terenu njegov, figurativno rečeno, brat blizanac.

Na desnom boku će trebati vremena da se Spens uigra i uđe u mehanizme igre Intera. Dimarko na levom boku još uvek nije onaj stari, možda i zato što je malo deprimiran jer je očekivao produžetak ugovora i veću platu.

Pio Espozito je velika nada ne samo Intera već čitavog italijanskog fudbala, ali da bi opravdao ta velika očekivanja mora da bude konkretniji i nemilosrdniji pred protivničkim golom. Tim pre što će Lautaru trebati još vremena, kao i tek oporavljenom od povrede Markusu Tiramu.

Biće interesantno videti Inter sa tri Engleza u startnoj postavi, naravno kada budu u top formi. Čini se da će Stons najbrže postati starter, dok će Džons morati malo više da se potrudi da uzme mesto Žjelinskom.

Dobar deo navijača Intera gaji i romantični san da što češće viđa i urla dobro znano prezime sa brojem pet: Stanković. Srpski reprezentativac uživa veliku naklonost navijača Nerazura, ali to neće biti dovoljno da dobije veću minutažu i zato će morati da iskoristi svaki minut, svaku dobijenu priliku, jer u veznom redu Intera nije jaka nego paklena konkurencija.

Inače, što se tiče odlaska sportskog direktora Pjera Auzilija, nakon 28 godina provedenih u Interu, ne treba praviti veliku dramu. Podsetimo, pre dolaska Bepea Marote, Auzilio je kupovao igrače poput Žoaa Marija, Gabrijela Barboze, Kondogbije… U prvih pet godina na mestu sportskog direktora Intera, pre dolaska Marote, Auzilio i Inter nisu osvojili nijedan trofej, a onda su došla tri skudeta i dva finala Lige šampiona i jedno Lige Evrope.

Valja podsetiti i da je Fabio Paratiči, dok je bio u Juventusu i Sampdoriji sa Bepeom Marotom, izgledao kao fenomen. Međutim, bez Marote, njegova karijera u Juveu, Totenhemu pa i sada u Fjorentini ni izbliza ne liči na onu sa Marotom.

Dakle, Pjero Auzilio zaslužuje svakako novu šansu da pokaže koliko vredi, a istorija nas uči da je u Marotinom okruženju svaki sportski direktor kao puška u rukama Mandušića Vuka.

NOVI TREND, DOBRA VEST ZA MANČINIJA

Treneri Serije A i prvoligaški klubovi generalno pokrenuli su novi trend: u Italiji se ponovo kladi na mlade fudbalere, što daje nadu da bi stvari mogle da se promene nabolje i tu se prevashondo misli na trenera italijanske selekcija Roberta Mančinija.

U prelaznom roku iz 2025. godine glavne zvezde bili su veterani, od Luke Modrića do Kevina de Brujnea i Edina Džeke. Na tek završenoj letnjoj fudbalskoj pijaci vodeći timovi Serije A investirali su u mladost.

Inter je produžio i utrostručio platu Piju Espozitu i potrošio 25 miliona evra da otkupi Aleksandra Stankovića.

Juventus je kupio tinejdžera Alajbegovića, plativši ga preko 30 miliona, Roma će još više novca potrošiti, na kraju balade, za takođe tinejdžera Rodriga Moru, a Gasperini je u međuvremenu lansirao još jednog golobradog igrača Lulilja.

Napoli je odlučio da investira u seriju mladih i perspektivnih igrača, od Favazulija, koga su kupili, do Alisona, koji je otkupljen od Sportinga iz Lisabona. Novi trener Milana Amorim je sve iznenadio kada je ostavio Kamardu u redovima Rosonera i kada je lansirao malo starijeg Sisea, dok je za 22-godišnjeg Moreiru potrošeno 60 miliona evra.

O Komu je uzaludno trošiti reči budući da ga je Fabregas konstruisao oko Nika Paza, a doveli su i jednog od najtalentovanijih italijanskih igrača, Liberalija.